Investitori posustaju - da li su poreski podsticaji rešenje

Dok globalna privreda prolazi kroz period nestabilnosti i preusmeravanja kapitala, poreska politika postaje jedan od ključnih faktora koji određuju koliko su zemlje Adria regiona privlačne investitorima. Strana ulaganja u Srbiji su osetno usporila u prvoj polovini 2025. u odnosu na rekordnu prošlu godinu, što je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno opisala kao "posledicu natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji".

Srbija se u privlačenju investitora takmiči sa drugim zemljama Adria regiona, a jedan od faktora o kojima ulagači razmišljaju jeste poreska politika, kojom države mogu da ohrabre, ali i da odbiju domaće i strane ulagače. "Kada je oporezivanje u pitanju, Srbija je konkurentna ili bar uporediva sa zemljama u regionu, dok je stabilnost poreskog okruženja podsticaj sam po sebi", kaže za Bloomberg Adriju Filip Kovačević, partner za poreski i pravni konsalting u Deloitteu.

U Adria regionu, stope poreza na dobit, osnovnog pokazatelja poreskog sistema, kreću se od 10 do 22 odsto, pokazuju podaci BBA analitike. Međutim, porez na dobit je tek najveći zajednički imenilac i predstavlja samo delić slagalice, kaže Rudi Lukačić, analitičar Bloomberg Adrije.

"Države Adria regiona nude niz poreskih olakšica u vezi sa investicijama i zapošljavanjem, koje značajno mogu da smanje poresko opterećenje kompanija", navodi Lukačić i dodaje da se znatno razlikuju od države do države. Suštinska razlika leži u tretmanu rezidenata u odnosu na nerezidente, obavezama ulagača u vezi sa izveštavanjem, ali i u načinu sprovođenja propisa.
 

 

Kakva je poreska politika Srbije 

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji tokom prvih šest meseci 2025. iznosio je 1,5 milijardi evra, što je čak oko 40 odsto manje nego u istom periodu rekordne 2024. godine. "Pad SDI povezan je sa veoma dinamičnim promenama na globalnoj ekonomskoj sceni, kao i sa usporavanjem privreda najvažnijih ekonomskih partnera Srbije, među kojima je i Nemačka", kaže Kovačević.  "Ne mislim da su poreske mere te koje bi mogle da dovedu do drugačijeg stanja kada su u pitanju direktne strane investicije u ovom trenutku", dodaje i kaže da "poreski okvir Srbije ostaje stabilan i konkurentan".
 

Sa stopom poreza na dobit od 15 odsto, Srbija se nalazi u donjoj polovini evropskog spektra pa ostaje konkurentna destinacija za investitore. Međutim, ključ njenog poreskog sistema ne leži toliko u samoj stopi, koliko u načinu na koji u praksi tretira domaće i strane ulagače.

Zakonski gledano, poreski propisi ni na koji način ne prave razliku između privrednih društava registrovanih u Srbiji na osnovu toga da li im je vlasnik domaće lice ili strani ulagač, ističe Kovačević. "Međutim, zakonodavac pravi razliku u pogledu oporezivanja prihoda koje po osnovu svojih ulaganja ostvaruju domaći, odnosno strani investitori", dodaje. 

Kovačević pojašnjava da, ukoliko domaće pravno lice ostvaruje dividende od svog domaćeg zavisnog privrednog društva, te dividende se ne oporezuju, odnosno ne ulaze u oporezivu osnovicu primaoca dividende. Ako se radi o stranom vlasniku, na dividende koje mu isplaćuje domaće privredno društvo plaća se porez po odbitku, a domaći isplatilac je dužan da u ime i za račun stranog primaoca obračuna i plati porez po stopi od 20 odsto, ističe Kovačević. "Ova poreska stopa može da se smanji na između pet i 15 odsto, u zavisnosti od toga da li i koji se konkretno ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuje na inostranog primaoca dividende", navodi stručnjak. 

 

 

Slično je i kada su u pitanju kamate, autorske naknade, zakupnina, kao i niz usluga. "Domaći primaoci ih oporezuju po standardnoj stopi od 15 odsto, dok su isplate stranim licima predmet poreza po odbitku od 20 odsto", kaže Kovačević. Kako dodaje, kapitalni dobici se oporezuju po stopi od 15 odsto za rezidente, odnosno 20 odsto za nerezidente, osim ako međunarodni ugovori ne predvide drugačije. "Poreska konsolidacija dostupna je samo grupama čiji su svi članovi rezidenti Srbije", naglašava stručnjak. 

Kovačević kaže da je ovo uobičajena praksa oporezivanja u svetu. "Cilj je da se prihod oporezuje u trenutku kada napušta zemlju, kada poreske vlasti gube nad njim kontrolu", navodi. Kako podseća, razlika između opšte stope i stope poreza po odbitku nastala je vremenom - dok se stopa poreza na dobit smanjivala i povećavala tokom godina, stopa poreza na prihode nerezidenata ostala je nepromenjena.

 

Kako je u drugim zemljama Adria regiona Porez na dobit (engl. Corporate Income Tax) zajednički je svim preduzećima u regionu i predstavlja "najmanji zajednički imenilac, na osnovu kojeg se mogu upoređivati uslovi poslovanja u regionu", kaže analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić.  Slovenija ima najveću stopu poreza na dobit, koja iznosi 22 odsto. Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska oporezuju dobit po stopi od 10 odsto (s tim što se u Hrvatskoj prihodi veći od milion evra oporezuju po stopi od 18 odsto). Srbiju ovo stavlja na sredinu spektra.  Osim toga, dodaje Lukačić, svaka država Adria regiona nudi niz specifičnih poreskih olakšica, koje se razlikuju od države do države. "Postoje olakšice na porez na dobit, kao i olakšice na doprinose zaposlenih i druga izdvajanja preduzeća prema državi", ističe Lukačić.  Neke od tih olakšica usmerene su na uzak krug kompanija. U Hrvatskoj postoje olakšice za firme koje ulažu u projekte na neaktivnoj javnoj imovini, u delovima zemlje sa višim stopama nezaposlenosti, kao i u manjim županijama. One mogu da računaju na oslobađanje od zakupa državne imovine, kao i na niz dodatnih poreskih olakšica, navodi se u izveštaju PWC.  Poslednjih godina, u Sloveniji postoji trend uvođenja poreskih olakšica za domaće i strane kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem veštačke inteligencije, kao i zelenom tranzicijom. Kompanije koje ulažu u AI, big data, razvoj tehnologija za unapređenje životne sredine, dekarbonizaciju i doprinos klimatskoj neutralnosti, od 2022. mogu da računaju na poreske olakšice od čak 40 odsto godišnje, navodi se u izveštaju UN agencije za trgovinu i razvoj. Međutim, isti ulagač ne može da koristi više poreskih olakšica, već samo jednu.  Severna Makedonija je predvidela ograničen spektar poreskih olakšica, kao što je mogućnost smanjenja poreske osnovice za iznos dobiti koji je reinvestiran u razvoj. Uslov je da ta sredstva ostanu u vlasništvu preduzeća najmanje pet godina, inače se oslobođenje povlači, navodi se u izveštaju PWC-a.  Investitorima je verovatno najteže da se snađu u poreskom sistemu Bosne i Hercegovine, koja ima decentralizovan poreski sistem, a oporezivanje preduzeća se sprovodi u skladu sa entitetskim zakonima Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta. U Federaciji BiH, firme koje investiraju sopstvena sredstva u proizvodnu opremu, u vrednosti većoj od 50 odsto profita ostvarenog u tekućem poreskom periodu, mogu da očekuju smanjenje poreza na dobit od čak 30 odsto, navodi se u izveštaju CEE Legal Matters. Međutim, u Republici Srpskoj, preduzeća koja se odluče na ovakva ulaganja mogu da smanje poresku osnovicu za iznos investicije, ali samo u pojedinim sektorima privrede, navodi se na sajtu advokatske kancelarije Karanović & Partners.

  

 

  DepositPhotos

Srbiji nedostaju podsticaji za domaću privredu

U Srbiji ne postoji poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva - direktno smanjenje poreza, koje se razlikuje od poreske olakšice po tome što smanjuje iznos poreza koji se duguje, dok olakšica umanjuje samo poresku osnovicu. Ovaj podsticaj ukinut je još 2013. godine, kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica, što je ispraćeno brojnim kritikama privrednika, koji su tvrdili da se fiskalni pritisak na privredu povećao u kratkom roku. Ukidanje poreskog kredita, kaže Kovačević, bilo je "posledica objektivne potrebe da se u vreme fiskalne konsolidacije, pre jedne decenije povećaju prihodi države po osnovu poreza na dobit".

Klub privrednika "Naissus" je 2022. godine pokrenuo inicijativu za ponovno uvođenje poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva, ali bezuspešno. "Ključna prepreka vraćanju ove poreske olakšice, u istom obliku kakva je bila, jeste to što bi ona danas koštala budžet više desetina milijardi dinara, što znači da bi mogla da utiče na smanjenje prihoda po osnovu preza na dobit", ističe stručnjak. 

Međutim, Srbija ima podsticaje za direktna ulaganja. Međutim, zbog iznosa ulaganja koji su osnov za dobijanje podsticaja, a kreću se od 300.000 do 500.000 evra, pristup podsticajima u praksi imaju mahom velika preduzeća, dok sektor malih, srednjih i mikro preduzeća ostaje po strani. 

Kako primećuje, postoji prostor za osmišljavanje novih poreskih podsticaja, naročito za domaće privrednike u Srbiji, naročito kada su u pitanju "poreski podsticaji skrojeni tako da podstiču tačno određene oblike ulaganja". "Prostor za osmišljavanje novih poreskih podsticaja doći će i iz praćenja evropskih mera usmerenih na zelenu reindustrijalizaciju", dodaje, ističući da je to trenutno jedna od najvažnijih tema u Evropskoj uniji (EU).