Kamatne stope krive za usporavanje ESG-a na tržištima kapitala

Na tržištima kapitala Adria regiona nemamo dobrih primera ESG tranzicije (eng. Environmental, Social and Governance - upravljanje kompanijom uz obzir prema posledicama za okolinu i društvo). Slovenija je na tržištima kapitala bila najaktivnija, gde se zaduživala kao država, uveravajući da će sredstva ulagati u određene obnovljive izvore. Srbija je takođe imala jedno takvo izdavanje obveznice, a u slučaju Hrvatske to je bila M+ Grupa, rekao je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.

Usled turbulencija kamatnih stopa na tržištima kapitala zbog kojih se ne može jasno definisati njihov srednji i dugi rok, Knez je u programu Hrvatske televizije pojasnio da su one krivac za usporavanje zamaha ESG-a na svetskim tržištima kapitala. Naveo je da se očekivalo da bismo do 2025. godine trećinu upravljanja celokupnom finansijskom imovinom u svetu mogli videti povezanu s ESG-om, te je istakao da se nije skrenulo s putanje jer bi se cilj mogao ostvariti koju godinu nakon zadatog roka. Ocenio je i da će ESG koristiti maksimalan deo kolača na tržištima kapitala u ovoj, narednoj i godinama pred nama.

ESG je rasprostranjen na svim razvijenim tržištima. On prati tokove kapitala i obrnuto. Sve kompanije koje se danas smatraju relevantnim na tržištima kapitala rade na ESG-u, istakao je analitičar, koji smatra da će uticaj ove prakse unaprediti način poslovanja i življenja, te je dodao: "Velike svetske kompanije u svojim primarnim ciljevima imaju definisano ESG poslovanje i upravo takve kompanije poslednjih godina na tržištu kapitala najbolje prolaze".

Analitičar je komentarisao i opasku da je ESG možda stvar pomodarstva, jer je Social Responsible Investment (SRI) postojao 1990-ih godina. Objašnjava da je osnovna razlika u tome što se svet zbog globalizacije ukrupnjava u smislu regulative, pa je to danas na manjim ekonomskim celinama. Na nivou Evropske unije (EU) imamo celovitu i jedinstvenu ESG politiku koja je standardizovana i koja će, prema mišljenju Kneza, nastaviti da se razvija. 

Prema planu REPowerEU, Evropa je postavila zvanični cilj da do 2030. ima 45 odsto energije iz obnovljivih izvora. Nakon krize i rata u Ukrajini, taj se cilj sve više skraćivao. Evropska komisija (EK) tu granicu sve više podiže, odnosno skraćuje njen rok, dok se Nemačka istovremeno vraća elektranama na ugalj. Knez smatra da je prošlogodišnja situacija s Rusijom i Ukrajinom bila podsticaj da se takva tranzicija što pre obavi. Prema njegovom mišljenju, Nemačka je najbolji primer jer su prošle godine težili gašenju nuklearnih elektrana, ali sada su im one potrebne kako bi premostili period krize izazvane u Ukrajini. "U ovom slučaju paradoksalno se vraćamo na prljavu energiju", kaže glavni analitičar Bloomberg Adrije.

Depositphotos

 

Posmatrajući pojedinačne mogućnosti obnovljivih izvora, na primer solarnih panela, Knez kaže da su upravo oni jako interesantni za Hrvatsku, jer se trošak njihove instalacije smanjuje za 80 odsto, a zbog geografske pozicije zemlje jako je bitno da se energija proizvodi iz solara.

Pojasnio je i termin "greenwashing", koji neminovno prati ESG investicije. "To je prevara. Termin je nastao na Zapadu u hotelima gde se počelo s praksom ostavljanja natpisa 'Ne bacajte peškire na pod, koristite ih još jedan dan jer tako štitite našu okolinu'", rekao je. Međutim, to su hoteli pre svega radili ne bi li smanjili svoje operativne troškove. A možda najbolji primer "greenwashinga" današnjice daju velike kompanije koje u svojim reklamnim spotovima koriste porodice nasmejanih lica, poručuju kako paze na okolinu, dok su u stvarnosti veliki zagađivači.

Pad ulaganja

U protekle dve godine pada ulaganje u kompanije koje upravo promovišu zelenu tranziciju, kaže Knez, ali to je, smatra, deo celokupnog kolača. Za primer je naveo prošlogodišnju korekciju najvažnijih svetskih indeksa akcija, čime su i kompanije u sklopu teme o ESG-u bile pogođene, kao i fondovi izloženi takvim kompanijama. "ESG fondovi uključuju više tehnoloških kompanija, a manje energetskog sektora. To najbolje odražava kako su se fondovi ponašali prošle godine. Energetski sektor je odlično poslovao prošle godine zbog visokih cena energenata, dok je tehnološki sektor pod pritiskom da nema potencijala za rast", izjavio je Knez.

Bloomberg

 

Iz Brisela ne odustaju od toga da od 1. januara 2024. počinje obaveza za ESG nefinansijsko izveštavanja za sve kompanije koje su akcionarska društva. U načelu se kompanijama propisuju pravila kakve će sve kvalitativne informacije morati da objavljuju u svojim finansijskim izveštajima, kako se upravlja kompanijom dugoročno u smislu zadovoljavanja ekoloških potreba, održivosti poslovanja, socijalnog uticaja, same organizacije kompanije, ili pak koliko je žena ili društvenih manjina u menadžmentu. "Mi ćemo takva pravila morati da primenjujemo jer smo članica EU, ali ipak će biti u fokusu najveća razvijena tržišta, gde su najveće kompanije", pojasnio je analitičar.

Za bankarski sektor kaže da se brzo prilagodio na ESG zbog dva faktora. Najpre zato što su banke i finansijski sektor najprisutniji na svetskom tržištu kapitala, gde će oni koji izjave da vode računa o ESG-u imati određene koristi, što su banke materijalizovale jeftinijim zaduživanjem na tržištu, pojasnio je Knez. Prema njegovim rečima, to će se u sve većoj meri širiti i na ostale sektore proizvodnje. Nadalje je tu regulativa, naročito izražena u EU, koja je toliko očvrsnula da regulišu i penalizuju poslovanje banaka ako se ne drže ESG pravila.

U televizijskom intervjuu glavni analitičar Bloomberg Adrije zaključio je da se proces tranzicije na zeleni plan za kompanije isplatio, pa je dodao: "Kompanije na svetskim tržištima kapitala izdaju vrednosni papir gde kažu da, ako se drže određenih ESG pravila, plaćaće kamatu po nižoj stopi, a ako se ne budu pridržavali, plaćaće je skuplje. Sve više kompanija koristi blagodeti takvih pogodnosti i može se očekivati da se taj broj još poveća."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar