Kadrovsku krizu EPS-a ne rešava ni novi konkurs za inženjere

Situacija na tržištu rada i te kako se promenila u poslednjih desetak godina, pa ni nekada željeni državni posao više nije toliko privlačan. Zato mnoga državna preduzeća imaju problema da pronađu kvalifikovanu radnu snagu, a među njima je, na iznenađenje mnogih, i Elektroprivreda Srbije. Raditi u EPS-u nekada je bilo stvar prestiža jer su radnici pre svega imali visoke plate, ali i brojne pogodnosti - redovno povećanje plata, bonuse, jeftine stanove, organizovane odmore u sopstvenim odmaralištima na Jadranu i rekreativne aktivnosti. To preduzeće završilo je 2024. godinu sa 19.129 zaposlenih, što je 781 radnik manje od planiranih 19.910 radnika, a najteže im je da zadrže inženjere.

Iako je planom predviđen prijem 1.093 novih radnika, tokom godine je u radni odnos stupilo svega 379 ljudi, navodi se u Izveštaju o realizaciji Trogodišnjeg plana poslovanja EPS AD za prošlu godinu.

Predstavnik dela Sindikata radnika u EPS-u Milan Đorđević kaže da je 19.000 radnika malo za sistem kao što je EPS, i da bi ovo preduzeće moglo da radi sa stopostotnom proizvodnjom, potrebno je da u njemu bude zaposleno do 30 hiljada radnika.

EPS/Danilo Mijatović

 

Kako kaže, jedan od značajnih problema EPS-a odnosi se i na veliki broj radnika angažovanih preko firmi kao što je Pro Tent iz Obrenovca. Prema Đorđevićevim rečima, oko 7.000 ljudi trenutno radi u EPS-u preko ovog oblika angažovanja, što stvara disbalans i dodatne troškove.

"Dešava se da mladi angažovani preko Pro Tenta imaju 40 odsto manju zaradu nego radnici na istom radnom mestu zaposleni preko EPS-a, a rade isti posao. Mi imamo ljude koji rade 15 godina preko Pro Tenta", objašnjava Đorđević, i dodaje da angažovanje radnika preko ove firme EPS-u više nije potrebno.

Ograničen prijem radnika

Jedan od uzroka manjeg broja zaposlenih u odnosu na plan leži i u ograničenom prijemu novih radnika. Kako se navodi u Izveštaju EPS-a, svako novo zapošljavanje mora da odobri Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje, prema Zakonu o budžetskom sistemu. Komisija prošle godine nije dala saglasnost za ukupan broj novih radnih mesta predviđen planom, što je uticalo na to da se broj novozaposlenih zadrži ispod potrebnog nivoa.

 

 

U isto vreme, odliv radnika je bio veći od očekivanog - planirano je da EPS napusti 604 radnika, a zapravo ih je otišlo 671. Među njima, 66 odsto su činili radnici sa srednjom stručnom spremom, 24 odsto sa višom i visokom, dok je 10 procenata bilo sa nižom stručnom spremom.

Kada je reč o tzv. "dobrovoljnom napuštanju", 49 radnika je samoinicijativno raskinulo radni odnos, uključujući 13 inženjera, sedam ekonomista i pet pravnika.

Sve manje mladih, sve više penzionera

Struktura zaposlenih u EPS-u oslikava problem sa kojim se već godinama suočavaju državna preduzeća u Srbiji, a to su sve starija radna snaga i nedovoljan priliv mladih kadrova. Prosečna starost zaposlenih u EPS-u iznosi 47,95 godina. Više od 44 odsto zaposlenih ima između 51 i 60 ili više godina, a svega 3,9 odsto je mlađe od 30.

 

 

Kada se uzme u obzir i podatak da 40,6 odsto zaposlenih ima preko 30 godina radnog staža, jasno je da kompanija u doglednoj budućnosti može očekivati ubrzan talas penzionisanja, i to uz sve manji broj mladih koji ulaze u sistem. Takođe, u tom preduzeću 78 odsto zaposlenih je muškog pola dok, 22 procenata zaposlenih čine žene.

Stručnjaci odlaze zbog malih plata

EPS je krajem marta objavio konkurs za zapošljavanje dvadeset inženjera u ograncima TENT, TE-KO Kostolac, HE "Đerdap" i Drinsko-limske hidroelektrane, kao i za upravljanje talentima u centrali.

Đorđević navodi da EPS ne uspeva da zadrži stručnjake i da su inženjeri upravo ti koji najčešće odlazi iz preduzeća, jer se lako zapošljavaju u privatnim ili inostranim kompanijama za višestruko veće plate.

"Inženjer koji je ovde plaćen 1.000–1.200 evra, tamo na primer dobije 3.000–3.500 evra", kaže on.

EPS/Aleksandar Rašin/Ljubivoje Maričić

 

A plata u EPS-u nije mala samo inženjerima. Osnovna plata, na primer za rudare, prema rečima predstavnika sindikata, jedva prelazi 60.000 dinara, dok ukupna zarada, sa svim dodacima, iznosi oko 126.000 dinara.

"U tu ukupnu zaradu spadaju dodaci na zaradu, minuli rad, noćni rad, smenski rad, rad nedeljom, prekovremeni sati, topli obrok, regres i tek onda kad se sve sračuna, dođemo na jedva 126-127 hiljada proseka. Zamislite rudara koji radi sa tom zaradom, to je stvarno sramota", zaključuje Đorđević i dodaje da se dešava da penzioner ima veću penziju nego što je imao zaradu dok je radio u tom preduzeću.

Po svemu sudeći, EPS će se u narednim godinama suočavati sa sve težom kadrovskom krizom, a jedno od mogućih rešenja da se situacija popravi jeste svakako i povećanja plata, i podmlađivanje postojećeg kadra.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar