Merz zaoštrava odnos prema Briselu, dok pred Trumpom ostaje nem

Friedrich Merz je, sedeći rame uz rame sa Donaldom Trumpom u Ovalnom kabinetu, ostao nem dok je američki predsednik upućivao verbalne napade Španiji, jednom od saveznika Nemačke u Evropskoj uniji (EU), zamerajući joj što nije pomogla u američko-izraelskom napadu na Iran.

Nemački kancelar se kasnije priključio kritikama, ponavljajući Trumpovu tiradu da Španija takođe zaostaje u ispunjavanju novog NATO cilja za izdvajanja za odbranu. "Španija mora da se uskladi s tim", rekao je Merz.

Odsustvo bilo kakve njegove reakcije u odbranu Madrida ukazuje i na Merzovu sumnju u vrednost evropskog jedinstva, ali i na spremnost da deluje bez konsenzusa Brisela. Otkako je preuzeo funkciju prošlog maja, sve otvorenije izražava svoje nezadovoljstvo zbog spore birokratije, koju vidi kao kočnicu nemačkoj ekonomiji.

"Kada je reč o egzistencijalnim pitanjima poput Grenlanda ili rata u Iranu, Merz je i dalje spreman da postigne evropsko jedinstvo", rekla je u telefonskom razgovoru Sudha David-Wilp, potpredsednica za spoljne odnose i viša saradnica u German Marshall Fundu. "Međutim, kada je reč o birokratiji i smanjenju administrativnih prepreka, spreman je da snažno pritisne Brisel kako bi osigurao da nemačka ekonomija dobro funkcioniše", dodala je.

Tenzije između nacionalnih prestonica i Unije stare su koliko i sama EU. Međutim, hronični problem usklađivanja različitih interesa postaje sve izraženiji otkako najveća članica bloka sve više insistira na svojim nacionalnim prioritetima. Uz narušavanje transatlantskog saveza, rat na istočnoj granici i rizik da bude uvučena u Trumpov rat protiv Irana, na kocki je ništa manje nego budućnost EU kao geopolitičke sile.

Merzova nestrpljivost mogla bi doći do izražaja u četvrtak, kada se lideri EU okupe u Briselu. Osim što će to biti prvi susret nemačkog kancelara sa španskim premijerom Pedrom Sanchezom nakon incidenta u Beloj kući, samit će biti u znaku američko-izraelskog rata protiv Irana.

Španski premijer je zabranio SAD da koriste dve vojne baze u Andaluziji za napad na Iran / Bloomberg

 

Iako kritički gleda na napad, Merz EU opisuje na način blizak Trumpu - kao kontinent koji se koleba, uz previše regulacije, imigracije i oslanjanja na meku moć (uticaj, a ne silu) u novim bezbednosnim okolnostima.

"Moramo zabosti štap u točkove ove mašine u Briselu", rekao je kancelar nemačkim privrednicima prošlog septembra, okrivljujući briselske birokrate za slabljenje nemačke ekonomije. Evropa će morati da "nauči da govori jezikom politike moći", rekao je Merz poslanicima u Bundestagu 29. januara.

Merzov kritički ton prema Briselu otuđuje druge države članice, rekao je Anton Hofreiter, predsednik odbora za EU u nemačkom parlamentu, iz stranke Zelenih. "Zaista postoje ozbiljne zabrinutosti u vezi sa ponašanjem Nemačke, a posebno kancelara", naveo je za javni servis Deutschlandfunk u sredu. "Ovaj pristup se nimalo ne dopada našim saveznicima."

Dok je kancelar vrlo ofanzivan prema Briselu, kod kuće je u defanzivi - njegova popularnost pala je na istorijski minimum, a njegova Hrišćansko-demokratska unija pokušava da zadrži krajnje desnu Alternativu za Nemačku podalje od vlasti u jednoj istočnonemačkoj pokrajini, gde se ove godine održavaju izbori.

Merzov skepticizam odražava i evoluciju njegovih političkih stavova.

 

Merz je političku karijeru započeo kao poslanik u Evropskom parlamentu, a kada je u maju izabran za kancelara, istog dana je posetio Pariz i Varšavu, pokazujući privrženost evropskoj ideji. "Suočeni sa ratom na našem kontinentu, žestokom globalnom konkurencijom, ubrzanim klimatskim i tehnološkim promenama i pretnjom globalnog trgovinskog rata, ugovorili smo sveobuhvatnu agendu za obnovu naših odnosa", napisali su Merz i francuski predsednik Emmanuel Macron u zajedničkom tekstu za list "Le Figaro".

Međutim, te ambicije su brzo naišle na prepreke. Merz je pretrpeo nekoliko ponižavajućih poraza u Briselu - najznačajniji je bio neuspeh da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste kao zajam za Ukrajinu. Takođe je više puta ulazio u sukob sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom von der Leyen. Iako su oboje Nemci i dolaze iz iste konzervativne partije, oduvek su pripadali suprotnim političkim strujama.

Merz je odbacio julski predlog Ursule von der Leyen da se sledeći dugoročni budžet EU poveća na dva biliona evra i da se podignu porezi. "Za Nemačku mogu da isključim da ćemo ići tim putem", rekao je kancelar, bez uobičajenih ograda koje bi omogućile kasnije povlačenje. "To nećemo uraditi."

 

Merzova politika prema EU sve više se zasniva na uverenju da će Evropa, sa Nemačkom u njenom središtu, morati da se preoblikuje kako bi opstala u sve neprijateljskijem svetu. Na vrhuncu krize oko Grenlanda u januaru, Merz se sastao sa najbližim savetnicima na zatvorenom sastanku u kancelariji, tražeći odgovor na sve izraženiji osećaj globalnog haosa.

Od tada je dodatno zaoštrio ton prema Briselu, čiji mehanizmi sve više deluju kao relikt prošlih vremena. Umesto toga, Merz sada zagovara novu viziju Evrope koja više nije zasnovana na postojećim institucijama EU, već na zajedničkom kulturnom nasleđu. "Imamo šansu da preživimo ova varljiva vremena samo ako ponovo otkrijemo snage našeg evropskog modela", rekao je Merz u govoru tokom kampanje 18. februara u Rajnland-Pfalcu, gde se u nedelju održavaju pokrajinski izbori. "Taj evropski model nije izum evropske birokratije; on je duboko ukorenjen u našoj kontinentalnoj istoriji i ima veze sa hrišćanstvom", dodao je.

Jedna od retkih političkih prednosti za Merza jeste mogućnost da odgovornost prebaci na Brisel, što je taktika koju evropski političari koriste već decenijama. EU je, kako je rekao uoči letnje pauze, "postala previše opterećena regulativom, da ne kažem birokratijom". "Previše je spora", dodao je.

Na sličan način, za ekonomske probleme Nemačke okrivio je i sporazum o carinama koji je Ursula von der Leyen postigla sa Trumpom. "Nemačka ekonomija će pretrpeti značajnu štetu zbog ovih carina", kazao je Merz povodom tog dogovora. Sporazum, kojim se predviđa carina od 15 odsto na većinu robe iz EU koja ulazi u SAD, dok američki uvoz u EU ostaje uglavnom bez carina, naišao je na oštre kritike nemačkih privrednika.

Umesto toga, Merz pokušava da formira manje saveze koji bi predvodili ključna pitanja, nedavno sa Italijom i Velikom Britanijom, koja nije članica EU. Dana 17. jula otputovao je u London kako bi se sastao sa britanskim premijerom Keirom Starmerom i potpisao sporazum o međusobnoj odbrani. Taj događaj je nazvao "istorijskim danom za anglonemačke odnose", izrazivši žaljenje zbog izlaska Velike Britanije iz EU: "Duboko mi je žao zbog toga."

Kada Merz danas govori o Evropi, jedva da pominje EU, za razliku od svojih prethodnika, Angele Merkel i Olafa Scholza, što je primetio i španski ministar spoljnih poslova, nakon što Merz nije stao u odbranu Španije pred Trumpovim verbalnim napadima.

"Ne mogu da zamislim Merkel ili Scholza da daju takve izjave", rekao je José Manuel Albares. "Tada je postojao drugačiji, proevropski duh", dodao je.