Novo grupno investiranje u nekretnine obećava profit preko 400 evra po kvadratu

Projekat prvog modela grupnog investiranja u nekretnine u Srbiji "Investiram na kvadrat" ponudiće građanima novu priliku za inovativno ulaganje u ovaj tip imovine. Nakon što je prošle godine organizovana prva aukcija za 1.880 kvadratnih metara stambeno-poslovne zgrade koja treba da bude podignuta u Ustaničkoj ulici u Beogradu, za objekat je, zbog velikog interesovanja investitora, sada planirano i značajno proširenje, koje će biti finansirano po istom principu.

Kako je saopšteno u ponedeljak, posle detaljne analize urbanističkog, građevinskog i finansijskog sektora, postojeći projekat zgrade proširen je za novih skoro 7.000 investicionih kvadrata.

Na kraju investicionog ciklusa dobićemo veći i funkcionalniji objekat, sa ukupno 8.878 investicionih kvadrata, u koje može da uloži ko god želi", izjavio je autor modela "Investiram na kvadrat" Dušan Uzelac.

Prema njegovim rečima, proizvodna cena investicionog kvadrata ostaje ista kao prilikom inicijalne ponude kvadrata u novembru i iznosi 1.862 evra. "Ali sada već možemo da računamo na veću prodajnu cenu tih kvadrata, a time i na veći zajednički profit, koji je prvobitno planiran da bude 431 evro po kvadratu", kazao je Uzelac, ne precizirajući za koliko bi profit mogao biti uvećan.

Prodajni dan za novu kvadraturu biće organizovan 8. maja na platformi Investiram.rs, kada će svako ko se registruje moći da rezerviše svoj investicioni kvadrat, dodaje se u saopštenju.

Za prvobitno osmišljen projekat u pomenutoj ulici svi kvadrati su rezervisani za svega sedam minuta tokom prodajnog dana, čime je obezbeđeno 100 odsto potrebnog novca za tada planiranu gradnju. Za ulaganje je uspelo da se prijavi 207 investitora, koji su za sebe rezervisali od jednog do 67 kvadrata, dok je najviše bilo onih koji su se opredelili za investiranje na nivou od oko 10.000 evra.

Dušan Uzelac; Foto: Investiram na kvadrat

"Tražio se kvadrat više, i to je ujedno i razlog zašto smo razmotrili ideju o proširenju ove naše prve zajedničke stanogradnje. Efikasnost projekta u Ustaničkoj ulici prepoznali su i vlasnici susednog placa, sa kojima smo ostvarili saradnju i na taj način je naš projekat značajno porastao", pojasnio je Uzelac.

Specifičnost modela ulaganja

Zainteresovanost koju su građani iskazali za finansiranje tog građevinskog poduhvata iznenadila je i same nosioce projekta, sugerišući da u zemlji postoji potreba za demokratizacijom tržišta nekretnina. Ulaganje u nekretnine ostaje najpopularnije među domaćim investitorima, ali nedostupno pojedinačnim, malim ulagačima koji nemaju dovoljno novca za celovite jedinice. Model "Investiram na kvadrat" stoga je prvenstveno i namenjem ljudima koji imaju nešto viška novca, to jest ušteđevinu koja ne mora biti velika, a žele da investiraju i ostvare zaradu veću od do sada dostupnih vidova štednje i ulaganja.

Uzelac objašnjava da je prednost ovog modela u tome što je on transparentan, to jest što svaki finansijer ima uvid u to kako se njegov uloženi novac koristi i kako se ceo investicioni ciklus realizuje. "Takođe, u izgradnju se ulazi tek sa prikupljenih 100 odsto investicionih sredstava, tako da nema razloga da dolazi do eventualnog zastoja ili kašnjenja u realizaciji projekta", napominje se u saopštenju.

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, poznavaocima prilika na domaćem tržištu nekretnina nije poznato da je ranije u Srbiji zabeležen sličan slučaj investiranja u ovu klasu imovine. Sam Uzelac u ranijoj izjavi je istakao da je "Investiram na kvadrat" prvi pravi model grupnog investiranja - "crowdinvestinga", a postoje platforme koje "crowdlending" nude pod nazivom "crowdinvesting".

Pojašnjenja radi, strani termin "crowdfunding" (grupno finansiranje) obično se uzima kao širi pojam koji se odnosi na davanje novca u različite svrhe, uključujući i donaciju. Kao uži pojmovi, to jest vrste grupnog finansiranja, koriste se "crowdinvesting" - grupno investiranje koje najčešće podrazumeva da onaj koji da novac kasnije učestvuje i u profitu; i "crowdlending" - grupno pozajmljivanje koje pretpostavlja da se novac (sa kamatom ili bez nje) vraća onima koji su ga pozajmili. Pretpostavlja se da bi zakon o grupnom finansiranju koji se već godinama najavljuje mogao preciznije razgraničiti pojmove i sistemski urediti ovu oblast.

Skok vrednosti domaćeg tržište nepokretnosti

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu prošle godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 22 odsto u odnosu na isti kvartal 2023. godine. Od tih 1,8 milijardi evra, 432,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

U tom kvartalu najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti imao je promet stanova u iznosu od 1,02 milijardi evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 526 miliona evra.

Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta u trećem kvartalu 2024. godine bilo je 59 odsto, što je za četiri procentna poena više nego u trećem kvartalu 2023. godine. Za kuće je izdvojeno 153,4 miliona evra (devet odsto), za građevinsko zemljište 111,9 miliona evra (sedam odsto), za poljoprivredno zemljište 74,9 miliona evra (četiri odsto), a za poslovne prostore 64,9 miliona evra (četiri odsto).

 

Kada je reč o broju ugovorenih transakcija, zvanična statistika pokazala je da je ukupan broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti u posmatranom tromesečju bio 31.138, što predstavlja rast od šest odsto međugodišnje. 

"U trećem kvartalu 2024. godine, broj kupoprodajnih ugovora u većim gradovima značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine: u Novom Sadu (29,5 odsto), Nišu (29 odsto), Kragujevcu (15,9 odsto), i Beogradu (13,1 odsto)", navodi se u izveštaju RGZ-a.