Da li će Srbija dobijati polovinu struje iz obnovljivih izvora

Nešto više od trećine električne energije u Srbiji dobija se iz obnovljivih izvora, najviše iz hidropotencijala, dok iz godine u godinu raste broj vetroparkova i solarnih elektrana. Srbija je postavila cilj da do 2030. godine udeo obnovljive energije pređe 45 odsto. 

"Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine čak 38,1 odsto energije dobila iz obnovljivih izvora", kaže za Bloomberg Adriju Danijela Isailović, menadžerka udruženja "Obnovljivi izvori energije Srbija". Kako dodaje, od tada je na mrežu priključeno još nekoliko postrojenja, a planira se još nekoliko projekata. "Cilj dostizanja 45 odsto proizvodnje energije iz OIE je dostižan, ukoliko se realizuju projekti koji su u razvoju, za koje postoje građevinske dozvole", dodaje. 

Isailović ističe da je Srbija zemlja hidropotencijala - "oko trećine električne energije dobija se iz hidroelektrana, među kojima su neke stare više od pola veka". Evropska unija je postavila fleksibilan cilj da do 2030. poveća udeo obnovljive energije na 45 odsto, ili na barem 42,5 odsto. 

Depositphotos

Tržišne aukcije za vetroelektrane i solar 

Neki od planiranih projekata pobedili su na aukcijama za dodelu tržišnih premija za OIE, koje je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo 2023. godine kako bi podstaklo izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana. Do sada su održana dva kruga aukcija. 

Prvi se odnosio na vetroelektrane do 400 MW i solarne elektrane do 50 MW. Drugi, koji je završen ovog proleća, odnosio se vetroelektrane do 300 MW i solare do 100 MW.  Pojedini investitori, kaže Isailović, čekali su i po "deset godina na građevinske dozvole, koje su preduslov za učešće na aukcijama". 

"Na dosadašnje dve aukcije, Ministarstvo rudarstva je dodelilo tržišne premije ukupno 700 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane", rečeno je iz Elektroprivrede Srbije (EPS) u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.  Kako dodaju, procenjena godišnja proizvodnja elektrana kojima su do sada dodeljene tržišne premije iznosi oko tri TWh. Investitori nisu u obavezi da prodaju električnu energiju EPS AD, već samo imaju obavezu da prodaju električnu energiju na tržištu električne energije. Ipak, od ukupno 18 elektrana koje su stekle pravo na tržišnu premiju na dosadašnjim aukcijama, 16 elektrana je potpisalo ugovore o otkupu sa EPS AD.

 

Aukcije su dobro prošle, a postignuta je izuzetno niska otkupna cena, ocenjuje Isailović. "EPS će otkupljivati zelenu energiju za 53 evra po megavat-času, dok će investitori imati stabilan otkup električne energije u narednih 15 godina", dodaje i kaže da izgradnja elektrana koje su osvojile tržišne premije u drugom krugu aukcija tek treba da počne.

Uslovi pod kojima EPS otkupljuje energiju, sa troškovima balansiranja, formiraju se u odnosu na cenu električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX). Zasad, u pogonu su elektrane sa prve aukcije – jedna vetroelektrana i pet solarnih, navode iz EPS-a.

Šta kažu kupci-proizvođači

Od 2021. godine, kada je izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije uveden status kupaca-proizvođača, odnosno prozjumera obnovljive energije, njihov broj rastao je iz godine u godinu. Regulativa definiše kupca-proizvođač kao domaćinstvo, stambenu zajednicu ili kompaniju, koji su na unutrašnje instalacije priključili sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. 

Elektroprivreda Srbije u ovom trenutku ima 5.200 zaključenih ugovora sa kupcima-proizvođačima. EPS, kao operator sistema, priključuje objekte na mrežu i vodi Registar kupaca-proizvođača na svojoj internet stranici. U registru trenutno ima 3.500 domaćinstava, nešto više od 1.300 pravnih lica i četiri stambene zajednice. "Kupac stiče status kupca-proizvođača upisom u Registar kupaca-proizvođača, a ne zaključenjem ugovora", ističu iz EPS-a u pisanom odgovoru.

"Kupci-proizvođači su dobar primer kako građani i kompanije mogu da koriste potencijal koji daje priroda", ističe Isailović, dodajući da je najveći broj investicija usmeren na solarnu energiju. Postoje ograničenja - kompanije mogu da instaliraju solarne elektrane snage do 150 KW, dok je to ograničenje za domaćinstva nešto više od 10 KW. 

U solarne panele je pre tri godine uložio Milorad Četnik, vlasnik firme "4M Specijalni alati" iz Novih Banovaca, koja se bavi obradom metala i snabdevanjem mnogih multinacionalnih kompanija. Njegovo malo porodično preduzeće, koje zapošljava šezdesetak ljudi, finansiralo je investiciju od oko 130.000 evra iz kombinacije sopstvenih sredstava, kredita i subvencija. "Uložili smo oko pet odsto sopstvenih sredstava, 25 odsto smo dobili kao subvenciju od države, a za preostalih 75 odsto smo uzeli kredit, koji će firma otplaćivati sedam ili osam godina", rekao je Četnik za Bloomberg Adriju. 

Iako su pre skoro dve godine podneli zahtev EPS-u da ih priključi na mrežu u statusu kupca-proizvođača, još uvek čekaju na priključak, kako bi mogli da prodaju višak proizvedene energije. "Zadovoljan sam dosadašnjim uštedama, čak sam kupio hibridni automobil koji punim strujom proizvedenom iz solarne elektrane, ali brzina povrata investicije zavisiće od priključenja na mrežu EPS-a", dodaje Četnik. 

Među firmama koje su već stekle status kupaca-proizvođača je Metalac AD iz Gornjeg Milanovca, jedan od najvećih potrošača električne energije u Zapadnoj Srbiji, koja je uložila tri miliona evra u solarnu elektranu i energetsku efikasnost sa idejom da u budućnosti kupuju "15 do 20 odsto manje struje".

Metalac AD Solarni paneli na krovu fabrike Metalac AD u Gornjem Milanovcu

Fotonaponska elektrana je puštena u rad u novembru 2022.godine, a energiju su koristili isključivo za sopstvenu potrošnju do oktobra 2024, kada su stekli status kupaca-proizvođača i počeli da viškove energije predaju EPS-u, kažu iz Metalca u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.

"Realna ušteda je bila oko 12 odsto pre nego što smo dobili status kupca-proizvođača, dok se u ovoj godini očekuje pun kapacitet koji će dostići 3GWh", navode iz kompanije. Kako dodaju, ukupna snaga elektrane je 2,2MW - podeljena je na šest segmenata, kako bi se ispoštovala zakonska ograničenja. 

"Od momenta nabavke opreme za prilagođenje trafostanica za priključenje elektrane, rekonstrukcije trafostanica, dobijanja dozvola i puštanja u rad, bilo je potrebno 13 meseci za dobijanje statusa kupca-proizvođača", kažu iz Metalca. Investiciju su finansirali delimično manjim delom iz sopstvenih sredstava, a većim iz kredita banaka.

"Realan period povrata investicije je oko sedam godina, a životni vek elektrane je preko 25 godina", ističu i dodaju da je u toku izgradnja nove fotonaponske elektrane snage 700kW, za koju su podneli zahtev za priključenje na mrežu EPS-a. Kako pojašnjavaju, gradi se na krovovima proizvodnih hala, a očekuje se da period povrata investicije bude oko četiri godine. "Pored ulaganja u obnovljive izvore, Metalac ulaže i u smanjenje troškova energenata kupovinom opreme za energetsku efikasnost, kao i optimizacijom proizvodnje", ističu iz kompanije. 

Depositphotos

Buduća ulaganja 

Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da je u proizvodnju energije u narednih deset godina potrebno uložiti oko 15 milijardi evra, od čega sedam u obnovljive izvore energije (OIE).  

Isailović podseća da je zelena energija trenutno "najjeftinija i najčistija", ali za nove zelene megavate potrebna su ulaganja u energetsku infrastrukturu. Veoma važno mesto igraju ulaganja u energetsku infrastrukturu, kao što je projekat izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora, koji povezuje Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike, izgradnja treće sekcije prve faze Transbalkanskog koridora, koji ima strateški značaj za povezivanje elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana, počeće sredinom 2025. godine. Nakon toga će biti izgrađeni i deo trase i dalekovodi između Bajine Bašte, državne granice Crne Gore i državne granice Bosne i Hercegovine. Investicija, vredna 200 miliona evra, predstavlja najznačajniji energetski projekat na Zapadnom Balkanu. "Njegova izgradnja je značajna za priključivanje novih solarnih i vetroelektrana, a biće priključena i reverzibilna HE Bistrica", navodi Isailović. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar