Nova emisija državnih obveznica od 43,5 milijardi dinara

Uprava za javni dug pozvala je zainteresovane investitore na aukciju državnih hartija od vrednosti koja se održava danas. Reč je o reotvorenoj emisiji desetoipogodišnjih hartija pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara koja dospeva 27. jula 2035. godine i prvi put je emitovana 23. januara 2025. godine.

Planirani obim prodaje obveznica je 43.508.900.000 dinara uz godišnju kuponsku stopu od 5,25 odsto.

 

 

Prva aukcija državnih obveznica ročnosti 10,5 godina ove godine je održana 23. januara kada su ove hartije od vrednosti bukvalno planule, a to je bila i prva emisija otkako je Srbiji dodeljen investicioni rejting.

 

 

Zbog velikog interesovanja investitora, tada su potražnja i vrednost prodatih obveznica višestruko premašili planirani obim prodaje. Tako je država 23. januara prodala hartije u vrednosti od 111,34 milijarde dinara, sa prinosom i kuponskom stopom od po 5,25 odsto, dok je potražnja iznosila 157,9 milijardi, preneo je Bloomberg. Ministarstvo finansija saopštilo je nakon aukcije da se raspon stopa kretao od 4,5 do 5,95 odsto. Planirani obim prodaje za ovu aukciju iznosio je 30 milijardi dinara. 

Na prvoj aukciji više od 40 odsto stranih investitora

Inače je emisija tih dugoročnih obveznica denominovanih u dinarima vredna 120 milijardi dinara i zamišljeno je da se hartije ponude na više aukcija ove i sledeće godine. Nominalna vrednost obveznica je 10.000 dinara, rok dospeća je 27. jul 2035. godine, dok će se kuponi isplaćivati polugodišnje, do datuma dospeća.

Iz resornog ministarstva tada su saopštili da je na januarskoj aukciji bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto). Smatraju da to pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Srbije, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.

Na sledećoj aukciji 11. marta, Srbija je prodala državne obveznice u iznosu od 25,15 milijardi dinara. Dinarske obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,2 odsto na godišnjem nivou, to jest po ceni od 10.106,14 dinara. Ovo je takođe bila reotvorena emisija obveznica pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara, kao i najnovija najavljena aukcija.

 

Ukupan obim tražnje u martu iznosio je 33.133.900.000,00 dinara, to jest investitori su ponudili da kupe 1,32 puta više vrednosti od onoga što je na kraju prodato, saopštila je Uprava za javni dug. "Realizovan je 2.515.401 komad državnih obveznica, nominalne vrednosti 25.154.010.000 dinara."

Planirani obim prodaje za tu aukciju je bio 20 milijardi dinara (smanjen je u odnosu na prvobitno planiranih 30 milijardi), objavila je ranije pomenuta uprava, mada je na raspolaganju u ovoj emisiji ostalo nešto više od 68 milijardi dinara.

Do toga je došlo nakon što je Uprava za javni dug povećala postojeću emisiju desetipogodišnjih obveznica za dodatnih 60 milijardi dinara, sa 120 na ukupno 180 milijardi dinara. Razlog za to je, kako su tada rekli, bila rekordna tražnja investitora za dinarskim državnim obveznicama na prvoj aukciji.

Kada su dužničke hartije emitovane krajem januara, na toj aukciji je realizovano 92,78 odsto ukupne emisije (111.337.090.000 dinara). Naknadnim dodavanjem 60 milijardi dinara na ono što je ostalo posle prve aukcije raspoloživ iznos za prodaju došao je na navedenih 68.662.910.000 dinara.

Prinos privlačan za ulagače

"Na aukciji obveznica u martu interesovanje domaćih investitora bilo je gotovo identično prethodnom. 'Bid to cover' pokazatelj iznosio je 1,3 puta, s prinosom do dospeća od 5,2 odsto, što znači da je obveznica izdata uz premiju, s obzirom na to da je kuponska kamatna stopa 5,25 odsto. Uzevši u obzir trenutne tržišne uslove, može se reći da se Srbija zadužila po tržišnim uslovima, s obzirom na to da se desetogodišnjim obveznicama u dinarima trenutno trguje na sličnim nivoima prinosa", rekao je ranije analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.

Kako je ocenio, za investitore je ovaj prinos vrlo privlačan, naročito jer je kurs EUR/RSD stabilan, pa ne moraju da se štite od valutnog rizika. "Iako su trenutni tržišni uslovi nešto nepovoljniji za izdavanje duga putem obveznica, očekujemo da će zaduživanje u narednim aukcijama biti nešto skuplje, osim ako ne dođe do promena u geopolitičkom okruženju."

Javni dug 44,3 odsto BDP-a

Inače, prema poslednjem izveštaju Uprave za javni dug od marta, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u je na kraju marta 2025. godine iznosilo 44,3 odsto. "Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2025. godine u odnosu na prethodni mesec povećan je za 1,3 milijarde dinara i iznosio je 4.577,8 milijardi dinara, odnosno 39,1 milijardu evra", navodi se u izveštaju.

U kvartalnom izveštaju Uprave za javni dug od kraja septembra - kada je dug iznosio više od 4.496 milijardi dinara - navodi se da je od toga oko 210 milijardi dinara indirektnih obaveza, dok ostatak otpada na direktne obaveze. U okviru direktnih obaveza, približno tri četvrtine odnosi se na spoljni dug.

 

Teret duga u Srbiji znatno je porastao tokom pandemije kovida 19, što je dovelo do visokih nivoa zaduživanja države. Odnos duga prema BDP-u opada od tada i daleko je ispod praga od 50 odsto udela u BDP-u, koji mnogi smatraju održivim. U 2020. godini, odnos duga prema BDP-u dostigao je vrhunac od 54,4 odsto, nakon čega je postepeno poboljšavan. Međutim, gledano u apsolutnoj vrednosti, javni dug je na kraju januara 2025. veći za 12,35 milijardi evra u odnosu na kraj 2020. godine.

Struktura javnog duga Srbije pokazuje visok udeo duga denominovanog u stranim valutama. Dug u stranim valutama je krajem marta, prema izveštaju Uprave za javni dug, činio 77,5 odsto ukupnog duga, pri čemu je dug denominovan u evrima iznosio 57,6 odsto, u dolarima 13,3 odsto, a specijalna prava vučenja (SDR) 6,2 odsto. Dug u ostalim stranim valutama iznosio je 0,4 odsto, dok je učešće u dinarima 22,5 odsto.

 

Najveći poverioci su kupci evroobveznica, kojima Srbija duguje 10,31 milijardu evra. Slede držaoci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti (7,41 milijardi evra), komercijalne banke (3,96 milijardi evra) i strane vlade (3,16 milijardi evra). Značajni poverioci takođe uključuju Izvozno-uvoznu banku Kine (Exim Bank), kojoj Srbija duguje 3,1 milijardu evra, kao i Međunarodni monetarni fond (MMF) sa 2,46 milijardi evra.

Vlada Srbije se obavezala da će održavati fiskalnu disciplinu, a njenom revidiranom fiskalnom strategijom predviđa se da će odnos duga prema BDP-u opasti na 46,5 odsto do kraja 2027. godine, nastavljajući time pozitivnu tendenciju smanjenja duga.

- U pisanju teksta pomogla Ana Ristović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar