Iako je Srbija još 2021. uvela zakonsku mogućnost da se domaćinstva, kompanije i stambene zajednice postanu kupci-proizvođači (prozjumeri) električne energije, odnosno prozjumeri. Dok registar broji skoro 3.500 domaćinstava i oko 1.400 kompanija, među njima je trenutno samo pet stambenih zajednica – po jedna u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu i Subotici.
Od početka ove godine, u registar prozjumera upisana je samo jedna nova stambena zajednica, a u narednom periodu očekuje se priključenje još tri, otkrivaju iz Elektrodistribucije Srbije (EDS) u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.
Procedura je složena, a što je elektrana veće snage, to je više zahteva stambene zajednice moraju da ispune. Ponekad nije dovoljna dobra volja skupštine stanara i raspoloživi novac, već je u pojedinim slučajevima neophodna i saglasnost lokalne samouprave. Osim toga, za proizvođače postoje i dodatni troškovi. "Individualni proizvođači plaćaju za prenos viška energije koju proizvedu, što im investiciju čini manje povoljnom ako proizvode više nego što troše", kaže za Bloomberg Adriju Igor Jezdimirović, iz nevladine organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.
Opširnije
Da li će Srbija dobijati polovinu struje iz obnovljivih izvora
Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. dobijala 38,1 odsto energije iz obnovljivih izvora, a cilj je da do 2030. taj udeo poraste na 45 odsto.
24.06.2025
Investitori beže od solarnih akcija dok se tržište guši u višku proizvodnje
Višak solarnih panela stvara finansijski pritisak na proizvođače i snižava cene
10.03.2025
Srbija će udvostručiti kapacitete solarnih elektrana
Za razliku od prethodne aukcije, ovaj put je ukupno planirana kvota dodeljena po nižoj otkupnoj ceni električne energije.
07.03.2025
Izdat prvi token koji ulaže u OIE, minimalna investicija 3.000 evra
Novac ulagača koristiće se za finansiranje projekta dogradnje solarne elektrane kompanije AVR Solar Park u Saraorcima.
25.11.2024
Srbija je postavila strateški cilj da se do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora (OIE). Na ovaj način se trenutno proizvede nešto više od trećine električne energije. Najviše obnovljive energije trenutno se dobija iz hidropotencijala, dok u Srbiji svake godine raste broj vetroparkova i solarnih parkova, pokazuju podaci udruženja "Obnovljivi izvori energije Srbija", o čemu je Bloomberg Adrija već pisala.
Evropska unija je postavila fleksibilan cilj da do 2030. poveća udeo obnovljive energije na 45 odsto ili na barem 42,5 odsto. Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da je u proizvodnju energije u narednih deset godina potrebno uložiti oko 15 milijardi evra, od čega sedam u obnovljive izvore energije (OIE).
Depositphotos
Glavni izazov - komplikovana procedura
Zakon predviđa mogućnost da stambene zajednice pokrenu proizvodnju energije iz bilo kog obnovljivog izvora (sunce, vetar ili voda). Ipak, u Srbiji se odlučuju isključivo za solar, pokazuju podaci Registra kupaca-proizvođača.
Solar je najbrže rastući sektor proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji i na njega usmeren najveći broj investicija, pokazuju podaci udruženja "Obnovljivi izvori energije Srbija". "Kupci-proizvođači su dobar primer kako građani i kompanije mogu da koriste potencijal koji daje priroda", pojašnjava Jezdimirović. Kako dodaje, investicija u solar pogodna za život u gradskim sredinama, dok korišćenje hidropotencijala i energije vetra zahteva dodatne preduslove, pre svega prostor za postavljanje instalacije.
Za sada, pet stambenih zajednica u Srbiji, koje imaju status prozjumera, proizvode višestruko manje zelene energije nego domaćinstva i privreda pojedinačno. "Nažalost, ne postoje javno dostupni proračuni koji bi pokazali kolike su uštede u stambenim zajednicama koje su izgradile solarne panele na krovovima", dodaje Jezdimirović.
"Solarne elektrane kod stambenih zajednica se grade na zajedničkim delovima zgrada, a za takvu odluku je potrebna većinska odluka skupštine stanara navedenih zgrada", ističu iz Elektrodistribucije Srbije (EDS), koja je nadležna za priključenje na mrežu i vođenje registra prozjumera. To je osnovni, ali ne i jedini uslov koji moraju da ispune ako žele da postanu prozjumeri.
Procedura se razlikuje u zavisnosti od snage elektrane koju žele da grade, pojašnjavaju iz Elektrodistribucija Srbije. Najlakše je malim investitorima, a što veću elektranu žele da grade, to je i procedura komplikovanija.
"Za prozjumere do 10,8 kW potrebno je da investitor najpre izgradi elektranu, potom da se javi EDS-u sa zahtevom za ugradnju mernog uređaja, zaključi ugovor o snabdevanju sa Snabdevačem i upisuje se u registar", pojašnjavaju.
Stambene zajednice koje žele da grade elektrane do 50 kW moraju da ispune takozvane prethodne uslove i prikupe dokumentaciju pre nego što započnu izgradnju. "Izgradnja priključka se ugovara sa Elektrodistribucijom, a investitori su obavezni da urade idejni projekat elektrane". Zatim EDS proverava da li ma uslova za priključenje i izdaje se odobrenje za priključenje. "Tek posle toga investitor gradi elektranu i ugovara priključenje", dodaju.
Sa najsloženijom procedurom suočavaju se stambene zajednice, koje žele da izgrade solarne elektrane snage preko 50 kW. "U ovom slučaju potrebni su prethodni uslovi za projektovanje i priključenje, ali i dozvola lokalne samouprave", pojašnjavaju iz EDS-a.
Zaključenje ugovora o statusu kupca-proizvođača je u nadležnosti Elektroprivrede Srbije (EPS), za priključenje na mrežu i vođenje registra zadužena je Elektrodistribucija Srbije (EDS). "Kupac stiče status kupca-proizvođača upisom u registar, a ne zaključenjem ugovora", kažu iz EPS-a u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.
Iz ugla prozjumera: Troškovi i povrat investicije
Srbija je decembra 2022. dobila prvog prozjumera u kategoriji stambenih zajednica. Bila je to zgrada u Pančevu, na čijem je krovu solarnu elektranu izgradio stanar Aleksandar Vraniškovski, direktor firme KBC Security DDO, koja se bavi ugradnjom sistema tehničke zaštite. "Dešava se, pogreši čovek", kaže za Bloomberg Adriju Vraniškoviski, koji smatra da će "proteći još mnogo vremena, pre nego što se investicija bude isplatila".
Vraniškovski je u martu 2022. na krov zgrade postavio solarnu elektranu snage 10 kW, što podrazumeva najjednostavniju od propisanih procedura. Međutim, kaže da nije bilo lako. "Živim u zgradi od pet stanova, ali drugi stanari nisu bili zainteresovani za ovakvu investiciju, pa sam sa njima sklopio ugovor o korišćenju krova i proizvedenu energiju koristim samo za potrebe svog stana", pojašnjava.
Kako tvrdi, proces priključenja na sistem Elektrodistribucije Srbije trajao je osam meseci. "Smatram da je dugo trajalo, a ja nisam mogao da koristim instalaciju u koju sam uložio", kaže Vraniškovski. Stambena zajednica struju počela da proizvodi tek u decembru te godine, dok je on u međuvremenu otplaćivao kredit koji je podigao kako bi instalirao solarne panele.
Iz EDS-a potvrđuju da se na priključak čeka po više meseci. Kako pojašnjavaju, "na dužinu rokova za odgovor novim investitorima utiče i činjenica da EDS mora da čeka rokove realizacije već izdatih uslova za priključenje elektrana".
"Na osnov realno priključenih elektrana i njihove snage, EDS procenjuje da li postoji prostor za izdavanje uslova za priključenje novih elektrana", navode u pisanom odgovoru.
Dok domaćinstva u Srbiji mogu da troše energiju u trenutku kada je proizvedu, stambene zajednice imaju drugačiji status - sve viškove predaju sistemu, a njihovi računi za struju se naknadno umanjuju za prioizvedene kilovate. "Na proizvedenu energiju plaćam transportne troškove, PDV i akcize, što povećava izdatke i čini investiciju manje isplativom", pojašnjava Vraniškovski. Kako dodaje, očekivao je da će mu se ulaganje isplatiti za "sedam do devet godina". "Međutim, po mojoj matematici, uz ovakav način obračuna isplatiće mi se za oko dve decenije", ističe Vraniškovski.
Srbija je 2023. dobila drugog prozjumera - zajednicu tri stambene zgrade u niškoj opštini Medijana. Dok je u Pančevu samo jedan stanar proizvodio energiju za svoje potrebe, u Nišu su se udružile tri zgrade sa 134 stana i oko 400 stanara. Izgrađeni su solarni paneli ukupne instalisane snage od 74,5 kW i tri punjača za električna vozila.
Investicija, vredna 94.000 dolara, delimično je finansirana od donacija Vlade Japana, koja je učestvovala sa 40.000 dolara, preneo je Balkan Green Energy News. Projekat izgradnje zajedno su sproveli stambena zajednica i niški Centar za održivi razvoj energetike (CORE), koji do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit novinara Bloomberg Adrije o uticaju na život stanara i povratu investicije.
Na naša pitanja nisu odgovorili ni iz stambenih zajednica u Beogradu, Kragujevcu i Subotici, koje su tokom prethodnih godina instalirale solarne elektrane na krovove.
.webp){kind=icon}
