Startap koji podržava Bill Gates rešava problem industrijskih baterija

Startap kompanija za termalne baterije koju podržava Breakthrough Energy Ventures Billa Gatesa je lansirala svoj prvi sistem na komercijalnom nivou, što predstavlja značajan korak ka njenom cilju da smanji zavisnost teške industrije od fosilnih goriva.

Uz pomoć pilot-projekta koji radi u objektu u Fresnu, u Kaliforniji, kompanija Antora Energy planira da isporuči tehologiju svojim prvim kupcima 2025. godine.

Za razliku od litijum-jonske baterije koja čuva električnu energiju kao hemijsku energiju, termalni sistem baterija kompanije Antora čuva je kao toplotu unutar blokova ugljenika na temperaturama iznad 1.800 stepeni Celzijusa (3.272 F). Tu energiju može direktno da ispusti kao toplotu ili kao električnu energiju, što može da postigne tako što pretvara toplotu nazad u električnu energiju putem termofotonaponskih ćelija, sličnih onima koje se nalaze u solarnim panelima. Ova tehnologija bi mogla da bude posebno korisna u industrijskim objektima kao što su fabrike cementa i čelika, koje zahtevaju visoku temperaturu u procesu proizvodnje i tradicionalno se oslanjaju na fosilna goriva poput prirodnog gasa i uglja.

Zbog toga što Antora sistem može da oslobađa snagu i kao toplotnu energiju i kao električnu energiju, "možete ostvariti koristi industrijske kogeneracije, kombinovane proizvodnje toplote i energije, na način bez ugljenika", rekao je John Glass, vršilac dužnosti zamenika direktora za komercijalizaciju u Agenciji za napredne istraživačke projekte za energiju Ministarstva energetike SAD (ARPA-E), koja je dodelila kompaniji Antora više od 7,75 miliona dolara kao deo programa za razvoj sistema za dugotrajno skladištenje energije.

Industrijskim objektima su najčešće potrebne visoka temperatura i konstantna snaga kako bi radili 24/7, što znači da im je teško da se oslanjaju na obnovljive izvore energije poput vetra i solara koji mogu imati prekide u dotoku. Dekarbonizacija ovih sektora privrede će biti ključna, delom zato što se očekuje da će do 2030. godine biti najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte u SAD. Antorina baterija je spremna da skladišti i otpušta električnu energiju, bilo u obliku toplote ili električne energije, čime se izravnavaju problemi sa sporadičnim snabdevanjem.

Depositphotos

 

"Ono što fabrici zaista važno je da ima neprekidno i pouzdano snabdevanje toplotom za obradu", rekla je partnerka Breakthrough Energy Ventures, Christina Karapataki. "Da li dolazi iz prirodnog gasa ili kotla na ugalj, ili dolazi iz Antorinog sistema koji zagreva naftovod, fabrici je zaista svejedno."

Ona procenjuje je da je tržište industrijskih objekata u SAD kojima je potrebna toplota za obradu i snaga vredno 60 milijardi dolara, a potencijalni kupci uključuju dobavljače hemijskih proizvoda, industriju goriva, cement, čelik, naftnu i gasnu preradu, kao i industriju hrane i pića.

Startap kompanija, čije sedište se nalazi u Sanivejlu u Kaliforniji, prvo će tražiti potencijalne kupce u vetrovitim državama poput Kanzasa i Ajove, gde je električna energija proizvedena vetroturbinama jeftinija od prirodnog gasa u određenim satima, a zatim će se prebaciti na sunčane države, gde njihove baterije mogu skladištiti višak solarne energije. Dugoročno, izvršni direktor i suosnivač kompanije Andrew Ponec kaže da vidi trajektoriju razvoja u kojoj Antorin sistem može da nadmaši fosilna goriva po ceni bez subvencija. Istraživanje tinktenka za klimatske politike Energy Innovation Policy & Technology LLC pokazalo je da termalne baterije imaju potencijal da prepolove troškove industrijskog grejanja i napajanja električnom energijom u SAD, čime bi električna energija postala konkurentna prirodnom gasu.

Trenutno, Antora gradi postrojenje za proizvodnju baterija u Zalivskoj oblasti San Franciska za koje iz kompaniji očekuju  da će biti završeno do 2024. godine. Ponec kaže da startap već ima niz klijenata spremnih da instaliraju Antorin sistem čim proizvodna linija bude u pogonu, iako nije želeo da otkrije njihova imena.

Depositphotos

Sada kada je pilot-projekat pokrenut, Ponec kaže da izazov nije tehnološki, već ekonomski. Poslovni model kompanije zavisi od instalacije opreme na lokacijama kupaca i prodaje toplote i snage. Da bi to postigli, moraju da sarađuju sa finansijskim partnerima kako bi dobili kapital da stvarno izgrade sisteme. Opremanje jedne fabrike za rad na Antorinoj opremi koštalo bi desetine miliona dolara, pa bi instalacija desetina projekata zahtevala značajan kapital. Pristup takvom kapitalu zahteva dokazivanje investitorima da je tehnologija niskog rizika.

"Mislim da je najveći izazov u tome ko finansira jedinice broj dva ili tri do 10, gde to nije prvi takav primer, ali tehnologija još uvek ne izgleda kao solarna ili vetroelektrana", rekao je Ponec. "Nema mnogo godina operativnih podataka, pa ljudi još uvek moraju dublje da se bave procenom da li je to rizik koji njihova kompanija želi da preuzme."