Srbija će udvostručiti kapacitete solarnih elektrana

U Srbiji postoji 179 solarnih elektrana ukupnog kapaciteta 94,9 MW, prema podacima iz januara 2025. godine. Očekuje se da taj kapacitet u narednom periodu bude udvostručen, s obzirom na to da se na tržištu očekuju solarne elektrane čiji kapaciteti prevazilaze 100 MW instalisane snage, rečeno je za Bloomberg Adriju iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE), nakon završenog drugog kruga aukcija za projekte obnovljivih izvora energije (OIE).

Podsetimo, resorno ministarstvo je drugu aukciju raspisalo prošlog novembra, a rezultat je 10 novih zelenih elektrana.

Iz ministarstva objašnjavaju i tako očiglednu razliku u broju prijava za solare u odnosu na energiju vetra. "Razlika u broju prijava proizilazi iz toga što su vetroelektrane prirodno rezervisane za velike investitore, budući da su kapaciteti prosečnog projekta vetroelektrana drastično iznad kapaciteta prosečnih projekata solarnih elektrana."

Od ukupnog iznosa, 782 miliona evra novca izdvojenog za solarne i vetroelektrane koje su popunile kvotu u preliminarnoj rang-listi, vrednost planiranih investicija u solarne elektrane iznosi 150.570.000 evra.

Za razliku od prethodno održane aukcije, konkurencija među učesnicima je bila izuzetno velika, što se vidi kroz broj pristiglih prijava i na kraju kroz objavljenu rang-listu. Takođe, za razliku od prethodne aukcije, ovaj put je ukupno planirana kvota dodeljena po dosta nižoj otkupnoj ceni električne energije. To znači da neće biti dodatnih subvencija ka povlašćenim proizvođačima, već će JP Elektroprivreda moći da, na osnovu niske otkupne cene, napravi profit.

Depositphotos

Solarna energija - strateški prioritet za Srbiju

"Već smo napravili značajne korake u njenom razvoju. Postoji sve veće interesovanje za ulaganja u solarne elektrane, a država kontinuirano radi na poboljšanju regulatornog okvira i administrativnih procedura, kako bi omogućila bržu i jednostavniju realizaciju projekata. Cela Jugoistočna Evropa se suočava sa sličnim izazovima u tranziciji ka zelenoj energiji, a Srbija je svoju snažnu posvećenost pokazala i kroz donošenje strateškog okvira, nove investicije u OIE i unapređenje mrežne infrastrukture", kažu iz ministarstva i ističu da je za dalji razvoj potrebno dodatno unaprediti fleksibilnost elektroenergetske mreže i pojednostaviti procedure.

Tome, svakako, doprinose informativne kampanje, edukacija građana i podsticaji koje daje država.

"Dokaz za to je da danas imamo ukupno 4.464 solarne elektrane kupaca-proizvođača, ukupnog kapaciteta 89,6 megavata."

Kako da mala preduzeća uhvate korak

"Mala preduzeća u Srbiji koja žele da postanu proizvođači solarne energije prvo treba da urade procenu izvodljivosti - analizu energetskih potreba preduzeća i dostupnost prostora za instalaciju solarnih panela, poput krovova ili slobodnih površina. Zatim sledi izrada projekta i pribavljanje dozvola, odnosno preduzeće treba da angažuje licencirane stručnjake za izradu tehničkog rešenja koje uključuje dimenzionisanje sistema, izbor opreme i procenu troškova, te da podnesu zahtev za potrebne dozvole lokalnim vlastima i nadležnim institucijama, uključujući zahtev za priključenje distributivnoj mreži", kažu iz MRE za Bloomberg Adriju.

Sledeća faza je da nadležni operator izvrši tehnički pregled i odobri priključenje po izgradnji elektrane. "Država pruža podršku kroz subvencije i podsticaje za obnovljive izvore energije, što može olakšati finansiranje projekta", dodaju.

Navode i da kompanije imaju veoma važnu ulogu u tranziciji ka zelenoj energiji. Na koji način?

"Ugradnjom solarnih panela na svoje objekte, kompanije smanjuju operativne troškove i emisiju štetnih gasova. Investiranjem u istraživanje i razvoj, one mogu unaprediti tehnologije za efikasniju proizvodnju i skladištenje te energije."

Osim toga, kompanije u Srbiji korišćenje zelene energije sve više prepoznaju kao način da dugoročno održe svoju konkurentnost na tržištu, a ne samo da budu društveno odgovorne.

Ekonomske prednosti i zavisnost od fosilnih goriva

Upitani kakve su ekonomske prednosti solarne energije za Srbiju, iz ministarstva pre svega ističu značajno smanjenje računa za električnu energiju, kako za preduzeća, tako i za domaćinstva.

Mimo toga, proizvodnja sopstvene energije smanjuje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i fluktuacija na globalnom tržištu, dok razvoj solarne industrije podstiče zapošljavanje u sektorima proizvodnje, instalacije i održavanja opreme, kao i pri izgradnji solarnih elektrana. 

Bloomberg

Iako OIE segment već duže hvata zamah, posebno u svetu, više puta se pokazalo da vlade padaju na "testu (ne)zavisnosti od fosilnih goriva". Stoga, prirodno se nameće pitanje da li su solarne elektrane dovoljne da smanje zavisnost od te vrste goriva, naročito u manje razvijenim državama. 

Kada je reč konkretno o Srbiji, iz ministarstva napominju da će elektrane na sunce i vetar, koje budu izgrađene u okviru drugog kruga aukcija za tržišne premije za OIE - doprineti većoj energetskoj sigurnosti, jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina.

"Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta. S druge strane, iako solarne elektrane značajno doprinose smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, same po sebi nisu dovoljne za potpunu energetsku tranziciju. Optimalan pristup podrazumeva kombinaciju različitih obnovljivih izvora energije, poput vetra, hidroenergije i biomase, zajedno sa solarima. Ovakva diverzifikacija omogućava stabilnije i pouzdanije snabdevanje energijom, smanjujući ukupnu zavisnost od fosilnih goriva."

Kako se skladišti energija iz solarnih izvora

Skladištenje energije iz solarnih izvora rešava se kroz nekoliko tehnologija.

 

 

Novi, 'zeleni' kilovati

Podsetimo, predstavnici Vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i konzorcijuma kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables, potpisali su u oktobru 2024. ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji.

Resorna ministarka je nedavno, nakon završenih aukcija, rekla da su ponuđene cene veoma konkurentne (50,9 evra po megavat-času za solar i 53,5 evra po megavat-času za vetar), te da se ne očekuje subvencionisanje elektrana.

"One će, uglavnom, vraćati ekstraprofit državi, dokle god su tržišne cene iznad onih koje su ponudili pobednici na aukcijama", navela je Dubravka Đedović Handanović.

Ministarstvo rudarstva i energetike

 

Stručnjaci kažu da je Srbija pogodno tlo za ulaganje u solarne elektrane iz najmanje tri razloga: ima dobar geografski položaj, visoki koeficijent osunčanosti po metru kvadratnom i relativno kratak period otplate početne investicije. Štaviše, solarne elektrane važe za jednu od najbrže isplativih investicija u domenu obnovljivih izvora energije, te ne čudi što je u drugom krugu aukcije bilo znatno više prijava investitora upravo za njih.

Uz porast cene električne energije iz fosilnih izvora, ali i napore zapadnih zemalja, a pre svega EU, da se upotreba fosilnih goriva redukuje, odnosno eliminiše u bliskoj budućnosti, izgradnja solarnih elektrana se postepeno nametnula kao ekonomski i ekološki prihvatljivo rešenje. 

Očekuje se da solarne i vetroelektrane donesu dodatnu energetsku stabilnost Srbiji i približe je razvijenim državama u delu korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora energije. Ipak, primetno je da dominira ulaganje u jedan OIE segment, a to su solarni paneli koje kao dobru investicionu priliku i tržišnu nišu vide i investitori iz SAD, Kine, Francuske.