Koliko je vodonična budućnost Srbije daleko

Vodonik može da bude značajan u zelenoj tranziciji, ali trenutno je problem njegova cena. Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, procenjuje da bi vodonik u Srbiji mogao da nađe svoje mesto za 10 do 15 godina.

EPS je nedavno pokrenuo analizu mogućnosti i opravdanosti korišćenja postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika i goriva na bazi vodonika u proizvodnim kapacitetima.

"Pokazaće koje su nam mogućnosti i kako možemo da pokrenemo korišćenje vodonika za naše potrebe", kaže Živković.

Usled zabrinutosti zbog klimatskih promena, svetske zemlje teže da do 2050. godine eliminišu emisije ugljen-dioksida, kroz postepeno odustajanje od korišćenja fosilnih goriva.

EPS

 

 

Vodonik dobijen iz obnovljivih izvora može da se koristi kao moćno pogonsko gorivo. Ekološke prednosti su višestruke, jer ulazi u sastav vode i već se prirodno nalazi u atmosferi, pa njegove emisije ne štete životnoj sredini.

Dok Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) glasno podržavaju globalnu tranziciju na zeleni vodonik, među najvećim izazovima su visoka cena proizvodnje vodonika, transporta i skladištenja.

U Srbiji, ali i u regionu, sektor vodonika je tek u povoju – nedostaju ne samo državne regulative i kadrovi, već i argumenti koji bi ekonomski opravdali takav korak.

"Kako bi upotreba vodonika zaživela, potrebno je svesti troškove na optimalnu meru, što je pre svega uslovljeno cenom struje", kaže Aleksandar Gerbec, osnivač i izvršni direktor slovenačke kompanije Ecubes Technology, regionalnog pionira u ovoj oblasti čiste energije.

S obzirom  na prosečnu cenu struje u EU, trenutna cena vodonika se kreće između šest i sedam evra po kilogramu.

"Kako bi prelazak na vodonik bio isplativ za širok spektar kompanija, potrebno je da cena padne na jedan evro po kilogramu", kaže za Bloomberg Adriju Carlos Patricio Pabon Andrade, menadžer za međunarodni razvoj u nemačkoj kompaniji 2G Energy International GmbH.

Adria region već ima 'Dolinu vodonika', Srbija zasad nije članica

U većini zemalja Adria regiona vodonik gotovo da se ne koristi kao energent.

Slovenija je možda najdalje stigla u ovoj oblasti - u martu 2024, slovenačka vlada je podržala osnivanje konzorcijuma koji čini 18 kompanija, organizacija i opština za uspostavljanje sistema za korišćenje vodonika dobijenog iz obnovljivih izvora.

Slovenačka privatna slovenačka kompanija Ecubes Technology, osnovana 2014, razvija infrastrukturu za čiste oblike energije, a pretežno posluje na stranim tržištima.

Na njihovu inicijativu, Slovenija, Hrvatska i Italija su 2019. krenule u uspostavljanje "Doline vodonika" – regionalne platforme za razmenu informacija i razvoj politika koje se odnose na proizvodnju i potrošnju vodonika.

Ovaj projekat, pod nazivom Dolina vodonika Severni Jadran (engl. North Adriatic Hydrogen Valley - NAHV), nastao je pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU).

"Tehnološka rešenja zasada nisu jednostavna, a takođe su i skupa", kaže Gerbec.

"Moramo da osiguramo proizvodnju struje po niskoj ceni, kako bismo vodonik učinili povoljnijim", dodaje.

Kako kaže, potrebno je pronaći priuštiva rešenja za transport i skladištenje vodonika.

Gerbec smatra da važnost osnivanja NAHV-a može da se poredi sa osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951, preteče Evropske unije.

"Vodonik je budućnost", ističe Gerbec.

U svetu se najčešće koristi kao pogonsko gorivo u raznim industrijskim granama, a pogotovo u proizvodnji automobila.

Bloomberg

 

Može li Srbija da uhvati korak

Zasad, jedan od izazova je odsustvo zakonske regulative.

"Srbija još uvek nema pravni okvir koja bi mogla da reguliše proizvodnju i upotrebu vodonika", kaže  Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije Srbijagasa.

Kako dodaje, osim pravnih okvira, potrebno je razvijati ekonomske i tehničke okvire.

Mogućnost korišćenja tog hemijskog elementa u Srbiji je prvi put pomenuta u julu 2024, kada je usvojena aktuelna Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine.

Srbija bi do 2029. godine mogla da dobije i toplotno skladište, koje bi moglo da se koristi i za čuvanje vodonika, ocenjuje Bojan Bogdanović, iz EBRD.

Planirana je izgradnja prve državne solarno-termalne elektrane u Novom Sadu i dva sezonska skladišta toplote ukupne zapremine  870.000 kubnih metara, za koje se Srbija krajem 2024. zadužila kod ERBD sa 105 miliona evra.

S obzirom na to da je u pitanju relativno nova tehnologija, jedan od izazova je dostupnost stručnih kadrova - i to ne samo u Srbiji.

"Trenutno na prste jedne ruke možete da nabrojite stručnjake koji se ovom temom bave u Evropskoj uniji", rekao je Slobodan Cvetković, viši istraživač Instituta za hemiju, metalurgiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji o vodoniku u Beogradu.

Cvetković dodaje da bi vodonik u budućnosti u Srbiji mogao da se koristi u proizvodnji veštačkog đubriva, kao i za rad železara.

Deo Železare Smederevo bi u budućnosti mogao da radi na vodonik, najavljeno je krajem 2023. godine. 

Bloomberg

 

U rudarsko-topioničarskom basenu "Bor", kineska kompanija Shanghai Fengling Renewables planira izgradnju hibridnog postrojenja solarne i vetroelektrane, gde bi se proizvodio i zeleni vodonik, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Time bi njihov strateški partner, kineska kompanija Zijin koja je većinski vlasnik borskih rudnika, mogla da smanji troškove, dok bi Srbija dobila priliku da se u budućnosti nađe na mapi izvoznika zelenog vodonika. 

Zeleni, plavi i sivi...

Vodonik ima potencijal da zameni fosilna goriva, ali samo ukoliko je zelen, odnosno dobijen iz obnovljivih izvora.

U zavisnosti od toga koja energija se koristi za njegovu proizvodnju, nusproizvod mogu da budu gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte.

 

 

Kako bi stala na put potencijalnim zloupotrebama kao što je "greenwashing", Organizacija za zeleni vodonik (engl. Green Hydrogen Organization – GH2) 2022. godine je uspostavila Standard za zeleni vodonik (GH2).

Po tom dokumentu, zelenim se smatra vodonik proizveden elektrolizom vode iz 100 ili skoro 100 odsto obnovljive energije sa, sa skoro nultim emisijama štetnih gasova.

U odnosu na te parametre, GH2 razlikuje nekoliko vrsta vodonika, a sivi vodonik, kao "najprljaviji" oblik.

U Srbiji, vodonik bi mogao da nađe svoje mesto za 10 do 15 godina, saopšteno je iz EPS-a.

Ko su svetski lideri

Svetski lideri u korišćenju vodonika kao energenta su Japan i Sjedinjene Američke Države (SAD), dok Nemačka pokazuje veliko interesovanje za dalji razvoj tehnologija.

Energiji iz vodonika sve se više okreću neke od najuspešnijih japanskih kompanija, kao što su Toyota i Kawasaki Heavy Industries.

Depositphotos

 

Kawasaki je razvio prototip turbine, jačine 30 MW, koja radi na vodonik i prirodni gas. Očekuje se da bude puštena u pogon 2026. godine. 

Toyota je u decembru 2020. predstavila automobil na vodonik, pod nazivom Toyota Mirai. Međutim, kupci su se suočili sa nedostatkom infrastrukture za punjenje.

Osim toga, vodonik je zasad skuplji i od benzina, i punjenja električnih vozila, pa kompanija kupcima kao podsticaj nudi besplatan vodonik u prve tri godine.

Istraživanje Bloomberg NEF-a iz 2024. godine pokazalo je da bi do kraja decenije Amerika, Evropa i Kina mogli da postanu lideri u proizvodnji vodonika.

Ova tri tržišta će do 2030. činiti 80 odsto proizvode zelenog vodonika, od čega će Amerika učestvovati sa 37 odsto.

Predviđa se da će Evropa doprinositi sa 24, a Kina sa 19 odsto.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar