Foto-robot prosečnog investitora u Srbiji - gde, kako i koliko ulaže

Na prvi pogled deluje da je jednostavno opisati prosečnog investitora u Srbiji - bio bi to muškarac srednjih godina sa natprosečnim primanjima koji ulaže na berzi. Međutim, ispod tog naizgled prepoznatljivog profila kriju se dve generacije investitora koje tržištu pristupaju potpuno drugačije. Jedni su godinama verovali gotovo isključivo nekretninama i štednji, dok su drugi prve investicije napravili preko mobilnog telefona. Tako, na kraju, dobijamo dve verzije "foto-robota".

Ipak, uprkos različitim navikama, sagovornici Bloomberg Adrije saglasni su da i jedne i druge danas povezuje isti cilj - dugoročno očuvanje i uvećanje kapitala, sve češće na globalnim tržištima.

Đorđe Ostojić, ekspert za lične finansije, smatra da prvu grupu investitora čine ljudi u zrelijim godinama - menadžeri, lekari, advokati, inženjeri i uspešni preduzetnici - koji su kapital godinama usmeravali u nekretnine i oročenu štednju. Investiciona kupovina stana za njih je dugo predstavljala najbezbedniji način očuvanja vrednosti imovine. Poslednjih godina, međutim, i oni se sve odlučnije okreću tržištu kapitala, pre svega kroz ETF fondove vezane za indekse, koji im nude dugoročnost, raznovrsnost portfelja i mogućnost investiranja mimo svakodnevnog praćenja tržišnih kretanja.

Naime, u periodima pojačane neizvesnosti ETF-ovi posebno dolaze do izražaja i često imaju prednost nad akcijama jer omogućavaju raspodelu ulaganja koja, posledično, štiti investitora od prevelike zavisnosti od pojedinačnih akcija.

Drugu grupu, dodaje Ostojić, čine mlađi investitori, često zaposleni u IT sektoru, stranim kompanijama ili angažovani kao frilenseri. Za razliku od starijih generacija, oni su na tržište ušli preko digitalnih platformi, znanje sticali kroz YouTube, Reddit i finansijske podkaste, a mnogima su kriptovalute bile ulaznica u svet investiranja. Dakle, s jedne strane su nekretnine kao sigurna oaza, a s druge strane rizična imovina, poput kripta.

Primetno je i da su mlađi ulagači skloniji preuzimanju većeg rizika i češćem trgovanju u odnosu na svoje starije kolege, kao i to da počinju ulaganje s manjim iznosima, ne čekajući "pravi momenat". Ipak, kako stiču iskustvo, tako i njihov portfelj sve više počinje da liči na portfelj iskusnijih investitora.

Upravo između te dve generacije krije se profil koji Veljko Mijušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, naziva "prosečnim aktivnim investitorom". Pretežno je reč o muškoj osobi, uzrasta od 35 do 50 godina, s adresom stanovanja u prestonici, odnosno Novom Sadu. On je visoko obrazovan i radi u IT-ju, finansijama, menadžmentu, konsaltingu i inženjerstvu, odnosno vodi sopstveni biznis.

Prosečni investitor u Srbiji je muškarac, uzrasta od 35 do 50 godina / Bloomberg

Mesečna primanja prosečnog investitora zaposlenog u kompaniji uglavnom se kreću između 180.000 i 300.000 dinara, što ga svrstava među finansijski stabilniji deo stanovništva, ali ne nužno među najbogatije građane. Podsetimo, prosečna majska neto plata u IT sektoru, tačnije u oblasti računarskog programiranja, iznosila je 295.418 dinara (oko 2.500 evra po trenutnom kursu). Plata ovih stručnjaka ostaje dva i po puta veća od republičkog proseka.

Mijušković ističe da investiranje prosečnom investitoru u Srbiji nije osnovna delatnost, već način da dugoročno uveća imovinu, zaštiti štednju od inflacije i obezbedi dodatnu finansijsku sigurnost. Zbog toga većina njih ne pokušava da zaradi na kratkoročnim oscilacijama tržišta, već kapital gradi postepeno i disciplinovano - raspodelom ulaganja.

Sličan zaključak izvodi i Mihailo Đurđević, analitičar u Senzal Capitalu. On kaže da domaći investitori mahom pripadaju višoj srednjoj klasi, a među njima je sve više malih i srednjih preduzetnika sa viškom likvidnosti koji traže alternativu tradicionalnim načinima ulaganja. Istovremeno, Đurđević potvrđuje zapažanje Ostojića da su digitalne platforme i bolja finansijska edukacija doprinele većem prilivu mladih na tržište kapitala.

Od nekoliko hiljada evra do redovnog ulaganja

Prema rečima Mijuškovića, početni kapital prosečnog investitora najčešće se kreće između 3.000 i 10.000 evra i uglavnom potiče iz štednje ili viška prihoda. Nakon toga izdvajaju između 100 i 500 evra mesečno za nova ulaganja, dok finansijski snažniji ulažu i znatno više. Kod onih koji su nekoliko godina prisutni na tržištu, vrednost portfelja često dostiže između 10.000 i 30.000 evra, mada su razlike između početnika i iskusnijih ulagača velike.

Đurđević dodaje da demokratizacija investiranja nesporno menja početni prag ulaska na tržište. Danas nije neuobičajeno da neko počne sa hiljadu ili dve hiljade evra i postepeno povećava ulaganja, zavisno od iskustva i prihoda.

Ipak, Mijušković smatra da među investitorima dominiraju građani s višim primanjima, upravo zato što berzansko investiranje podrazumeva postojanje viška sredstava nakon pokrivanja svakodnevnih životnih troškova. Aktivni investitori, stoga, već imaju finansijsku rezervu i stabilne prihode koji im omogućavaju dugoročno izdvajanje novca.

Globalne tendencije menjaju lokalne navike

Kada je reč o izboru investicija, odgovori sva tri sagovornika Bloomberg Adrije gotovo su identični.

Mijušković kaže da osnovu portfelja danas čine globalni indeksni ETF fondovi, akcije velikih američkih tehnoloških kompanija, pojedinačne evropske i američke akcije, investicioni fondovi i državne obveznice. Investitori skloniji većem riziku deo kapitala ulažu i u digitalnu imovinu, ali ona uglavnom ne predstavlja dominantni deo portfelja.

Đurđević potvrđuje da ETF fondovi koji prate indekse S&P 500 ili Nasdaq beleže najveći rast interesovanja među domaćim investitorima. Pored njih, najčešći izbor su akcije velikih kompanija poput Microsofta, Applea, Alphabeta, Amazona i Nvidije, dok raste interesovanje i za domaće alternativne investicione fondove. Istovremeno, sve više investitora shvata značaj raspodele ulaganja, redovnog ulaganja i dugoročnog investicionog horizonta, što je "značajan pomak u odnosu na tradicionalni model štednje u Srbiji". 

Akcija Nvidije trenutno vredi oko 207 dolara / Bloomberg

Od stanova ka tržištu kapitala

Možda najveća promena odnosi se upravo na odnos prema nekretninama.

Mijušković podseća da Srbija i dalje ima izraženu kulturu štednje u bankama i ulaganja u stanove, zbog čega je investiranje u hartije od vrednosti i dalje karakteristično za uži, finansijski obrazovaniji sloj stanovništva.

Međutim, Đurđević smatra da se upravo taj obrazac ubrzano menja. Ljudi koji su godinama kapital ulagali u rezidencijalne nekretnine danas sve češće uviđaju da visoke cene, relativno nizak prinos od izdavanja, troškovi održavanja i ograničena likvidnost mogu umanjiti atraktivnost ulaganja.

Za razliku od nekretnina, ulaganja na globalnim tržištima omogućavaju znatno veću fleksibilnost i brži pristup kapitalu. Stoga, analitičar Senzal Capitala ocenjuje da su domaći investitori u prelaznoj fazi - od tradicionalnog modela čuvanja kapitala, u kojem dominiraju depoziti i nekretnine, okreću se modernijem modelu globalnog investiranja.

Uprkos razlikama između starijih i mlađih investitora, Ostojić zaključuje da ih danas spaja jedna važna karakteristika - gotovo niko više ne vidi Beogradsku berzu kao glavno mesto za rast kapitala. Nedovoljna likvidnost i mali broj kvalitetnih hartija od vrednosti navode i konzervativnije i agresivnije investitore da više novca usmere ka međunarodnim tržištima.

 

Naposletku, iako ne postoji jedinstveni "foto-robot" investitora u Srbiji, zasnovan na zvaničnim istraživanjima, odgovori sagovornika pokazuju da domaće ulagače vezuje dosta istih odlika, dok se tržište ubrzano menja.

Nekretnine više nisu jedini sinonim za ulaganje, digitalne platforme spuštaju ulaznu barijeru za nove investitore, a ETF fondovi, svetske kompanije i investiranje na duge staze postaju zajednički imenitelj i starijih i mlađih. O brzini kojom se stvari menjaju govori i činjenica da se prosečni investitor u 2026. po godinama i afinitetima razlikuje i od prosečnog investitora od pre samo dve i po godine, a posebno od "kolege" od pre deceniju ili dve.