Još 109 km dalekovoda - izgradnja treće sekcije Transbalkanskog koridora počinje sredinom godine

Gradnja treće sekcije prve faze Transbalkanskog elektroenergetskog koridora, koji ima strateški značaj za povezivanje elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana, počeće sredinom 2025. godine, nakon čega će biti izgrađen i deo trase i dalekovodi između Bajine Bašte, državne granice Crne Gore i državne granice Bosne i Hercegovine, najavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"Transbalkanskim koridorom povezujemo elektroenergetske sisteme Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, sa ciljem povećanja sigurnosti snabdevanja i integracije sa tržištem EU, što će doprineti većoj sigurnosti potrošača", izjavila je nedavno Đedović Handanović tokom sastanka sa ministrom energetike Crne Gore Admirom Šahmanovićem. Kako je precizirala, početak gradnje treće sekcije očekuje se tokom 2026. godine, dok je završetak i puštanje u rad planirano za 2028.

Treća sekcija čija je izgradnja najavljena obuhvata deonicu Obrenovac - Bajina Bašta i podrazumeva izgradnju dvosistemskog dalekovoda 400 kV koji će biti dug čak 109 kilometara. U martu ove godine potpisan je ugovor za njegovu izgradnju vredan 71 milion evra, a projekat se finansira iz sopstvenih sredstava Elektromreže Srbije, donacije Investicionog okvira za Zapadni Balkan (engl. Western Balkans Investment Framework – WBIF) i kredita nemačke razvojne banke KfW.

U pitanju je tehnički i logistički najkompleksniji deo koji će omogućiti snažnije povezivanje zapadne i centralne Srbije, kao i direktno priključenje na prenosne sisteme Crne Gore i Bosne i Hercegovine kroz narednu, četvrtu fazu projekta.

Depositphotos

 

Transbalkanski elektroenergetski koridor predstavlja jedan od najvažnijih elektroenergetskih infrastrukturnih projekata u region, a dug je 321 kilometar. Ukupna trasa obuhvata više faza i četiri sekcije, a projekat je posebno značajan za prenos električne energije iz obnovljivih izvora. Kroz povezivanje nacionalnih elektroprenosnih mreža, koridor će omogućiti efikasniji protok energije, smanjiti gubitke u sistemu i doprineti integraciji obnovljivih izvora energije u regionalne mreže.

Dosad su završene dve sekcije. Prva sekcija je Rešica (Rumunija) - Pančevo (Srbija). Ta deonica je završena i puštena u rad 2017. godine. Predstavlja prvu veliku međunarodnu konekciju u okviru projekta, a jačina dalekovoda je 400kV. Njena izgradnja koštala je 27,4 miliona evra.

Druga sekcije obuhvata trasu Kragujevac - Kraljevo, koja je puštena u rad 2022. godine, i obuhvata dalekovod dužine 60 kilometara, a vrednost investicije iznosila je 29,6 miliona evra. Ta sekcija je veoma značajna za stabilizaciju naponskih nivoa u centralnoj i južnoj Srbiji.

 

 

Nakon izgradnje treće sekcije Obrenovac - Bajina Bašta, planirana je izgradnja i četvrte koja će povezati Srbiju, BiH i Crnu Goru i ona će obuhvatiti trasu Bajina Bašta - Višegrad - Pljevlja. Ta sekcija bi trebalo da bude duga 84 kilometara a procenjeno je da će koštati 40,8 miliona evra.

Ove investicije u srpsku energetsku mrežu podržava Evropska unija i one se nalaze na listi Projekata od interesa za Energetsku zajednicu. Projekat je jedan od vodećih projekata grupe "Prelazak sa uglja" i nalazi se u Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan 2021-2027.

Procenjena vrednost izgradnje celokupnog Transbalkanskog koridora je oko 154 miliona evra, a za njega je obezbeđeno 31,2 miliona evra bespovratnih sredstava kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Pored bespovratnih sredstava EU, predviđeno je da se iz kredita nemačke razvojne banke KfW finansiraju radovi u vrednosti od 82,8 miliona, dok će Srbija izdvojiti 40 miliona evra.