Penziona tempirana bomba u Nemačkoj

Da je posle pada Berlinskog zida Vladimir Putin ostao da živi u Drezdenu, on bi tek prekjuče ispunio uslov za penziju u Nemačkoj. Bar bi to tako bilo da je već prihvaćen najnoviji predlog ekonomskih savetnika nemačke vlade o drastičnom povećanju starosne granice za penzionisanje.

Dok su spoljnopolitički analitičari minulog utorka pomno pratili ko je od svetskih lidera čestitao 73. rođendan predsedniku Ruske Federacije, ekonomski novinari u Nemačkoj su se takođe bavili 73. rođendanom, ali kao eventualno novim pragom za penzionisanje. I dok je Putin u Rusiji mogao da se penzioniše još u 62. godini (pri čemu se sada prag za penzionisanje muškaraca postepeno povećava na 65 godina), Nemačka uveliko razmatra da sadašnji prag koji je na oko 67 godina pomeri u poznu starost. Štaviše, ujedno se razmatra i da zaposlenima sa većim primanjima se povećaju obavezni doprinosi za penziono osiguranje, dok se istovremeno razmatra umanjenje aktuelnih standarda u socijalnom osiguranju tako što će biti ukinuti pojedini nivoi zdravstvene nege.

U penziju tek sa 73 godine

Upravo te 73 godine bi trebalo da bude doba za penzionisanje u Nemačkoj navedeno je u novom stručnom izveštaju vodećih nemačkih ekonomista, koji smatraju da je to neophodno zarad "obezbeđivanje održivosti" nemačkog penzionog sistema jer je pod sve većim pritiskom demografskih promena, produženja životnog veka Nemaca i slabog rasta produktivnosti u ekonomiji koja stagnira.

"Moraćemo više da radimo ako želimo da sačuvamo obim (i aktuelne standarde nemačkog) socijalnog osiguranja, a da istovremeno ne ostavimo još više tereta budućim generacijama. Starosna granica za penzionisanje mora biti povezana sa očekivanim životnim vekom", navodi se u studiji, koja ističe da će se u Nemačkoj udeo osoba starijih od 67 godina povećati za oko trećinu do 2030. godine.

Bloomberg

Trenutno u Nemačkoj nešto manje od dve zaposlene osobe dolazi na svakog penzionera. Prema oceni ove grupe ekonomista, kako se radna snaga u Nemačkoj smanjuje, ravnoteža između zaposlenih i penzionera će nastaviti da se pogoršava, to jest manje radnika moraće da finansira više penzija. Kako bi se ova krhka ravnoteža sačuvala u trenutku kada se masovno penzionišu pripadnici takozvane bebi-bum generacije, nemački stručnjaci predlažu da se prag za penzionisanje postepeno podiže do 73 godine do 2060. godine.

Iako je to izazvalo šok u nemačkoj javnosti, ovakvih studija je bilo i ranije. Pre bezmalo 10 godina Institut za nemačku ekonomiju objavio je studiju u kojoj je predlagao da se starosna granica za penzionisanje pomeri na 69 godina do 2030. godine, na 71 godinu do 2035. a na 73 godine od 2041. godine pa nadalje.

Tadašnja vlada Angele Merkel je te dalekosežne predloge ipak ostavila na stranu, ali su oni vaskrsli ove godine sa vladom Freidricha Merza, koja smatra da je produženje radnog veka jedini način da se spreči kolaps penzionog sistema.

Demohrišćanska ministarka ekonomije Katherina Reihe (CDU) minulih nedelja je već izazvala kontroverze kada je pozvala da se što pre radni vek produži na 70 godina, ali novi predlog savetodavne grupe sada ide korak dalje, povezujući starosnu granicu za penzionisanje sa povećanjem očekivanog životnog veka i sve to pravdajući rastućim ekonomskim izazovima sa kojima se Nemačka suočava.

"Ekonomski učinak stagnira godinama, dok uporedive ekonomije rastu znatno dinamičnije", navodi se u izveštaju čije bi mere trebale da spreče kolaps penzionog sistema, prenosi nemački tabloid "Bild". "Moraćemo duže da radimo ako želimo da sačuvamo naš socijalni sistem."

Danska kao model

Nemački ekonomisti ukazuju na Dansku kao uspešan presedan, gde je starosna granica za penzionisanje vezana za očekivani životni vek od 2006. godine, kada je iznosila 65 godina. Do 2040. godine, porašće na 70 godina, izglasao je danski parlament u maju ove godine.

Bloomberg

Sa svojom fleksibilnom starosnom granicom za penzionisanje, Danska više nije izuzetak jer su tim putem krenule i Holandija, Švedska i Finska. Danski model u Nemačkoj bi značio još brže pomeranje penzionisanja nego u Danskoj, jer je trenutno prosečni životni vek žena 83,5 godina, a muškaraca 78,9 godina. U proseku, u Nemačkoj muškarci primaju penziju nešto manje od 19 godina, a žene oko 22.

Ekonomisti naglašavaju da će odlaganje ovih reformi samo otežati prilagođavanje kasnije, dodajući da bi nečinjenje neminovno dovelo do viših poreza, većih smanjenja penzija ili oboje.

Međutim, ovo je i osetljiva politička tema, ne samo zbog toga što se aktuelna koalicija demohrišćana (CDU-CSU) i socijaldemokrata (SPD) u koalicionom sporazumu obavezala da neće menjati prag za penzionisanje već i zbog toga što je su penzioneri velika vojska birača.

Penzioneri i dalje rade

CDU je stoga prvo predstavila planove za novu "aktivnu penziju", omogućavajući penzionerima da se vrate na radno mesto i zarade do 2.000 evra bez poreza. S druge strane, SPD je oprezna prema ovom planu, posebno ukoliko je on povezan sa pritiskom na povećanje starosne granice za penzionisanje. Upravo je SPD u poslednjoj vladi bivšeg kancelara Olafa Scholza dozvolio ljudima da mogu da se penzionišu sa punom penzijom i sa 63 godine ako su akumulirali 45 godina penzionog staža.

Međutim, veliko je pitanje koliko bi ova novina o "aktivnoj penziji" napravila promenu budući da se u Nemačkoj već povećava broj penzionera koji i dalje rade. Preko 1,1 milion ljudi starijih od 67 godina i dalje radi, što je 51.000 više nego prošle godine i čini rekord u istoriji zemlje. Većina penzionera koji nastavljaju da rade to čine zbog finansijske nužnosti, jer se penzije pokazuju kao nedovoljne za pristoje uslove života.

Bloomberg

 

"Danas radi toliko penzionera koliko nikada ranije", zapanjena je liderka levičarske opozicione stranke BSW Sahra Wagenknecht, za razliku od generalnog sekretara vladajuće CDU Carstena Linnemanna, koji smatra da je premalo i dalje radno aktivnih penzionera.

Trenutno se u proseku u Nemačkoj odlazi u penziju sa nepunih 65 godina, ali narednih pet godina će pravila dovesti do toga da se svi penzionišu tek sa 67 godina.

Nemački ekonomisti ukazuju da će plan "aktivne penzije" malo promeniti u nemačkoj demografsko-penzionoj tempiranoj bombi koja je prošle godine značila da je nemački državni penzioni fond isplatio 402,8 milijardi evra penzija, pri čemu je imao za 800 miliona evra manji prihod.

Šta žele nemački penzioneri

Za razliku od vlasti, Nemci bi većinski (oko 63 odsto) više voleli da se penzionišu sa 63 godine ili ranije, ukazuje studija koju je sprovela neprofitna Demografska mreža prošle jeseni. Shodno tome, preporuka ekonomskih eksperata da se penzionisanje poveže sa očekivanim životnim vekom – prateći danski model – verovatno neće biti dočekana sa malo entuzijazma, ocenjuje minhenski list "Abendzeitung".

Sindikati i udruženja korisnika socijalne zaštite protive se povezivanju očekivanja životnog veka sa pragom za penzionisanje, ističući da je takav zahtev nepravedan, ne za profesore već za građevinske radnike koji moraju rano da se penzionišu i ne mogu da pronađu drugi posao u poznim godinama.

Bloomberg

"Takvi zahtevi su ekonomski jednostrani, društveno nepravedni i nedostaje im mašte", kaže Verena Bentele, predsednica Bavarskog udruženja korisnika socijalne zaštite VdK.

Savez nemačkih sindikata DGB upozorava da se ovim predlogom zapravo "u pozadini smanjuju penzije".

"Oni koji vredno rade dugi niz godina imaju znatno manje šanse da dožive starost u dobrom zdravlju", ističe se u saopštenju DGB-a, koji ističe da na ovo pokazuje činjenica da ljudi sa dugim radnim iskustvom i stresnim radnim uslovima umiru znatno ranije od prosečne populacije. "Jednostavno rečeno, to znači da imaju manje vremena da zaista uživaju u svojoj penziji."

Osim toga, predsednica VdK-a Bentele predlaže da se, umesto produženja radnog veka, penzioni sistem finansijski ojača tako što će zakonsko penziono osiguranje biti obavezno za sve zaposlene, uključujući i političare i državne službenike, koji po sadašnjim propisima nisu obaveznici, a pritom im je garantovana penzija.

Ovakve predloge vodeći nemački ekonomisti u startu odbacuju, navodeći kao argument to što državni službenici, u proseku, imaju duži životni vek od prosečnog stanovništva pa to znači da bi oni duže bili penzioneri. Kako tvrde, tako bi se teret na penzioni sistem još više povećao.

Slovenija se prva pridružuje trendu

U Adria regionu evropskom trendu produžavanja radnog veka građana prva se priključila Slovenija, i to pre svega zbog toga što spada među članice EU u kojima se najranije odlazi u penziju. U Sloveniji će se starosna granica za penzionisanje postepeno povećavati sa 62 na 67 godina, pri čemu će i dalje ranije u penziju moći i oni koji su akumulirali 40 godina staža. Ovo je klizava politička tema i za hrvatski politički vrh, koji duže vreme prenebregavaju to što Svetska banka i Evropska komisija prilikom svake analize hrvatskog penzionog sistema predlažu povećanje dobi za penzionisanje. U poslednjoj analizi, Svetska banka je ponovo poručila zvaničnom Zagrebu da razmotri povećanje starosne dobi za odlazak u penziju – i to sve do 72. godine života. 

U Bosni i Hercegovini (BiH) postoje praktično dva penziona sistema, koje spajaju slična pravila o penzionisanju u 65. godini i sa najmanje 15 godina radnog staža, ali i isti problemi. Verovatno najveći izazov sa kojim se oba entiteta suočavaju jeste sve evidentniji manjak zaposlenih, a višak penzionera, što čini penzione sisteme na granici održivosti.

Bloomberg

 

U Srbiji zvaničnici ne pominju podizanje praga za penzionisanja, već se još sprovodi penziona reforma započeta 2015. godine, koja je omogućila penzionisanje svakome sa 45 godina radnog staža bez obzira na godine života, kao i to da se do 2032. godine postepeno podiže prag penzionisanja za žene i izjednači sa muškarcima koji se penzionišu sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Ono što najviše muči srpski penzioni sistem jeste što se za isplaćivanje penzija i dalje ogroman novac izdvaja iz državne kase, jer nisu dovoljni doprinosi zaposlenih. Već oko 30 godina su transferi iz državnog budžeta ka Fondu za penziono i invalidsko osiguranje redovna stvar. U nekim ranijim godinama oni su iznosili i po 30 ili 40 odsto rashoda Fonda PIO, ali je proteklih godina smanjen na oko dvadesetak odsto.

I u Severnoj Makedoniji je još izraženiji ovaj problem jer iz državnog budžeta dolazi više od 35 odsto novca neophodnog za penzije, što je prošle godine iznosilo čak 1,4 milijarde evra.

U tom pogledu, zemlje Adria regiona liče na Nemačku, koja je prethodnih godina oko 30 odsto izdataka za penzije dopunjavala iz budžeta jer doprinosi nisu dovoljni, a danas je taj udeo negde oko dvadesetak odsto.

Prema ocenama posmatrača, postaje izvesno da će vladajuće elite morati širom Evrope da se bave istom penzionom tempiranom bombom, ali da su ujedno svesni da će mnogima takve reforme značiti i gubitak vlasti na sledećim izborima.