Nuklearna energija traži manje prostora od vetroparkova

Klimatske promene su globalno pitanje, i najteže pogađaju ljude koji žive u zemljama sa niskim prihodima, a najozbiljnije štete će se desiti u budućnosti.

Nasuprot tome, očuvanje prirode je pitanje koje je neposrednije, više lokalno - i često ubedljivije. Dakle, ekolozi dugo pokušavaju da povežu klimatske ciljeve sa malobrojnijim brigama o očuvanju staništa ili zaštiti područja.

Anketa koju je objavio novi sajt Heatmap (fokusiran na klimatska pitanja) ilustruje ograničenja ove strategije.

Na pitanje da li je važnije izgraditi obnovljivu energiju što je brže moguće ili ići sporo "kako bi se osiguralo da prirodno zemljište ili divlje životinje ne budu oštećene, čak i ako to znači da je potrebno više vremena za smanjenje emisija gasova staklene bašte", ispitanici su odabrali sporiji pristup sa ogromnih 71 odsto - što je razlika od 29 procentnih poena.

Ja lično spadam u usamljenih 29 odsto. Odrastao sam na Menhetnu i živeo sam u Vašingtonu ceo svoj život osim detinjstva. Cenim vremenske prilike i prirodnu lepotu Kalifornije koliko i svaka druga osoba, ali nikada nisam bio baš čovek za otvoreni prostor. Moj problem sa odlaskom bilo gde zapadno od Stenovitih planina je taj što me pre ili kasnije neko zamoli da idem na pešačenje.

Uz to, klimatske promene su prvo pitanje životne sredine do kojeg mi je zaista stalo, upravo zbog njihovog uticaja na stvari kao što su ekonomski razvoj i poljoprivredna proizvodnja.

Opet, priznajem da sam izvan sebe. Ali ovde se ne radi o meni: od Virdžinije do zaliva, veliki solarni projekti nailaze na protivljenje koje je delimično podstaknuto interesima "prljave" energije, ali i iskrenom brigom za zaštitu prirode. Na kraju dana, jednostavno je činjenica da proizvodnja električne energije od vetra i sunca zauzima mnogo prostora. SAD imaju dosta prostora i moguće je zamisliti nizove vetroelektrana širom zemlje. Međutim, to bi bila značajna izmena postojećeg prirodnog pejzaža.

Zbog toga su ekolozi uvek bili za male krovne projekte i solarne projekte u zajednici. Nema ništa loše sa solarnom energijom na krovu - i ja sam imam panele na krovu. Međutim, iako može da napaja kuću, barem većinu vremena, ovaj metod ne može da zadovolji energetske potrebe industrijskih i komercijalnih korisnika.

Osim toga, investicije u obnovljivu energiju u procvatu su poslednjih nekoliko godina upravo zbog ekonomičnosti: vetar i solarna energija su postali jeftini. A jeftini vetar i solarna energija, poput jeftinih verzija većine stvari, potiču iz primene velikih razmera. Komunalni projekti su napravljeni da optimizuju učinak, i to na isplativ način.

Trenutno je veliki deo pokreta za zaštitu životne sredine u blagom stanju poricanja ovih razmatranja korišćenja zemljišta.

Jedna analiza, na primer, namerava da razotkrije ideju da bi mreža koja se sastoji od svih obnovljivih izvora energije bila izuzetno zahtevna u pogledu potrebnog zemljišta. Prvo, u analizi se raspravlja o modelu koji zapravo nije potpuno obnovljiv - to je 70 odsto do 85 odsto obnovljiva mreža gde bi "većina preostale generacije dolazila iz postojećih nuklearnih elektrana, a mala količina iz gasnih postrojenja, ugljenika, vodonika i biogasa". Takođe se tvrdi da vetroelektrane ne iziskuju onoliko prostora kao što je pokazala Bloombergova analiza iz 2021. jer same vetroturbine zauzimaju relativno mali deo unutar vetroparka. Drugim rečima, najveći deo prostora je prostor između turbina.

To je, recimo, tačno. U isto vreme, nije baš dobar argument da se ubede oni koji se bave očuvanjem ako kažemo: "Ne brinite da ćete uništiti pejzaž. Ima puno praznog prostora između tih velikih, pomalo bučnih metalnih kula."

Depositphotos

Jedan zaključak je da bi grupe za zaštitu životne sredine trebalo da preispitaju svoj skepticizam prema nuklearnoj energiji. Nuklearne elektrane nisu samo karbonski neutralne, one su mnogo manje od obnovljivih izvora energije. Zaista, one su više nego dvostruko efikasnije u smislu prostora od elektrana na ugalj. I u mnogim slučajevima, one bi mogle biti locirane tamo gde su sadašnje ili nedavno zatvorene elektrane na ugalj, koristeći prednost postojeće infrastrukture za prenos i ne dodajući ništa postojećem izgrađenom otisku u SAD.

Prenamena prostora koji se već koristi za napajanje američke električne mreže nije potpuno rešenje za dekarbonizaciju ekonomije, niti mora biti. Međutim, to bi drastično smanjilo pritisak za brzu izgradnju ogromog broja vetroelektrana i solarnih elektrana, omogućavajući izgradnju obnovljivih izvora energije na krovovima i u zajednicama koje ih pozdravljaju, a ne plaše se. I dok bi ova strategija uključivala prihvatanje nekih ekoloških uticaja u obliku skladištenja otpada, vredi napomenuti da obnovljivi izvori takođe imaju neke ekološke uticaje.

Umišljanje da je jedan oblik energije bez emisija "zelen", a drugi nije, pogrešna je premisa zasnovana na fantazijama o rastu iz 1970-ih koji nijedan trenutni vodeći političar ne podržava. Ako je cilj dekarbonizacija uz održavanje životnog standarda, nijedan izbor nije potpuno čist.

Klimatski pokret je najviše napredovao kada se uskladio sa popularnim lokalnim ekološkim problemima. Svesrdno prihvatanje prednosti nuklearne energije učinilo bi to usklađivanje mnogo lakšim.