EMS odlaže priključenje OIE elektrana na mrežu, šta to znači i za koga važi?

Elektromreža Srbije (EMS) saopštila je nedavno da odlaže priključenje na mrežu elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (OIE). Ova odluka je doneta nakon što je utvrđeno da postoji rizik po siguran rad elektroenergetskog sistema zbog nedostatka rezerve za balansiranje sistema.

Da EMS može da donese ovakvu odluku, predviđeno je Zakonom o korišćenju OIE koji je izmenjen i dopunjen u aprilu prošle godine, a upravo je ovo bila jedna od dopuna zakona kako bi elektroenergetski sistem bio zaštićen od mogućeg prevelikog opterećenja.

"Operator sistema (EMS) moći će da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje", navodi se u zakonu.

Prethodno je Agencija za energetiku Srbije (AERS) donela Plan razvoja prenosnog sistema za period od 2023. do 2032. godine, u kojem je navedeno da postoji rizik po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema.

Nakon toga je EMS, prvi put od usvajanja izmene i dopune Zakona o OIE, aktivirao ovu opciju.

Odlaganje priključenja na mrežu ne važi za sve OIE elektrane

Energetski stručnjak Dejan Stojadinović objasnio je za Bloomberg Adriju da ova odluka konkretno znači da će prednost pri priključenju na mrežu imati projekti koji su već započeli proceduru priključenja, tj. sa EMS-om zaključili ugovor o izradi studije priključenja, što je, kako je naveo, prvi korak u postupku priključenja.

"Za ostale projekte koji ne ispunjavaju ovaj uslov priključenje će biti odloženo do daljeg, nije precizirano do kada", rekao je Stojadinović.

Spisak elektrana koje ispunjavaju taj uslov je objavljen u Planu razvoja prenosnog sistema (strane 310 i 311). Prema spisku elektrana koje će biti priključene na prenosni sistem nalazi se 27 vetroelektrana i pet solarnih elektrana.

Ukupan kapacitet tih 27 vetroelektrana iznosi 4.200 megavata, a solarnih elektrana 352 megavata.

Pored toga, naveden je i spisak 18 vetroelektrana i 257 solarnih elektrana koje će biti priključene na distributivni sistem. Ukupan kapacitet tih vetroelektrana iznosi 147 megavata, a solarnih elektrana 684 megavata.

"Znači, na osnovu ove odluke, predviđeno je da se u narednim godinama na mrežu priključi ukupno 45 vetroelektrana i 262 solarne elektrane, ukupnog kapaciteta 5.383 megavata", ukazao je Stojadinović.

Bloomberg

Objasnio je i da se ova odluka EMS-a odnosi na sve elektrane koje traže priključenje na prenosnu mrežu (najvećim delom su to velike vetroelektrane i velike solarne elektrane). Dodao je da se manje vetroelektrane i manje solarne elektrane priključuju na distributivnu mrežu, i na njih se ova odluka ne odnosi. Odluku o priključenju na distributivnu mrežu donosi Elektrodistribucija Srbije.

Spisak za priključenje bi mogao biti još manji

Bloomberg Adria nedavno je pisala o tome da je spisak za priključenje OIE elektrana na mrežu ove godine prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji spisak. Naime, u martu prošle godine na spisku za priključenje na mrežu bilo je više od 180 zelenih elektrana čiji je ukupan kapacitet iznosio više od 20 gigavata. Novi spisak je sada prepolovljen i ukupan kapacitet trenutno iznosi oko 11 megavata.

Na pitanje da li će ova nova odluka EMS-a dodatno smanjiti spisak, Stojadinović je rekao da je i ovo jedan od koraka za rešavanje problema priključenja na mrežu, koji je prošle godine praktično bio zagušen i zaustavljen zbog prevelikog broja prijava, a koje, kako je objasnio, nisu bile rezultat realnih šansi za izgradnju elektrana.

S druge strane, istakao je da je preveliki broj prijava sprečavao "izglednije" projekte da dobiju priključak na mrežu.

Ostale elektrane moći će da dobiju priključak ako obezbede balansiranje

Stojadinović je ukazao i da OIE elektrane koje nisu ušle na ovaj spisak, odnosno kojima je odloženo priključenje mogu dospeti na spisak za priključenje tako što će obezbediti kapacitet za pružanje pomoćnih usluga prenosnom sistemu, tj. balansiranje.

"One taj kapacitet mogu same izgraditi (na primer, instalirati bateriju) – ili sklopiti ugovor sa trećim licem, koje će za njih obezbeđivati ove usluge, na primer to može biti EPS – ako ima slobodnih kapaciteta, ali može biti i bilo koja druga kompanija koja može da pruža takve usluge, neka reverzibilna hidroelektrana u Srbiji ili okruženju", rekao je Stojadinović za naš medij.

Bloomberg

Objasnio je da je u Srbiji najrealnije da se to ostvaruje instaliranjem baterija, uz izgradnju elektrane. Zakonom je propisano da taj nov kapacitet mora iznositi najmanje 20 odsto instalisane snage elektrane, ili, kada su u pitanju baterije - minimalno mora biti 0.4 MWh po megavatu instalisane snage elektrane.

"To u praksi znači, da ako investitor planira da izgradi vetroelektranu od 100 megavata, onda uz nju mora obezbediti kapacitet od 20 megavata u nekoj, na primer, reverzibilnoj elektrani, ili mora instalirati bateriju od 40 MWh. Jedino na taj način može dospeti na listu za priključenje na mrežu, u protivnom mu je priključenje i dalje odloženo", naveo je energetski stručnjak.

Nepoznato do kada će odluka EMS-a biti na snazi

Na pitanje koliko će biti na snazi ova odluka o odlaganju postupka priključenja OIE elektrana, Stojadinović odgovara da se odlaganje priključenja vrši dok se ne stvore uslovi, tj. dok analiza adekvatnosti ne pokaže da su stvoreni uslovi za priključenje.

"S obzirom na to da će se broj varijabilnih OIE priključenih na mrežu stalno povećavati – ovi uslovi se neće stvoriti u doglednoj budućnosti. Odlaganje može da se produži unedogled", rekao je on.

Depositphotos

Upitan da li je ova odluka ispravna, Stojadinović kaže da ona samo predstavlja deo zakonske procedure za priključenje na mrežu, i smatra da je procedura korektno postavljena, iako ne savršena.

"Problem koji je Srbija imala prošlih godina sa ogromnim brojem zahteva za priključenje na mrežu je bio prisutan i u većini evropskih zemalja. Primenjivao se pristup 'first come - first served', a sada se, i u Evropi, procedure za priključak na mrežu sve više okreću principu 'first ready – first connected'. Osnovni cilj je da se priključak na mrežu omogući projektima koji će najbrže početi da proizvode električnu energiju", zaključio je Stojadinović.