Zašto argentinski pezos ponovo pada – i zašto ovaj put nije kriv Javier Milei

U Argentini već decenijama ništa novo. Nacionalna valuta, argentinski pezo, ponovo je u krizi. Reakcija svetske medijske i političke javnosti očekivano je politizovana. Oni koji se protive stavovima i idejama sadašnjeg "libertarijanskog" predsednika Javiera Mileija šire tezu da su za još jednu u nizu argentinskih valutnih kriza krive njegove ekonomske politike.

Međutim, ako se zanemari političko-ideološko navijanje i kontroverzna ličnost samog Mileija, uzrok pada nacionalne valute nije ekonomski neuspeh Argentine, već strah investitora da će reforme koje je pokrenuo predsednik Milei iznenada stati zbog gubitka političke moći u zemlji.

 

Nagli pad vrednosti peza počeo je nakon što je stranka predsednika Javiera Mileija, La Libertad Avanza (tačnije, koalicija stranaka), izgubila nekoliko važnih regionalnih izbora. Najteži poraz dogodio se u oblasti Buenos Airesa, gde je osvojila samo 34 odsto glasova. Glavni politički protivnici, peronisti koje predvodi bivša predsednica Cristina Fernández de Kirchner, dobili su 47 odsto glasova.

Ti izbori smatraju se lakmus testom za predstojeće izbore 25. oktobra ove godine, na kojima će se odlučivati o kontroli argentinskog kongresa. Investitori se plaše da će ekonomske reforme koje je pokrenuo Milei biti zaustavljene zbog manjka političke podrške. Tržišta su gubitke na izborima protumačila kao znak da se strukturne reforme, poput smanjenja javne potrošnje, privatizacije i deregulacije, neće sprovesti, pa su počela da prodaju argentinske obveznice. To je izazvalo veliki pritisak na kurs pezosa.

Kako Trump spašava Mileija

Ruku spasa Mileiju da izbegne valutnu krizu pružile su Sjedinjene Američke Države, odnosno Donald Trump. Američki ministar finansija Scott Bessent najavio je da će Argentini biti ponuđeno 20 milijardi dolara putem valutnog svapa, tj. američka centralna banka će od argentinske centralne banke kupiti 20 milijardi dolara u vrednosti peza.

Nakon određenog vremena, argentinska centralna banka moraće da vrati isti iznos dolara uvećan za kamate, dok će američka banka vratiti pezo. U suštini, reč je o mehanizmu za stabilizaciju kursa i sprečavanje panike na tržištu. SAD ovakve operacije retko sprovode sa državama koje nisu njihovi bliski ekonomski "saveznici". Na primer, postoje stalne "swap linije" između američke centralne banke i centralnih banaka EU, Velike Britanije, Japana, Švajcarske, Kanade i Australije.

U vremenima velikih kriza, poput onih 2009. i 2020. godine, swap aranžmani su proširivani i na druge države: Meksiko, Brazil, Dansku, Novi Zeland, Južnu Koreju, Singapur itd. Koriste se prvenstveno radi stabilizacije svetske ekonomije, naročito u uslovima globalnih kriza, a ne radi "spasavanja" valute jedne zemlje koja je već decenijama poznata po čestim valutnim krizama. Iz toga se može zaključiti da je ovo pre svega politička odluka, zasnovana na međusobnoj podršci Donalda Trumpa i Javiera Mileija.

Ova intervencija je samo zaustavila paniku. Glavni problem, strah investitora da bi se u Argentinu mogli vratiti političari i politike koje su zemlju dovele do sadašnjeg stanja, i dalje ostaje.

Investitori veruju Mileiju, ali ne veruju Argentini

Opravdanje za ovakvu intervenciju SAD može se pronaći u diplomatiji. Neuspeh bliskog saveznika u Južnoj Americi bio bi veliki poraz za SAD, a posebno za samog Trumpa.

Činjenica da razlog tog neuspeha ne leži u greškama ekonomskih politika koje sprovodi Javier Milei, već u strahu investitora da zbog gubitka političke podrške on te politike neće moći da nastavi, u praksi ne bi mnogo značila. Javnost, političari i mediji pokrenuli bi kampanju optužbi u kojoj bi reforme, koje su u suštini standardni deo ekonomskih sistema EU i SAD, bile proglašene neoliberalnim, kapitalističkim i eksploatatorskim.

Bloomberg Mercury

Uprkos zapaljivoj retorici tokom kampanje, Milei u praksi nije sprovodio radikalne "libertarijanske" politike. Zapravo, čak ni evropska i američka levica ne smatra te mere spornima u kontekstu EU i SAD. Međutim, u Argentini, zemlji koja je decenijama oblikovana socijalističkim politikama peronizma (koji su danas glavni Mileijevi politički protivnici), one zvuče radikalno.

Ukinuo je kontrolu cena, smanjio javne rashode, smanjio birokratiju, deregulaciju i trgovinske barijere. Većina mera koje su u Argentini ukinute od dolaska Mileija na vlast odavno ne postoje u razvijenim državama Severne Amerike i Evrope. Čak se ni leve stranke u tim zemljama više ne zalažu za takve politike, bar ne u onom obimu u kojem su one postojale u Argentini.

Ekonomska situacija u Argentini

Makroekonomska slika Argentine zapravo je dobra, barem u poređenju s onim kakva je bila. Inflacija je naglo rasla sve do aprila 2024. godine, ali se od tada, kao posledica reformi (pre svega prestanka državnog trošenja preko deficita), počela oštro smanjivati. U avgustu ove godine iznosila je 33,6 odsto, što je najniži nivo još od 2018. godine. Borba protiv inflacije bila je glavno predizborno obećanje Javiera Mileija, i može se reći da ga je ispunio.

Trgovinski suficit ostvaren 2025. godine iznosi 19 milijardi dolara, najviše u istoriji zemlje. Dobri makroekonomski pokazatelji odrazili su se i na životni standard stanovništva: stopa siromaštva domaćinstava pala je na 24,1 odsto u prvoj polovini 2025. godine, a siromaštva stanovništva na 31,6 odsto što su takođe najniži nivoi još od 2018.

 

 

Uvek ista vlast, uvek iste politike

Argentina je zemlja iscrpljena decenijama pogrešnih politika, korupcije, nesposobnosti i politizacije. Jedan predsednički mandat nije ni približno dovoljan da ispravi sve te greške, čak i kada bi Milei imao potpuno "slobodne ruke". U stvarnosti, on je prilično ograničen, jer stare stranke i dalje imaju veliku većinu u oba doma Nacionalnog kongresa Argentine. Stranka, odnosno koalicija stranaka Javiera Mileija, kontroliše samo 6 od 72 mesta u Senatu i 42 od 257 mesta u donjem domu. To znači da su mu mogućnosti delovanja vrlo ograničene.

Najjača politička snaga u zemlji su peronisti, koji s povremenim prekidima vladaju Argentinom još od četrdesetih godina 20. veka. Oni već imaju većinu u oba doma Kongresa, a prema anketama, izgleda da bi se mogli vratiti na vlast. U tom slučaju, verovatno bi poništili mnoge politike kojima je argentinska ekonomija stabilizovana početkom 2024. godine, što je i razlog panike koja je skoro izazvala novu valutnu krizu u Argentini.