EU udvostručila uvoz OIE opreme u 2022.

Čista energija je osnovni deo Evropskog zelenog dogovora. U potrazi za ovim, potrebni su proizvodi zelene energije kao što su vetroturbine, biogoriva i solarni paneli. Korišćenje ovih energetskih proizvoda takođe smanjuje zavisnost od uvoza energenata. To su neki od razloga zbog kojih je Evropska unija (EU) povećala uvoz opreme za obnovljive izvore energije tokom prošle godine.

Prema podacima Eurostata, EU je 2022. godine potrošila 28,4 milijarde evra na uvoz proizvoda zelene energije, uključujući vetroturbine, solarne panele i biogoriva, iz zemalja van EU. To je više nego dvostruko nego 2021, kada je potrošila 13,3 milijarde evra.

Fokusirajući se na specifične proizvode, EU je 2022. uvezla solarne panele vredne 22,6 milijardi evra, što je povećanje od 145 odsto u poređenju sa 2021. kada je vrednost njihovog uvoza iznosila 9,2 milijarde evra. Povećanje je zabeleženo i za biogoriva, pri čemu je uvoz u 2022. dostigao 5,1 milijardu evra, što je povećanje od 49 odsto u odnosu na 2021. (3,4 milijarde evra). Povećanje je zabeleženo i kod uvoza vetroturbina, koji je porastao za 17 odsto na 0,8 milijardi evra u 2022. godini, sa 0,6 milijardi evra 2021.

U poređenju sa 2012. godinom, povećan je uvoz sva tri zelena energetska proizvoda. Uvoz solarnih panela porastao je za 137 odsto, uvoz biogoriva za 60 odsto, a uvoz vetroturbina za 504 odsto.

Drastičan pad izvoza vetroturbina u 2022.

Vrednost zelenih energetskih proizvoda koje je EU izvezla u zemlje van EU bila je znatno niža (3,7 milijardi evra) i bila je 27 odsto niža od one iz 2021, kada je to iznosilo pet milijardi evra.

Izvoz vetroturbina procenjen je na 1,3 milijarde evra u 2022. godini, što predstavlja značajan pad od 59 odsto u odnosu na 2021, kada je iznosio 3,2 milijarde evra. Solarni paneli su iznosili 0,8 milijardi evra u 2022. godini, što je za 44 odsto više u odnosu na 2021, kada je izvoz iznosio 0,6 milijardi evra. Izvoz biogoriva iznosio je 1,6 milijardi evra, što je za 23 odsto više nego 2021 (1,3 milijarde evra).

Izvoz tečnih biogoriva iznosio je samo 0,5 milijardi evra u 2012. i porastao je na 1,6 milijardi evra u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 235 odsto u odnosu na izvoz iz 2012. godine. Izvoz solarnih panela je zabeležio skromniji rast  od 25 odsto, sa 0,6 milijardi evra u 2012. na 0,8 milijardi evra u 2022. Izvoz vetrogeneratora je zabeležio pad od 55 odsto, sa 2,9 milijardi evra u 2012. na 1,3 milijarde evra u 2022.

EU pokušava da postane čvorište za proizvodnju OIE opreme

Evropa je iz prošlogodišnje energetske krize naučila jednu važnu lekciju – ne sme više nikada da dozvoli da postane energetski zavisna od zemalja izvan njenih granica. Sada pokušava da grešku učinjenu sa gasom ispravi na obnovljivim izvorima energije.

Već sada se veliki deo opreme za solarnu i vetro energiju nalazi izvan evropskih granica, a rekorder u tom poslu je, naravno, Kina.

Depositphotos

Nakon poremećaja u lancima snabdevanja koji su izbili tokom korone, ali još više nakon rata u Ukrajini, Evropa je odlučila da promeni svoj dugogodišnji stav. Od politike da se delovi za proizvodnju gotovo svega, od automobila do vetroturbina, stvaraju u Kini ili drugim neevropskim zemljama, gde su uslovi i radna snaga jefitiniji, ta politika sada ide u totalno suprotnom pravcu.

Upravo je na problem zavisnosti Evrope od kineske opreme za OIE, a naročito vetroopreme, nedavno ukazala predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen koja je poručila:

"Budućnost naše industrije čiste tehnologije mora biti napravljena u Evropi."

Srbija umesto Kine?

Na nedavnoj konferenciji Udruženja OIE u Vrdniku, predstavnici evropskih organizacija u oblasti solara i vetra, ali i proizvođači opreme, nagovestili su da bi Srbija mogla da bude tržište za pravljenje evropske OIE opreme.

Generalna direktorka organizacije Solar Power Europe Walburga Hemetsberger u izjavi za Bloomberg Adriju rekla je da Srbija može biti veliki igrač u proizvodnji solarnih panela.

"Trudimo se da povećamo broj fabrika za proizvodnju solarnih panela u Evropi, zato što želimo da budemo potpuno nezavisni od ostalog dela sveta i da sami proizvodimo te tehnologije. Mislim da Srbija može da igra bitnu ulogu u privlačenju investitora koji su u potrazi za ovakvim projektima", rekla je generalna direktorka organizacije Solar Power Europe.

Istakla je da oni traže adekvatne uslove kao što su zemlja i jeftina struja, te dodala da ako Srbija uspe da privuče takve investitore, onda je to "sjajna prilika za Srbiju, a posebno za evropsku solarnu industriju".

Anne-Catherine de Tourtier, generalna direktorka Nordex Region Mediterranean, kompanije koja se bavi proizvodnjom vetroturbina, i Nataša Pavlović, direktorka međunarodne prodaje u kompaniji GE Vernova koja se, takođe, bavi proizvodnjom turbina, vide Srbiju i Balkan kao potencijalna tržišta za podizanje fabrika za izgradnju vetroturbina.

Smatraju da zemlje iz ovog regiona nude dobre uslove i da imaju kvalitetnu radnu snagu.

Kinezi u Boru grade industrijski park za proizvodnju vetrotornjeva

I Kina će se preko Srbije boriti da plasira svoju OIE opremu Evropljanima. Naime, kineska kompanija Shanghai Fengling Renewables u naredne tri godine uložiće dve milijarde evra u obnovljive izvore energije u okolini Bora.

Projekat bi obuhvatao izgradnju vetroelektrana i solarnih farmi, skladištenje energije za proizvodnju vodonika i tehnologije proizvodnje energije vodoničnim gorivom.

Međutim, važno je istaći da je deo tog plana i ulaganje od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetrotornjeva.