text size
Udeo u bruto finalnoj potrošnji energije iz obnovljivih izvora (OIE) u Srbiji prošle godine je iznosio 27 odsto, dok je prosek na nivou članica Evropske unije (EU) dostigao 23 odsto.
Prema podacima Eurostata, Srbija je trošila više energije dobijene iz OIE od pojednih evropskih zemalja među kojima su Irska, Malta, Belgija, Luksemburg, Nemačka, Italija, Češka, Grčka, Španija, Francuska i mnoge druge.
U regionu, Albanija je lider u potrošnji energije dobijene iz OIE (44 odsto), a iza nje su Crna Gora (39,9 odsto), Hrvatska (29,3 odsto). Iza Srbije su Slovenija (22,9 odsto), Bugarska (19 odsto), Severna Makedonija (18,6 odsto) i Mađarska (15,1 odsto).
Opširnije
Zeleni vodonik je za Srbiju još daleko, ali bi Kinezi mogli biti pioniri
Vodonik je proglašen gorivom budućnosti koje bi trebalo da zameni prljava fosilna goriva iz prošlog veka, a koja se i danas masovno upotrebljavaju.
19.12.2023
Četvrti Kostićev vetropark u Srbiji uskoro počinje da radi
Vetroelektrana 'Krivača', zajednički projekat kompanije MK Group srpskog biznismena Miodraga Kostića i slovenačkog investicionog fonda ALFI Green Energy Fund, uskoro počinje da radi.
24.11.2023
Broj prozjumera u Srbiji utrostručen za pola godine
Broj prozjumera raste u Srbiji uprkos ograničenju instalisane snage koje je u aprilu doneo novi zakon o obnovljivim izvorima energije.
15.11.2023
EU udvostručila uvoz OIE opreme u 2022.
EU je 2022. potrošila 28,4 milijarde evra na uvoz proizvoda zelene energije, uključujući vetroturbine, solarne panele i biogoriva.
16.11.2023
Kineska kompanija gradi gigantsko OIE postrojenje u Boru
Shanghai Fengling Renewables planira da uloži dve milijarde evra u naredne tri godine u OIE u okolini Bora.
10.11.2023
Energetski sistem ne računa na RHE 'Bistrica' pre 2032.
Posle skoro pola veka od pojavljivanja prvog plana izgradnje Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", trenutna vlada je nikad odlučnija da se ideja sa papira konačno prenese na teren.
12.10.2023
Kao što smo već naveli, udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije na nivou EU dostigao je 23 odsto u 2022. U poređenju sa 2021, ovo predstavlja povećanje od 1,1 procentnih poena (p. p.), pokazuju podaci Eurostata.
Izmenjena Direktiva o obnovljivoj energiji revidirala je naviše cilj EU za obnovljivu energiju do 2030. sa 32 odsto na 42,5 odsto (sa ciljem da se poveća na 45 odsto). Stoga, zemlje EU treba da intenziviraju svoje napore da zajednički ispune novi cilj EU do 2030. godine, koji zahteva povećanje učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije EU za skoro 20 p. p.
Švedska lider EU po udelu energije iz obnovljivih izvora
Švedska prednjači među zemljama EU, sa skoro dve trećine (66 odsto) njene bruto finalne potrošnje energije u 2022. godini potiče iz obnovljivih izvora. Švedska se prvenstveno oslanjala na hidro, vetar, čvrsta i tečna biogoriva, kao i toplotne pumpe.
Sledi Finska (47,9 odsto), koja se takođe oslanja na hidro, vetar i čvrsta biogoriva, a iza nje je Letonije (43,3 odsto), koja je najviše zavisila od hidro. Danska (41,6 odsto) i Estonija (38,5 odsto), dobile su većinu obnovljivih izvora energije iz vetra i čvrstih biogoriva. Portugal (34,7 odsto) oslanjao se na čvrsta biogoriva, vetar, hidro i toplotne pumpe, dok je Austrija (33,8 odsto) koristila uglavnom hidro i čvrsta biogoriva.
Najmanji udeo obnovljivih izvora energije zabeležen je u Irskoj (13,1 odsto), Malti (13,4 odsto), Belgiji (13,8 odsto) i Luksemburgu (14,4 odsto).
Ukupno, 17 od 27 članica EU prijavilo je udeo ispod proseka EU od 23 u 2022.
.webp){kind=icon}
