Analiza BBA: OIE izuzetno profitabilan biznis u Adria regionu

Obnovljivi izvori energije (OIE) u proteklih 10 godina zabeležili su drastičan rast u Adria regionu. U 2023. godini kapaciteti su dostigli 2,3 gigavata za solarnu energiju i 1,9 gigavata za energiju vetra, što je za 687 odsto i 455 odsto više nego pre 10 godina. Adria region ima velike potencijale za razvoj OIE, ali su oni, uprkos drastičnom porastu u poslednjih 10 godina, i dalje nedovoljno iskorišćeni. Međutim, finansijski rezultati kompanija koje su se odvažile da ulažu u OIE u regionu pokazuju da je za njih ovaj biznis i te kako profitabilan.

To su neki od zaključaka analize o OIE u regionu analitičara Bloomberg Adrije koju u celosti možete pročitati OVDE.

Rast OIE u Adria regionu

Do rasta ulaganja u OIE u regionu u poslednjih desetak godina dovele su vladine podsticajne mere, jeftinije investicije i privlačan povraćaj investicija. Analitičari BBA primećuju da i u trenutnim okolnostima naduvanih troškova izgradnje i visokih kamatnih stopa, interesovanje za OIE u Adria regionu ne jenjava. "Broj projekata u procesu je dokaz da vrhunac kapaciteta OIE tek treba da bude dostignut", navode analitičari BBA.

U Adria regionu, Hrvatska je lider po veličini instalisanog kapaciteta vetra koji je 2023. godine učestvovao sa 17 odsto u ukupnoj bruto proizvodnji električne energije.

Slovenija se može pohvaliti najvećim instaliranim solarnim kapacitetom, koji premašuje jedan gigavat. Međutim, razvoj energije vetra u Sloveniji je ograničen sa samo tri izgrađena vetroparka ukupnog kapaciteta tri megavata. "Ovaj spor napredak je delimično pripisan nepovoljnim regulatornim politikama, a delom i zbog javnih otpora koji proizilazi iz brige o životnoj sredini."

Zbog toga su slovenačke kompanije svoja ulaganja preusmerile na susedne zemlje u regionu. Tako je, na primer, Petrol razvio dve vetroelektrane u Hrvatskoj, dok Interenergo širi svoja ulaganja ne samo u Hrvatskoj već i u BiH. Još jedna slovenačka kompanija Alfi Green Energy Fond je aktivno angažovana u Srbiji.

Depositphotos

Kada je reč o Srbiji, nakon tri godine stagnacije u oblasti energije vetra, prošle godine puštene su u probni rad dve vetroelektrane ukupnog kapaciteta 113 megavata, a trenutno su u izgradnji vetroparkovi kapaciteta 825 megavata.

U BiH su novi kapaciteti u oblasti energije vetra poslednji put izgrađeni 2021. godine, ali trenutno se grade vetroparkovi ukupnog kapaciteta 373 megavata.

I razvoj solarne energije u regionu dobio je veliki zamah. Samo prošle godine u Adria regionu puštene su u rad solarne elektrane ukupnog kapaciteta jedan gigavat. Solarni projekti uglavnom imaju manje megavat snage, što znači da je u regionu završeno mnogo malih solarnih projekata koji su uspeli da dostignu ovaj broj.

Veličina solarnih projekata se postepeno povećava, dok pojedine zemlje najavljuju gigantske investicije u oblasti solara. Jedna od ovih investicija najavljena je u Srbiji, a reč je o samobalansirajućoj solarnoj elektrani kapaciteta jedan gigavat koju će graditi kompanija Hyundai.

Adria region ima veliki OIE potencijal

Adria region se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva za proizvodnju energije, posebno u zemljama poput Srbije, Severne Makedonije i BiH, gde učešće fosilnih goriva u ukupnoj proizvodnji električne prelazi 60 odsto.

Nasuprot tome, Slovenija i Hrvatska imaju manji udeo, najvećim delom zahvaljujući nuklearnoj proizvodnji iz elektrane Krško.

Analitičari BBA ističu da se upotreba OIE povećava, ali da je potencijal u velikoj meri i dalje neiskorišćen:

• potencijal vetra u Srbiji (1,8 gigavata) tri puta je veći u odnosu na trenutni kapacitet (500 megavata);

• solarni kapacitet u Srbiji je 137 megavata, ali je potencijal procenjen na 3,6 gigavata;

• Slovenija, BiH i Severna Makedonija su takođe ispod odgovarajućih vrednosti kada je reč o kapacitetu vetra;

• Hrvatska je premašila procenjeni potencijalni kapacitet vetra na kopnu;

• Slovenija se približava vrednosti solarnog kapaciteta;

• Hrvatska, Bosna i Hercegovina, uz Srbiju, znatno su ispod njihovog potencijalnog solarnog kapaciteta.

I druge studije potvrđuju ove nalaze. Na primer, Akcioni plan za preuzimanje OIE na moru u Hrvatskoj, koji finansira EBRD, identifikuje značajan potencijal vetra na moru u Hrvatskoj, procenjen na 25 gigavata.

Zatim, metodologija koju je razvio Global Solar Atlas pokazuje da je potencijal fotonaponske proizvodnje energije (PVOUT) u Adria regionu veći u poređenju sa mnogim drugim zemljama u Evropi.

OIE kompanije u regionu izuzetno profitabilne

Analitičari BBA ističu da je ključni razlog zbog kojeg je OIE industrija doživela rast u protekloj deceniji pad troškova izgradnje solarnih i vetroelektrana.

 

To zapravo znači da su troškovi povezani sa dodavanjem novih kapaciteta za OIE sada niži od onih kod ulaganja u nove kapacitete za korišćenje fosilnih goriva.

Analitičari su analizirali poslovanje nekoliko OIE kompanija iz Srbije, Hrvatske i BiH. Reč o najvećim proizvođačima struje iz vetra, rangiranih po prodaji, a poslednji podaci su iz 2022.

Depositphotos

Kompanije iz Slovenije nisu na listi zbog malog kapaciteta, dok kompanije iz Severne Makedonije nisu deo analize s obzirom na to da je vetropark Bogdanci bio jedini operativni vetropark u 2022, a on je sastavni deo državne energetske kompanije ESM i ne objavljuje posebne finansijske izveštaje. Solarne kompanije nisu uključene u analizu jer su uglavnom manjeg kapaciteta i često ih razvijaju ili energetske kompanije kao deo svoje proizvodnje ili domaćinstva i preduzeća koji žele da smanje troškove energije.

Kompanije koje su obuhvaćene analizom BBA ostvarile su ukupan prihod od prodaje u iznosu od 290 miliona evra u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Do ovog značajnog povećanja doveo je početak proizvodnje struje iz vetroparka Senj kompanije Energija Projekt, koja je inače najveća vetroelektrana u Hrvatskoj.

Ono što je još uticalo na skok profita OIE kompanija u Adria regionu u 2022. godini jeste skok cena struje zbog energetske krize.

Primer kompanija u Hrvatskoj najbolje pokazuje kakav efekat na poslovanje je imao rast cena struje. Na primer, vetroelektrana Senj, koja prodaje struju izvan sistema podsticaja, ostvarila je tri puta veći prihod od vetroelektrane Čibuk 1, koja potpada pod sistem podsticaja, iako su obe vetroelektrane slične snage.

Kompanije koje je analizirala BBA imale su prosečnu ponderisanu EBITDA maržu od čak 86 odsto u 2022. godini, što je neuobičajeno visoko za proizvodne kompanije, posebno u okviru energetskog sektora.

Obrazloženje analitičara BBA za veću maržu leži u tome da nakon što je postrojenje izgrađeno, troškovi poslovanja su minimalni zbog korišćenja besplatnih izvora u procesu proizvodnje (u ovom slučaju vetra).

Pored toga, vetroelektrane su potpuno automatizovane i ne zahtevaju veliki broj zaposlenih. O tome najbolje govori podatak da je prosečan broj zaposlenih u 2022. bio sedam.

Ostali operativni troškovi obično uključuju premije osiguranja, troškove konsultantskih i upravljačkih usluga, kao i troškove bankarskih usluga naknade.

Više kamatne stope ugrožavaju rast OIE

Iako se vetroelektrane mogu pohvaliti niskim operativnim troškovima, najveći trošak leži zapravo u njihovoj izgradnji. Obezbeđivanje sredstava za izgradnju uglavnom je najteži zadatak investitora.

Glavna prepreka koja trenutno stoji na putu razvoja OIE jesu viši troškovi finansiranje izazvani povećanjem kamatnih stopa od centralnih banaka širom sveta.

Skuplje finansiranje predstavlja izazove u finansiranju projekta, vrši pritisak na profitabilnost, i povećava rizik od servisiranja obaveza zbog povišene kamatne stope, ukazuju analitičari BBA.

Depositphotos

Uprkos značajnim troškovima vezanim za razvoj projekta u ranoj fazi životnog veka projekta, proizvođači energije vetra u Adria regionu uspeli su da postignu skroman nivo zaduženosti, sa prosečnim odnosom neto duga/EBITDA od 3,2x u 2022.

Ovo dostignuće se može pripisati izuzetno profitabilnoj godini koju su doživele neke od vodećih vetroelektrana u Hrvatskoj, što je dovelo do povećanja marži i značajnog smanjenja zaduženja.

Pad cena struje uticaće na profitabilnost

Cene električne energije na berzama su u padu u poređenju sa rekordima dostignutim 2022, a taj pad u proseku iznosi i do 60 odsto.

Analitičari BBA zaključuju da će ovaj pad cena struje uticati i na prihode proizvođača koji posluju na spot-tržištu u 2023. i 2024. godini.

Međutim, naši analitičari ukazuju da cene struje ipak ostaju povišene u poređenju sa periodom pre energetske krize.

Naime, prosečne cene od početka 2024. do danas skoro su udvostručene u odnosu na petogodišnji prosek pre energetske krize, odnosno od 2016. do 2020. godine. To će za OIE kompanije doneti izvesno olakšanje s obzirom na rast kapitalnih troškova zbog većih kamatnih stopa.