Aktivni kupac biraće šta radi sa viškom energije

Izmene i dopune Zakona o energetici trebalo bi da unaprede i omoguće veću sigurnost energetskog sistema Srbije. Novim zakonom uvodi se koncept "aktivnog kupca", a predviđeno je i ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana. Takođe, nove izmene bi trebalo da doprinesu većoj sigurnosti tokom prelaska na čiste izvore energije.

Među kompanijama zelena politika je postala rastući prioritet za unapređenje poslovnog okruženja. Istraživanje "Lap Time" koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija) pokazalo je da je zelena agenda sa 11. mesta prioriteta pre pet godina, prošle godine bila na drugom mestu.

O tome šta donosi novi Zakon o energetici i kako će on doprineti daljoj dekarbonizaciji sprske privrede, bilo je reči na konferenciji "Privreda na putu zelene tranzicije", koju je organizovala Američka privredna komora u hotelu "Crowne Plaza".

"Dekarbonizacija privrede je neophodna kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu Evropske unije, koje je između ostalog naše najveće izvozno tržište, ali i da bismo svi mi, građani, disali čist vazduh. U narednom periodu će nam biti važno da ispratimo doslednu primenu novih zakonskih rešenja koja će omogućiti dalja ulaganja kompanija u sopstvene kapacitete za proizvodnju zelene energije, dalji razvoj velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i njihovu međusobnu simbiozu, kroz Korporativne ugovore o otkupu električne energije", izjavio je Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija.

 Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija/ Foto: AmCham Srbija

 

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stefan Srbljanović rekao je na konferenciji da će tržište električne energije biti potpuno usklađeno sa evropskim pravilima.

"Izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije. Između ostalog, prvi put uvodimo mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca obavlja sam proizvođač, što je već duže vreme zahtev privrede i time unapređujemo razvoj privatnog sektora. Energetska tranzicija je pitanje svih nas i aktivno učešće privrede može biti jedan od motora dekarbonizacije u sektoru energetike", izjavio je Srbljanović.

Kako bi se obezbedila sigurnija distribucija električne energije, prema rečima Srbljanovića, do sada je uloženo 44 miliona evra u distributivnu mrežu, rekonstruisano je 2.500 kilometara niskonaponske mreže, i zamenjeno 730 transformatora i 34.000 betonskih stubova.

Izmene zakona obuhvataju i dva nova strateška dokumenta, a to su Strategiju razvoja upotrebe vodonika i Strategiju razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije. Takođe, prvi put se uvode licence za skladištenje električne energije, i oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stefan Srbljanović/ Foto: AmCham Srbija

 

Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je na panelu u okviru konferencije da je ideja novog koncept "aktivnog kupca" da se ponude različite mogućnosti industrije na tržištu električne energije.

"Aktivni kupac će moći da instalira elektranu za svoje potrebe, moći će višak električne energije da plasira u sistem, ili da ne plasira. On neće biti u obavezi da komercijalizuje višak kroz neto obračun, već će imati slobodu da pronađe drugi modalitet kako će da valorizuje taj višak", objasnio je Mrdak.

Prema njegovim rečima, kroz novi zakon će biti uvedene bankarske garancije za sve proizvođače koji ulaze u sistem.

Na panelu je bilo reči i o izmenama u procedurama priklјučenja na distributivnu i prenosnu mrežu, kao i planovima za dalјa unapređenja kapaciteta sistema, a deo diskusije bio je posvećen i mogućnostima za usklađivanje sa Mehanizmom za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) i mogućim načinima na koje privreda može umanjiti svoje direktne i indirektne emisije CO2.

Dve trećine električne energije u Srbiji dolazi iz fosilnih goriva, što nije u skladu sa zelenom agendom i ESG principima, a brojne inicijative su pokrenute da se potrošnja električne energije ozeleni.

Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG, rekao je na panelu da je CBAM regulativa startovala od oktobra 2023. godine, i da se kompanije već godinu dana na neki način pripremaju i vrše monitoring emisije ugljenika svojim kupcima.

"Prvi obuhvat CBAM regulative tiče se šest industrija, ako izuzmemo električnu energiju, tu su industrija gvožđa i čelika, industrija proizvodnje vodonika, cementa, veštačkih đubriva i aluminijuma. Glavni zahtev je uspostavljanje sistema praćenja emisije CO2 u skladu sa CBAM  metodologijom. Od ovog kvartala je neophodno dostaviti podatke o stvarnim emisijama. Pored direktne emisije ugljenika zbog potrošnje fosilnih goriva, imamo i indirektnu emisiju, koja podrazumeva potrošnju električne energije u samom proizvodnom postrojenju", rekao je Šljivić.

Kako je objasnio Šljivić, instaliranje fabrike za proizvodnju električne energije, na primer solarnog postrojenja u sopstvenim proizvodnim kapacitetima, biće priznato u CBAM metodologiji obračuna, jer je to potpuno čista energija i faktički ne postoji emisija CO2.