Zašto je EPS prošle godine imao drastično manji profit nego 2023.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je uprkos planu da u 2024. ostvari profit od oko 54 milijarde dinara podbacila u svojim poslovnim rezultatima. Ne samo da je neto dobitak prepolovljen u odnosu na planiran, već je i skoro pet puta manji od profita EPS-a iz 2023. godine.

Prema finansijskom izveštaju EPS-a za 2024. godine objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre (APR), neto dobitak kompanije iznosio je 24,34 milijarde dinara, odnosno oko 208 miliona evra, dok je prethodne godine bio 112,44 milijarde ili oko 961 milion evra.

EBITDA je u 2024. godini iznosila 69,64 milijardi dinara ili oko 595 miliona evra, a godinu ranije čak oko 164,7 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra.

Poslovni prihodi kompanije iznosili su u 2024. godini 444,68 milijardi dinara, odnosno oko 3,8 milijardi evra, a prethodne godine EPS je imao prihode od 497,96 milijardi dinara ili nešto više od 4,2 milijarde evra.

 

Miloš Đaković, analitičar Bloomberg Adrije za korporativne finansije, kaže da je evidentno da je EPS tokom 2024. zabeležio četiri puta niži neto dobitak u odnosu na 2023. godinu, dok je EBITDA marža skoro prepolovljena na 18,7 odsto.

Dva razloga za lošije rezultate

Ipak, on naglašava da je, uprkos lošijim poslovnim rezultatima, EPS prošle godine zabeležio značajna kapitalna ulaganja, "što ukazuje na to da se projekat restrukturiranja kompanije nastavlja". 

Kako objašnjava, iza lošijeg rezultata stoje dva razloga, a to je da su i poslovni prihodi bili osetno niži i da su rashodi znatno porasli.

"Najveći udar na prihode došao je iz pada ostalih poslovnih prihoda, koji su u 2023. godini uključivali naknadu štete od oko 300 miliona evra koja je nastala usled ograničenja cene električne energije. Pored toga, zabeležen je pad prihoda od prodaje robe, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu", ističe Đaković.

 

Ovi podaci vide se i u napomenama uz finansijske izveštaje za 2024. koje je EPS dostavio APR-u. Tako je EPS 24. maja 2023. podneo zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike za naknadu štete nastale usled limitiranja cene električne energije kojom se nadoknađuju gubici u prenosnom, odnosno distributivnom sistemu koju je EPS isporučivao EMS-u i EDS-u od oktobra 2021. do decembra 2022. godine.

Na osnovu tog zahteva, kako se navodi, Vlada Srbije donela je zaključak 1. juna 2023. godine o naknadi štete u iznosu od 34.698.000.000 dinara ili skoro 300 miliona evra.

Pao izvoz struje u 2024.

Takođe, Đaković napominje i da je EPS tokom 2023. godine usled povoljnih hidroloških uslova izvozio višak struje, što je kompaniji obezbedilo veće prihode. "Smanjena prodaja struje se ogleda i u trgovinskim statistikama koje pokazuju da je Srbija u EU, koje je glavno tržište za izvoz struje, tokom 2024. izvozila manje struje po nižoj ceni."

Prema rečima analitičara Bloomberg Adrije, svetlu tačku prošle godine predstavlja povećanje prihoda od prodaje električne energije domaćinstvima, koje je bilo veće za 13 odsto. "Prosečna realizovana prodajna cena električne energije na garantovanom snabdevanju u 2024. godini bila je za 10 odsto viša u odnosu na 2023. godinu."

Prema izveštaju iz APR-a, prihodi od prodaje električne energije domaćinstvima u 2024. iznosili su oko 133,87 milijardi dinara, dok su u 2023. bili 118,04 milijarde.

 

"U isto vreme, troškovi materijala, goriva i energije predstavljaju drugu najznačajniju stavku po negativnom uticaju na rezultate u 2024. godini, opterećujući ih sa dodatnih 170 miliona evra. Troškovi nabavke električne energije, usled veće kupovine struje preko SEEPEX berze i povezanih lica u Sloveniji, su najviše opteretili finansijske rezultate kompanije. U isto vreme, niži troškovi nabavke energenata, poput uglja i prirodnog gasa, su delom ublažili negativan uticaj", objašnjava Đaković.

Kako dodaje, neto dug prema EBITDA je porastao sa 0,83 na 2,00, najviše zahvaljujući rastu dugoročnog dugovanja, na koje je najznačajniji uticaj imalo povlačenje kredita od KfW-a i EBRD-a. "Gotovina i gotovinski ekvivalenti su bili niži za oko petinu u odnosu na 2023. godinu, ali su kratkoročne obaveze smanjene, posebno obaveze prema dobavljačima i po osnovu poreza."

Velika kapitalna ulaganja

EPS je u 2024. godini nastavio sa intenzivnim kapitalnim ulaganjima. "To se najviše ogleda u povećanju u fakturisanoj vrednosti od dobavljača. Kompanija je takođe tokom 2024. završila veći broj investicionih projekata koji je prenet u stalnu imovinu, na šta ukazuje petostruko povećanje u aktiviranju stavke postrojenja i opreme u toj godini. Najznačajniji projekti uključuju remont bloka B1 u Kostolcu i bloka A2 u TENT-u, kao i izgradnju vetroparka Kostolac", ističe Đaković.

 

Očigledno je da je za EPS 2023. godina, barem prema ostvarenom profitu, bila izuzetno uspešna. U toj godini došlo je i do značajnih promena u upravi EPS-a, kao posledice kolapsa energetskog sistema u 2021. godini zbog velike količine blata pomešane sa ugljem koji je korišćen u proizvodnji energije. Zbog toga je početkom 2022. godine dotadašnji v. d. direktora Milorad Grčić podneo ostavku.

U Nadzornom odboru Norvežani

Na njegovo mesto ubrzo je postavljen Miroslav Tomašević, koji je do tada bio izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u. Ipak, on je smenjen u maju 2023. godine, a na njegovo mesto imenovan Dušan Živković. Tada su u Nadzorni odbor (NO) EPS-a uvedeni stručnjaci iz Norveške. Oni su od ukupno sedam članova NO postavljeni na tri pozicije.

Tome je prethodila odluka Vlade Srbije (od 6. aprila 2023. godine) o promeni pravne forme društva iz javnog preduzeća u nejavno akcionarsko društvo, što je i učinjeno registracijom u APR-u nedelju dana kasnije.

Tako je upravljanje društvom organizovano kao dvodomno, a organi društva su Skupština, Nadzorni odbor čije članove imenuje Skupština na period do četiri godine, kao i Izvršni odbor. IO ima sedam izvršnih direktora od kojih je jedan generalni direktor, a imenuje ih Nadzorni odbor na period do četiri godine.

Upravo je novo rukovodstvo EPS-a napravilo revidirani plan poslovanja za 2024. godinu po kom je dobit trebalo da iznosi 54 milijarde dinara, ali taj plan očigledno nije ostvaren.

EPS na ime poreza uplatio 200 miliona evra u budžet

EPS je naknadno poslao odgovore na pitanja Bloomberg Adrije o razlozima pada profita u 2024. godini u kojima navode da "već dve godine pozitivno posluju i ostvaruju dobit, uprkos globalnoj energetskoj krizi i izazovima na tržištu, kao i nasleđenim stanjem iz 2021. i 2022. godine".

Kako ističu, poređenje 2023. i 2024. godine samo kroz iznos dobiti apsolutno ne daje realnu sliku vidljivog napretka u poslovanju kompanije i poslovne sigurnosti, kojoj EPS dugoročno teži.

"To su bile dve godine koje ne mogu da se uporede ni po investicijama, ni po uslovima na tržištu, hidrologiji, potrošnji... U 2024. godini EPS je samo u budžet Republike Srbije na ime poreza na dobit uplatio 200 miliona evra, dok su ukupne investicije premašile 550 miliona evra, što je za 26 odsto ili za oko 115 miliona evra više nego 2023. godine", kažu u EPS-u za Bloomberg Adriju.

Oni dodaju da su završeni obimni planirani remonti, među kojima su i kapitalni remonti blokova B1 u Kostolcu i A2 u TENT, kao i revitalizacija prvog agregata jedine reverzibilne hidroelektrane, RHE "Bajina Bašta", posle 42 godine rada.

"Ulaganje u revitalizaciju ove RHE je investicija u višedecenijsku energetsku sigurnost. Takođe, u 2024. EPS je posle više od tri decenije preuzeo novi proizvodni kapacitet, blok B3 u Kostolcu, koji ispunjava sve domaće i EU standarde zaštite životne sredine. Počeo je da radi i sistem za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, a istovremeno se uveliko gradi isti takav sistem i u drugoj najvećoj termoelektrani u Srbiji TENT B."

Takođe, ističu da je EPS u rudarski deo prošle godine uložio 21,1 milijardu dinara sopstvenih sredstava, od kojih značajan deo predstavlja investicija u rudarske sisteme i realizacija ovih investicija očekuje do kraja ove godine.

"Sve to su, s druge strane, pratile niže cene električne energije za komercijalne kupce i do 30 odsto u odnosu na 2023, znatno loša hidrologija nego 2023, ali i rekordna letnja potrošnja."

U EPS-u navode i da je važno je istaći da je zbog gubitka u poslovanju iz 2022. godine, "EPS tek u trećem kvartalu 2023. obezbedio likvidnost koju i danas, u okolnostima energetskih rizika nastalih u složenim geopolitičkim odnosima, održava na veoma visokom nivou".

"To se odnosi prvenstveno na obezbeđivanje neophodnih energenata kao što su mazut i gas i neophodnih finansijskih sredstava za obezbeđivanje sigurnosti i optimizacije snabdevanja električnom energijom", zaključuju u EPS-u.

- Ažurirano nakon 21. pasusa odgovorima EPS-a o padu profita u 2024. godini koje su naknadno poslali.