Države članice Evropske unije (EU) i Evropski parlament dogovorili su se oko povećanja udela obnovljivih izvora u energetskom miksu do kraja ove decenije, ali i o doprinosu koji bi nuklearna energija imala u okviru plana zelene tranzicije.
Dogovoreno je da učešće obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije poraste na 42,5 odsto do 2030. godine sa sadašnjeg cilja od 32 odsto. To je nešto manje od 45 odsto, koliko je predložila Evropska komisija, ali je za preostalih 2,5 odsto postignuta saglasnost da se to tretira kao mogućnost, a ne cilj.
"Obnovljivi izvori su ključ klimatske neutralnosti Evrope i omogućiće nam da osiguramo dugoročan energetski suverenitet. Ovim sporazumom investitorima dajemo sigurnost i potvrđujemo ulogu EU kao globalnog lidera u razvoju obnovljivih izvora i zelene tranzicije", rekla je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.
Opširnije
Dublji nuklearni sporazum Kine i Rusije pod nosom SAD
Saradnja preti da poremeti globalnu ravnotežu moći.
22.03.2023
Fuzija – rusko diplomatsko oružje za buduću saradnju sa Zapadom
Udaljavanje Evrope od nuklearne energije neće ići jednostavno, pokazala studija.
28.03.2023
Srbija nudi 20 milijardi prilika za investiranje u zelenu energiju
Za ovo je potrebno uključiti lokalni bankarski sektor i tržišta kapitala, koji moraju da preuzmu aktivnu ulogu u finansiranju projekata.
17.01.2023
Mađarska preko nuklearke pojačava energetske veze sa Rusijom
Mađarska je izdala ključnu dozvolu Rusiji za proširenje svoje jedine nuklearne elektrane.
28.08.2022
Uloga nuklearne energije bila je jedna od glavnih tema i Francuska je uložila veliki napor da uključi u zelenu tranziciju onaj oblik proizvodnje koji zemlja smatra jednako važnim kao sunce ili vetar.
Pariz je uspeo da dobije neke ustupke jer sporazum omogućava zemljama poput Francuske da smanje cilj za ulogu zelenog vodonika u industrijskoj dekarbonizaciji za petinu do 2030. ako za proizvodnju vodonika koriste uglavnom nuklearnu energiju umesto fosilnih goriva i ostanu u okviru ukupnih ciljeva na području obnovljivih izvora energije.
Sporazum tek treba da ratifikuje Evropski parlament i da ga zvanično potvrde države članice, ali je sada izvesno da je EU na dobrom putu da uspostavi još jednu ključnu komponentu plana zelene tranzicije, koja uključuje restrukturiranje tržište ugljeničnog gasa, dekarbonizacija transportnog sektora i jačanje prirodnih mehanizama za smanjenje količine ugljenika.
U toku su pregovori o propisima za jačanje energetske efikasnosti u građevinarstvu i o metanu i niskougljeničnim gasovima.
.webp){kind=icon}
