text size
"Bogati imovinom, siromašni gotovinom" (engl. asset-rich, cash-poor). Ovaj izraz opisuje situaciju u kojoj osoba poseduje vrednu imovinu, ali joj to bogatstvo ne znači mnogo ako joj novac treba odmah, a nije lako dostupan. U eri raznovrsnih opcija za ulaganje, i na tržištu poput Srbije, gde je nekretnina i dalje "kraljica ulaganja", postavlja se pitanje da li je pametno najveći deo bogatstva držati u nekretninama, a imati malo novca na raspolaganju?
Osoba koja poseduje nekretninu od nekoliko stotina hiljada evra može biti bogata samo "na papiru". Ako joj hitno zatreba deo tog novca, stan ne može da proda na delove, dok prodaja cele nekretnine može potrajati i potencijalno iziskivati spuštanje cene. Druga mogućnost je kredit, ali ni vredna nekretnina ne garantuje njegovo odobravanje. Banka proverava da li vlasnik ima dovoljno stabilne prihode za redovnu otplatu, a čak i ako dobije kredit, suočava se s novom obavezom - vraćanjem pozajmljenog novca uz kamatu.
To je suština zamke nelikvidnosti: imovina postoji, ali novac uložen u nju nije pri ruci. Kako izbeći ovu situaciju? Tako što se kapital ne vezuje isključivo za nekretnine, već se deo sredstava namenjenih dugoročnom ulaganju raspoređuje u investicione fondove, akcije ili obveznice.
.webp){kind=icon}
