Francuska je postavila ultimatum, a Nemačka uzvratila u sve žešćem sukobu koji je ogolio poremećaje izazvane kombinacijom energetske krize i zelene tranzicije Evropske unije (EU).
Iako se spor formalno vrti oko uloge nuklearne energije u budućem energetskom miksu Unije, u svojoj osnovi se svodi na preuzimanje uloge vodeće industrijske sile Evrope. Francuska i Nemačka nastoje da izbegnu zaostajanje u trci prema karbonskoj neutralnosti pa se rivalstvo sve više rasplamsava, uprkos tome što su cene energenata pale s rekordnih visina zabeleženih prošle godine.
"Vlade i u Parizu i u Berlinu traže način za osiguravanje električne energije po najnižoj ceni. To je gotovo pitanje političkog opstanka", rekao je Christian Egenhofer, viši istraživač pri CEPS tink tenku u Briselu.
Opširnije
Iznenadni odlazak izvršnog direktora doveo u pitanje zelenu strategiju BP-a
Direktor BP-a Bernarda Looney iznenada je dao ostavku.
13.09.2023
Ekstremne vrućine ubrzano postaju pretnja za svetske zalihe goriva
Visoke temprerature su još jedan faktor koji zadaje glavobolje energetskom sektoru.
12.09.2023
Rusija u septembru smanjuje izvoz dizela za četvrtinu
Rusija planira da ovog meseca umanji izvoz dizela is najvažnijih zapadnih luka za četvrtinu.
08.09.2023
Scholz odbacuje pozive za oživljavanje nuklearne energije
Nemački kancelar Olaf Scholz odbacio je poslednju ponudu svojih koalicionih partnera iz Slobodnih demokrata da preokrene izlazak zemlje iz nuklearne energije.
02.09.2023
Uzdrmane protestima tzv. žutih prsluka u Francuskoj pre pet godina, cene energije i dalje su bolna tema za vladu predsednika Emmanuela Macrona. Koalicija kancelara Olafa Scholza u Nemačkoj takođe se suočava s velikim pritiskom zbog pada podrške nakon odluke da se grejanje domaćinstva preusmeri na fosilna goriva. Stranke opozicije u obe zemlje koriste tu problematiku.
Protesti Žutih prsluka u Parizu 2019. | Bloomberg
EU sebi teško može priuštiti dugotrajni sukob u svom industrijskom jezgru. Zakon o smanjenju inflacije američkog predsednika Joea Bidena izazvao je zabrinutost zbog odvlačenja ulaganja u SAD, dok nedavna istraga o subvencijama proizvođaču električnih vozila iz Kine pokazuje sve veću zabrinutost zbog konkurentske pretnje koju predstavlja ta azijska supersila.
Prepirka oko cena energije samo je jedan aspekt napetosti koje vladaju između dve zemlje. Francuska i Nemačka su se ove godine sukobile oko ključnih elemenata evropskog Zelenog dogovora, a Nemačka je zaobišla pravila koja praktično zabranjuju nova vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem od 2035. zbog izuzeća za takozvana e-goriva. Zatim je Francuska pogurala slično izuzeće za nuklearnu energiju u zakonu o obnovljivoj energiji.
Francuska sada nastoji da steke prednost u revidiranju pravila tržišta električne energije u EU kako bi produžila životni vek svojih zastarelih nuklearnih reaktora. Plan bi zapravo omogućio vladi da osigura više stabilnosti za prezaduženog državnog energetskog diva Electricite de France (EDF) nuđenjem novih izvora finansiranja za produžetak radnog veka njihovih reaktora.
Tom francuskom energetskom preduzeću preko su potrebna sredstva. Iz EDF-a su rekli da će možda morati da ulože 25 milijardi evra godišnje kako bi produžili rad 56 reaktora koji datiraju iz 1980-ih i 90-ih, izgradili nove, dodali kapacitet vetra i solarne energije, kao i nadogradili mreže. Problem je u tome što je kompanija opterećena sa 65 milijardi evra duga.
Berlin blokira tu inicijativu dok Nemačka u isto vreme pokušava da obnovi vlastiti energetski sistem nakon kolapsa snabdevanja ruskim gasom prošle godine i završetka decenije dugog putovanja do zatvaranja svojih nuklearnih reaktora ranije ove godine. Najveća evropska privreda zabrinuta je da će Francuska biti u poziciji za damping cena energije, ako pariska regulativa dozvoli EDF-u trgovanje po neekonomskim cenama.
"Tačka neslaganja je da je francuska energetska infrastruktura državno vlasništvo", rekao je nemački ministar privrede Robert Habeck na događaju u Rostoku. Odgovarao je francuskom kolegi Brunu Le Maireu, koji je u ranijem javnom nastupu rekao da kod nuklearne energije povlače "crvenu liniju".
Bez pouzdanih izvora pristupačne energije, Nemačka strahuje da će energetski intenzivne kompanije ulagati negde drugde. "Izgubićemo tu industrijsku bazu. Nije sporno što Francuska ima nuklearne elektrane, već što njihov operater nuklearnih elektrana može ponuditi jeftine cene, ispod tržišnih", pojasnio je Habeck.
Nemački kancelar Scholz u poseti Uniperovom LNG terminalu u Vilhelmshafenu s ministrom privrede Habeckom i ministrom finansija Christianom Lindnerom | Bloomberg
Razloga za zabrinutost zaista ima. S obzirom na to da su nemački troškovi energije još uvek visoki i da je sigurnost snabdevanja upitna jer gase elektrane na ugalj, Francuska je privukla gotovo 50 odsto više projekata direktnih stranih ulaganja od Nemačke u poslednje dve godine.
Poverenje u nemačku energetsku tranziciju – koja uključuje rizično širenje na vodonik – palo je među domaćim kompanijama. Gotovo trećina proizvođača ili razmišlja o premeštanju proizvodnje u inostranstvo ili je u procesu toga, prema istraživanju Nemačke komore za trgovinu i industriju. A Francuska je spremna da ih privuče sebi.
Najveći nemački proizvođač aluminijuma Trimet morao je da smanji proizvodnju tokom prošlogodišnje energetske krize. S druge strane, njihova topionica na jugoistoku Francuske nije imala takvih problema jer joj je EDF u junu ponudio novi desetogodišnji ugovor o nabavci ispod trenutnih tržišnih cena. Francuska jeftina nuklearna energija omogućila je Trimetu da unapredi svoju "zelenu transformaciju", rekao je tada generalni direktor Philipp Schlüter.
U nastojanju da se izbori za bolju poziciju svoje zemlje, Habeck je predložio privremeno subvencioniranje cena industrijske energije, ali se bori da dobije širu podršku za tu inicijativu. Prema mišljenju Claudije Kemfert, eksperta za energetiku s Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu, taj plan nosi rizik nastavka državne pomoći neefikasnim proizvođačima i usporava prekopotreban prelaz na čistu energiju.
"Nemačke ambicije za subvencionisanjem cena električne energije za industriju jednako su pogrešne kao i francuske. Nemačka i Francuska trebalo bi da se vrlo brzo dogovore o velikom širenju obnovljivih izvora energije", istakla je.
Pritisak u Parizu raste jer domaći zakon koji obavezuje EDF na prodaju velikih količina električne energije s pozamašnim popustom u odnosu na trenutne veleprodajne cene ističe krajem 2025. godine.
Viši savetnik francuske vlade tvrdi da bi, prema novom propisu koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen, budući troškovi električne energije u Francuskoj bili blizu onima u Nemačkoj i da će se obe zemlje verovatno složiti oko sličnih ciljnih cena električne energije za svoje industrije.
Međutim, dve zemlje su trenutno na suprotnim polovima energetske rasprave, zbog čega je razliku u stanovištima gotovo nemoguće premostiti. Dok je Nemačka zatvorila svoje preostale reaktore nakon kratkog produženja kako bi pomogla u prevladavanju energetske krize, Francuska se oslanja na nuklearnu energiju za oko dve trećine svoje proizvodnje električne energije. Međutim, sistemu su preko potrebne reforme, a niz prekida rada – koji su prošle godine doveli francuske cene struje na rekordne nivoe – pokazao je koiliko su neophodne rekonstrukcije.
Dok se svađa između Francuske i Nemačke nastavlja, ističe vreme za postizanje dogovora. Ako se spor ne reši do kraja ove godine, izbori za Evropski parlament iduće godine mogli bi biti odloženi za više meseci. U međuvremenu, druge industrijske sile ne miruju.
"Spor između dve zemlje nije dobar za EU, koja bi trebalo da nastupa ujedinjeno po pitanju takmičenja s Kinom i SAD", rekao je Henrik Ahlers, šef konsultantske kuće EY u Nemačkoj.
- U pisanju pomogao Francois De Beaupuy.
.webp){kind=icon}
