Čelnici Evropske unije otvorili su put postizanju dogovora o ambicioznim klimatskim ciljevima nakon što su se složili da će tokom zelene tranzicije pružiti podršku ključnim industrijama i smanjiti birokratske prepreke.
Po jednom od najspornijih pitanja Evropskog saveta u Briselu, lideri su dogovorili niz "olakšavajućih uslova" za pomoć proizvođačima automobila i drugim pogođenim industrijama, naročito onima sa visokim troškovima energije, potvrdio je portparol Saveta. Takođe su poručili da će zelena pravila ubuduće biti fleksibilnija kako bi se ubrzao put ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
Dogovor povećava verovatnoću da će ministri zaštite životne sredine 4. novembra moći da odobre cilj smanjenja neto emisija do 2040. godine, što zahteva kvalifikovanu većinu država članica. Cilj je i usaglašavanje zajedničkog klimatskog obećanja koje bi Evropska unija poslala Ujedinjenim nacijama uoči klimatskog samita COP30 u Brazilu, koji počinje manje od nedelju dana kasnije.
Ipak, dogovor će verovatno doneti samo kratkotrajno olakšanje. Države članice još moraju da pregovaraju sa Evropskim parlamentom o konačnom obliku klimatskog cilja za 2040. godinu. Nakon toga, Unija će morati da postigne dogovore o čitavom nizu zakona potrebnih da se taj cilj ostvari, od onih koji se odnose na energetsku obnovu zgrada do sastava energetskog miksa.
Do kraja godine očekuje se da će Evropska komisija, izvršno telo Unije, predložiti izmene zakona kojima bi se od 2035. godine de fakto zabranila prodaja novih automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Automobilska industrija teško prati Kinu u prelasku na električna vozila, a duž celog lanca snabdevanja već je izgubljen veliki broj radnih mesta.
Proboj postignut u četvrtak uveče usledio je nakon meseci prepirki među državama članicama oko nivoa klimatskih ambicija i pitanja da li je tranzicija uopšte usklađena sa potrebama teške industrije. Danska, koja trenutno predsedava Savetu EU, nadala se da će dogovor o cilju za 2040. biti postignut još prošlog meseca, ali su Francuska i Nemačka insistirale da o tome odluče nacionalni lideri.
Uoči samita, svaka država je iznela svoj spisak zahteva za nastavak klimatskih mera, od zaštite trgovine i veće regulatorne fleksibilnosti do izmena spornog novog tržišta ugljenika ETS2, koje će obuhvatiti emisije iz grejanja i drumskog saobraćaja.
Predsednica Komisije Ursula fon der Leyen početkom nedelje je liderima poručila da će nastojati da uvaži sve te zabrinutosti, što je pomoglo da se učvrsti podrška za dogovor postignut u četvrtak.
.webp){kind=icon}
