Na spisku za priključenje OIE elektrana u Srbiji ostali ozbiljni igrači

U martu prošle godine na spisku za priključenje na mrežu elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (OIE) bilo je više od 180 zelenih elektrana čiji je ukupan kapacitet iznosio više od 20 gigavata, o čemu je Bloomberg Adria tada pisala.

Podsetimo, ukupan kapacitet za proizvodnju električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS) iznosi skoro osam gigavata. Ovih 20 zelenih gigavata za priključenje na mrežu predstavljali su veliku opasnost da sistem EPS-a bude ugrožen.

Upravo zato je Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji je prethodno donet 2021. godine, izmenjen i dopunjen u aprilu prošle godine. Kako je tada saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, glavni cilj izmene i dopune ovog zakona bio je da omogući uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora na način koji neće ugroziti sigurnost njegovog rada.

"Usvojene izmene i dopune zakona rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 gigavata na 20 gigavata u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji", saopštilo je tada Ministarstvo.

Tada su ukazali i da takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema, odnosno Elektromrežu Srbije (EMS), u vezi sa radom sistema.

Bloomberg

"Izmenama zakona problem je rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje", objasnili su tada iz Ministarstva kako je problem rešen.

Naime, ove izmene su zaštitile EPS od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije. Zakon je ovu obavezu garantovanog snabdevača zadržao samo za povlašćene proizvođače koji su ušli u sistem podsticaja i to u ograničenom vremenskom periodu, dok će komercijalni projekti na komercijalnoj osnovi rešavati pitanje balansne odgovornosti.

Propust kod prvog Zakona o obnovljivim izvorima energije bio je taj što je omogućio varijabilnim obnovljivim izvorima energije da plasiraju u sistem svoju proizvodnju sa prioritetnim pristupom i bez balansne odgovornosti.

Zato se u Srbiji pojavio veliki broj zainteresovanih investitora za izgradnju solarnih elektrana i vetroelektrana.

Depositphotos

Energetski stručnjak Dejan Stojadinović rekao je ranije za naš medij da od tih 20 gigavata zahteva, niko nije mogao da tvrdi koliko bi stvarno bilo izgrađeno. Objasnio je da su investitori podnosili zahtev kako bi ispitali mogućnost. "Investitor ispituje mogućnosti, on pita da li će moći da se priključi na mrežu, a kako EMS najčešće traži da se izgrade dodatne trafostanice ili dalekovodi, investitor kad sve to sabere obično zaključi da mu se ne isplati i napusti projekat", rekao je Stojadinović u martu prošle godine za naš medij.

Novi spisak prepolovljen

Ukoliko se pogleda novi spisak za priključenje zelenih megavata na mrežu, moglo bi se reći da je novi zakon dao rezultate, da se situacija na OIE tržištu iskristalisala i da su ostali samo ozbiljni igrači. Naime, novi spisak pokazuje da je povučen veliki broj zahteva za priključenje zelenih elektrana i da je sada ukupan kapacitet prepolovljen.

Nenad Jovanović iz kompanije Mott MacDonald izjavio je da je prema poslednjim podacima EMS-a, broj podnetih zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u zemlji značajno opao od novembra 2023. do februara 2024. godine, s 21,5 gigavata na svega 11,1 gigavat.

"Glavni uzrok ovog značajnog smanjenja leži u donošenju nove regulative koja zahteva dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva", rekao je Jovanović za portal Udruženje OIE.

Udruženje OIE

Zahtevi za priključenja najviše su redukovani u oblasti solara, te je od zahteva odustalo 7,9 gigavata, dok je zahtevani kapacitet vetroelektrana smanjen za 2,6 gigavata.

Što se tiče priključenja, oko jedan gigavat kapaciteta je u završnoj fazi, uključujući već priključenu vetroelektranu "Krivača" od 106 megavata koja se već nalazi u probnom radu. Dodatnih 1,4 gigavata ima ugovor o izradi planske i tehničke dokumentacije, ali velika većina se nalazi u ranoj fazi priključenja.

Sistem može da balansira 52 odsto od trenutnih zahteva

Međutim, iako je kapacitet zelenih elektrana za priključenje na mrežu rapidno opao, on je i dalje veći od onoga što sistem EPS-a trenutno može da prihvati.

Naime, kako navodi portal Udruženje OIE, prema nacrtu Plana razvoja prenosnog sistema Srbije za period 2023 - 2032, maksimalni kapacitet OIE koji sistem može efikasno balansirati iznosi 5,8 gigavata.

Balansne rezerve su projektovane za potrebe balansiranja jednog gigavata solarnih i 4,8 gigavata vetroelektrana, što čini oko 52 odsto od ukupnih trenutnih zahteva za priključenje na prenosni sistem.

"Ove informacije ukazuju na ozbiljne izazove u sektoru OIE u Srbiji, posebno usled novih regulatornih zahteva. Kao Udruženje u prethodne dve godine ukazivali smo na problem hiperprodukcije projekata i prevelikog broja zahteva za priključenje te smo apelovali da se usvoji adekvatna regulativa koja će uvesti red u oblast priključenja i rasteretiti operatore prenosnog i distributivnog sistema električne energije", ukazali su iz Udruženja.

'Bistrica' nije na spisku

Ono što je zanimljivo kada se uporede stari i novi spisak o zahtevima za priključenje jeste da na novom spisku nema Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica".

Kako što smo već naveli, spisak je prepolovljen upravo zbog toga što nova regulativa traži dodatne garancije od investitora. Međutim, investitor za "Bistricu" je još uvek nepoznat. Nije poznato ko će finansirati izgradnju ovog projekta, kao što nije poznato ko će ga graditi.

U više navrata Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštavalo da su Japanci zainteresovani za finansiranje "Bistrice" čija je izgradnja procenjena na više od milijardu evra, a čak je i delegacija Srbije prošle godine posetila Japan kako bi se upoznala sa sistemom rada njihovih hidroelektrana.

Delegacija Srbije u poseti japanskim hidroelektranama (EPS)

Inače, RHE "Bistrica" je ključan energetski objekat za snabdevanje električnom energijom u budućnosti, koji će omogućiti priključenje novih kapaciteta iz čiste energije i bolje balansiranje varijabilnim izvorima energije.

Kupovina OIE kompanija i projekata u Srbiji

Ono što je postalo učestalo nakon izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije jeste kupovina pojedinih srpskih OIE kompanija ili OIE projekata. Pretpostavlja se da su pojedini igrači koji su podneli zahtev za priključenje, a koji su zaključili da im se izgradnja ne isplati, odlučili da prodaju svoje kompanije ili projekte. Naročito kada je reč o solarnim projektima.

Tako je, na primer, u novembru prošle godine slovenački fond ALFI Renewables zajedno sa kiparskom kompanijom u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića kupio dve kompanije koje razvijaju projekat izgradnje dve solarne elektrane u Aleksincu. Planirana snaga ovih solarnih elektrana je 8,5 megavata. Reč je o kompanijama Suntastik One i Suntastik Two. Koncentracija je potpala pod odredbe Zakona o zaštiti konkurencije.

Depositphotos

Zatim je nedavno španska kompanija specijalizovana za solarnu fotonaponsku industriju ID Energy Group najavila kupovinu tri solarna projekta sa kombinovanim kapacitetom većim od 40 MWp u Srbiji. Projekti koji se nalaze u Srbiji su, kako su naveli iz kompanije, u poodmakloj fazi razvoja, a izgradnja je predviđena za 2025. godinu.