Beogradska berza i karbonski krediti - izazovi i šanse za izvoznike

Srbija se priprema da do leta zakorači u svet trgovanja emisijama ugljen-dioksida (CO2) kroz novu platformu za karbonske kredite na Beogradskoj berzi, što je potez koji bi mogao da smanji troškove domaćih izvoznika suočenih sa pritiskom evropskog Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM).

Prema rečima izvršnog direktora Beogradske berze Laze Ostojića, plan je da se kreira tržište karbonskih kredita slično sistemu trgovine emisijama Evropske unije (engl. EU Emissions Trading System, skraćeno EU ETS), koje bi omogućilo firmama u Srbiji - ali i šire u regionu - da kupovinom kredita ublaže troškove povezane sa emisijom CO2.

Pojašnjenja radi, karbonski kredit je sertifikat koji predstavlja pravo na emisiju jedne tone ugljen-dioksida ili ekvivalentne količine drugih gasova sa efektom staklene bašte (engl. greenhouse gases - GHG), pa je stoga trgovanje karbonskim kreditima proces kupovine i prodaje prava na emisiju ugljen-dioksida, gde kompanije mogu kupovati kredite da nadoknade svoje emisije ili prodavati višak dozvoljenih emisija.

Pritisak CBAM-a, koji zahteva da uvoznici u EU plate za ugljenik ugrađen u proizvode poput cementa, gvožđa, aluminijuma i električne energije, stavlja ovu inicijativu u prvi plan jer bi ona olakšala firmama da svoje obaveze prema CBAM‑u pokriju kroz priznat sistem trgovine emisijama. Naime, firme koje izvoze na tržište EU od 1. januara su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija je istovremeno uvela naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.

Platforma Beogradske berze, kako je najavljeno, dakle, neće biti samo domaći alat. "Naša ideja je da, po uzoru na ETS sistem EU, omogućimo našim kompanijama da kupuju karbonske kredite kako bi ublažile svoje rizike. Računamo i na kompanije iz regiona koje imaju identičan problem", rekao je nedavno Ostojić za Tanjug.

S jedne strane, Srbija potenijalno dobija priliku da svoje firme pripremi za novi evropski regulatorni okvir i poveća konkurentnost svojih izvoznika, ali s druge strane treba imati u vidu da je tržište karbonskih kredita u regionu i dalje neusaglašeno (zemlje poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije nemaju razvijen sistem trgovine karbonskim kreditima, dok Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, već funkcionišu unutar EU ETS‑a), a mehanizmi priznavanja kredita od strane EU još uvek nisu potpuno definisani.

Takođe, mnogi detalji razvoja same platforme za trgovinu karbonskim kreditima u Srbiji nisu poznati jer je projekat u ranoj fazi. Iz Beogradske berze nisu odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi, pa zasad ostaje nejasno da li će platforma funkcionisati u okviru postojećih domaćih zakona ili će biti potrebna nova regulativa, niti da li se planira uvođenje obaveznog ETS‑a za velike emitere ili će tržište biti isključivo dobrovoljno. Ne zna se ko će izdavati kredite - da li će to biti domaći projekti ili međunarodno priznati sertifikati - kao ni kako će se sprečiti "greenwashing" i da li će krediti predstavljati stvarno uklanjanje CO2 ili samo izbegnute emisije. Teško je reći ko će biti prvi kupci i koliki obim trgovine se očekuje, kako će se formirati cena po toni CO2 i, u krajnjoj liniji - kako će se obezbediti da krediti kupljeni na Beogradskoj berzi budu priznati u EU u okviru CBAM‑a.

Depositphotos

Sem novih, ovo otvara i staro pitanje - da li će likvidnost biti dovoljno jaka da privuče kupce, odnosno da li će novo tržište imati dovoljno učesnika i obima trgovine da bi funkcionisalo efikasno (ako bude omogućeno kontinuirano trgovanje u kom bi se kreditima moglo trgovati svakodnevno, pa bi se cena menjala u realnom vremenu)? Srpsko tržište kapitala uspavano je već godinama. Ukupno je nešto više od 210 miliona evra prometovano na domaćoj berzi prošle godine, što je gotovo za trećinu niže od rezultata iz 2024. Poređenja radi, za isto vreme Zagrebačka berza je prema zvaničnim podacima obrnula preko 865 miliona evra, dok ranije računice pokazuju da godišnji promet Beogradske berze može da stane u svega nekoliko minuta Njujorške. Pri tome, državne obveznice tradicionalno vuku promet ovdašnjeg tržišta.

Mada se poslednjih godina dosta govori o namerama da se Beogradska berza oživi, značajniji rezultati na terenu izostaju - dva glavna berzanska događaja iz 2025. bili su obustavljanje trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije (koje do danas nije ponovo pokrenuto zbog američkih sankcija) i konačno otpočinjanje projekta izdavanja korporativnih obveznica (što je deo državne strategije za unapređenje tržišta kapitala koja se realizuje uz podršku Svetske banke), gde je prvenac bio proizvođač u oblasti hemijske industrije i agrobiznisa Elixir Group iz Šapca, koji je početkom aprila sproveo emisiju korporativnih obveznica na Beogradskoj berzi.

U takvim okolnostima, najavljeni projekat kupovine karbonskih kredita u teoriji bi otvorio vrata Srbiji da se uključi u mehanizam trgovanja emisijama - što je praksa koja u EU postoji već dve decenije - prelazeći sa sporadičnih ekoloških inicijativa na strukturiran i potencijalno profitabilan ekosistem za ublažavanje emisija CO2. Osim što bi zaštitila svoj izvozni sektor od troškova, država bi takođe mogla da iskoristi prednost prvog igrača na tom specifičnom tržištu u užem regionu, ali ostaje da se vidi šta će i kako biti realizovano. Pored platforme koja je povezana sa CBAM regulativom, Ostojić je najavio i platformu koja se odnosi na trgovinu digitalnim tokenima (podsetimo, BiH zasad je jedina zemlja u Adria regionu koja ima berzu tokena).

Najave stižu nakon što je ministar finansija Siniša Mali nedavno izjavio da država želi da investira u berze regiona i naveo da se prati stanje na tržištu Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije. "Želimo da budemo dominantni kada su u pitanju tržišta kapitala, hoćemo da kupimo ako treba i te berze, a onda da ih polako konsolidujemo i otvaramo tržište u celom regionu", kazao je. Ipak, stručnjaci su skeptični po ovom pitanju i ističu da to ne bi rešilo suštinske probleme tržišta.

Ostojić je, između ostalog, podsetio i da je berza, prelaskom na grčki trgovački sistem OASIS krajem prošle godine, započela proces regionalnog povezivanja tržišta kapitala uz mogućnost priključenja tržištu najveće panevropske grupacije Euronext, u čijem je vlasništvu osam evropskih berzi.

Kako funkcioniše EU ETS

EU ETS - na koji treba da liči budući domaći model trgovanja emisijama gasova - zasniva se na principu "cap and trade" (ograničenje i trgovina). "Cap" predstavlja limit ukupne količine GHG-jeva koja može biti emitovana od strane postrojenja (elektrane, čeličane, cementare...) i operatera (subjekti koji upravljaju tim postrojenjima) obuhvaćenih sistemom. Ovaj limit se smanjuje svake godine u skladu sa klimatskim ciljevima EU, čime se obezbeđuje da ukupne emisije u EU vremenom opadaju. Kako se navodi na sajtu Evropske komisije EU ETS je do 2023. godine smanjio emisije evropskih elektrana i industrijskih postrojenja za približno 47 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.

Limit EU ETS-a izražava se kroz dozvole za emisije, pri čemu jedna dozvola daje pravo na emisiju jedne tone ekvivalenta ugljen-dioksida. Reč je o meri kojom se različiti GHG-jevi izražavaju kao da su ugljen-dioksid, kako bi se mogli upoređivati. Različiti gasovi zagrevaju planetu različitom jačinom, pa da bi se to pojednostavilo, njihov uticaj se preračunava u količinu CO2 koja bi imala isti efekat zagrevanja. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, u 2024. prosečna cena za dozvolu emisije jedne tone ugljen-dioksida (ili ekvivalentne količine drugih GHG-jeva) bila je 64,8 evra.

Ove dozvole se prodaju na aukcijama i njima se može trgovati. Kako se limit smanjuje, smanjuje se i ponuda dozvola na tržištu ugljenika EU. U međuvremenu, preduzeća moraju da prate i izveštavaju o svojim emisijama godišnje i da predaju dovoljan broj dozvola da pokriju svoje godišnje emisije. Ako se ovi zahtevi ne ispune, predviđene su visoke kazne.

Depositphotos

Iako se dozvole uglavnom prodaju na aukcijama, preduzeća dobijaju i deo dozvola besplatno, uz mogućnost da međusobno trguju dozvolama po potrebi. Recimo, ako postrojenje ili operater smanji emisije, preduzeće može da proda višak dozvola i/ili da ih sačuva za buduću upotrebu. Sve ove operacije se beleže u registar EU (engl. Union Registry).

Cena dozvola određuje se na tržištu ugljenika EU, koje podrazumeva stroga pravila nadzora. Postepeno smanjivanje limita šalje kompanijama jasan znak da će ponuda dozvola na tržištu dugoročno opadati, što dozvolama daje tržišnu vrednost. Cena ugljenika pruža podsticaj kompanijama da smanjuju emisije na isplativ način i određuje prihode od prodaje dozvola. Od 2013. do kraja 2025, EU ETS je prikupio više od 245 milijardi evra.

Prihodi EU ETS-a prvenstveno idu u nacionalne budžete i države članice moraju ih koristiti za ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE), poboljšanje energetske efikasnosti i niskokarbonske tehnologije koje smanjuju emisije i, posledično, troškove ugljenika za kompanije. Deo prihoda takođe se koristi za niskokarbonske inovacije i energetsku tranziciju EU kroz Inovacioni fond (engl. Innovation Fund) i Fond za modernizaciju (engl. Modernisation Fund).

Prema važećem zakonu o klimi (engl. European Climate Law), države članice EU obavezale su se da postanu klimatski neutralne do 2050. godine. Kao prvi cilj, EU planira da smanji neto emisije za najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine. EU ETS igra ključnu ulogu u postizanju ovog cilja na isplativ način, a revidirana direktiva o ETS-u (engl. ETS Directive) iz 2023. godine uskladila je sistem sa ovim ciljem.