Elektroprivreda Srbije (EPS) prošle godine nije ostvarila poslovne rezultate koje je očekivala. Neto dobitak ove kompanije je skoro pet puta manji od profita iz 2023. godine. Rashodi EPS-a su u 2024. godini znatno porasli, a zabeležen je i pad prihoda od prodaje robe. Međutim, iz ove kompanije tvrde da poređenje prethodne dve godine samo kroz iznos dobiti ne daje realnu sliku napretka u poslovanju kompanije.
Manjak radne snage i dalje muči srpsku privredu, a procenjuje se da će Srbiji u narednim godinama nedostajati i do 100.000 radnika. Jedno od mogućih rešenja za povećanje broja radnika je i kroz inicjativu Otvoreni Balkan, ali broj radnih dozvola za boravak koji se izdaje državljanima zemalja zapadnog Balkana je i dalje mali.
A reforma i modernizacija Poreske uprave Srbije ušla je u poslednju fazu. Izabrana je kompanija koja će da uvede novi informacioni sitem koji treba da doprinese većoj efikasnosti. Takođe, cilj je i da ove godine u Poreskoj upravi bude zaposleno najmanje 1.000 ljudi.
Od vesti iz sveta izdvajamo da su u ponedeljak oko podneva delovi Španije i Portugalije ostali bez električne energije. Došlo je i do prekida telefonskih linija, nije radio javni prevoz, semafori, a kompanije su ranije završavale sa radom.
U nastavku pročitajte pet stvari koje treba da znate danas.
Zašto je EPS prošle godine imao drastično manji profit nego 2023.
EPS
Elektroprivreda Srbije (EPS) je uprkos planu da u 2024. ostvari profit od oko 54 milijarde dinara podbacila u svojim poslovnim rezultatima. Ne samo da je neto dobitak prepolovljen u odnosu na planiran, već je i skoro pet puta manji od profita EPS-a iz 2023. godine.
Prema finansijskom izveštaju EPS-a za 2024. godine objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre (APR), neto dobitak kompanije iznosio je 24,34 milijarde dinara, odnosno oko 208 miliona evra, dok je prethodne godine bio 112,44 milijarde ili oko 961 milion evra. Miloš Đaković, analitičar Bloomberg Adrije, kaže da je uprkos lošijim poslovnim rezultatima, EPS prošle godine zabeležio značajna kapitalna ulaganja, "što ukazuje na to da se projekat restrukturiranja kompanije nastavlja".
Tržište rada sazreva, ali bez radnika - šta donosi Open Balkan
Srpska privreda raste, ali tržište rada sve teže prati taj tempo. Gotovo da nema sektora koji ne muči manjak radne snage, a prognoze ukazuju da će Srbiji u narednim godinama nedostajati i do 100.000 radnika. Dok poslodavci izlaz iz krize traže u uvozu stranaca, kao jedno od rešenja jeste inicijativa Otvoreni Balkan, doduše, sa još nejasnim učinkom.
Deficit radne snage postao je skoro univerzalan problem domaće privrede. Gotovo da ne postoji sektor koji se sa tim ne suočava. Štaviše, srpskom tržištu rada u narednoj deceniji će nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Iako suštinski Zapadni Balkan ima potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada, to se ne događa, sudeći prema izveštaju Instituta za razvoj i inovacije.
Potvrđen datum otvaranja novog auto-puta ka Zlatiboru
Putevi Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je pri obilasku radova na izgradnji auto-puta Preljina -Požega potvrdio da će ova deonica biti završena do 28. juna. Tunel Laz, koji se trenutno završava na deonici Čačak -Požega, najduži je u Srbiji i dug je 2,7 kilometara. "Završetkom ovog auto-puta sačuvaćemo mnogo života u odnosu na magistralu koja ide ka Crnoj Gori. Ubrzaće putovanje ka Užicu, Zlatiboru i celoj Zapadnoj Srbiji. Biće ovo i dodatni podsticaj za razvoj turizma", rekao je Vučić novinarima pri obilasku radova.
Deonica Preljina-Požega duga je 30,9 kilometara, a krajem januara 2022. godine u saobraćaj je pušteno oko 11 kilometara od Preljine do Pakovraća. Podsetimo, završetak deonice auto-puta kasni već više od dve godine, dok je gradnja više puta odlagana. Tačnije, deonica Čačak- Požega, čija je gradnja započela 2019. godine, prema prvim najavama trebalo je da bude otvorena do kraja 2021. godine.
Sledi li Vatikanu papa nalik Trumpu
Predsednik SAD-a Donald Trump bio je prava zvezda sahrane pape Franje. Oko njega su se tiskali državnici u pokušaju da obezbede i najmanju razmenu diplomatskih poruka, uprkos tome što je čak i sam Trump prethodno rekao da bi sastanci tokom papine sahrane bili "nepoštovanje". I dok će se dugo pamtiti fotografija na kojoj se vide Trump i Volodimir Zelenski kako sede u baziici svetog Petra u Rimu i pregovaraju o mirovnom sporazumu za rešenje rata u Ukrajini, poznavaoci prilika već nekoliko meseci ukazuju da je Trumpova Amerika izuzetno zainteresovana da utiče na rezultat predstojeće konklave na kojoj se bira novi papa.
Sledi...
O poslovanju će izveštavati Pfizer, Coca Cola, Visa, HSBC, Booking, Starbucks, Spotify, Deutsche Bank, General Motors i Novartis.
U Njujorku se održava sastanak Saveta bezbednosti UN o Ukrajini.
Danas na portalu Bloomberg Adrije saznajte nešto više o novoj aukciji za grupno investiranje u nekretnine, kao i zašto su plate u javnom više nego u privatnom sektoru. Analizirali smo tržište patika za trčanje , ali i istraživali ko je u Merzovom timu za preporod Nemačke.
.webp){kind=icon}
