Najveća kompanija u Srbiji više nije atraktivan poslodavac

U Srbiji se decenijama za siguran i najplaćeniji posao smatrao onaj u državnoj kompaniji, a naročito ako je on u Elektroprivredi Srbije (EPS). Raditi u EPS-u nekada je bilo stvar prestiža jer su radnici imali brojne pogodnosti - visoka plata, socijalne beneficije, jeftini stanovi, redovno povećanje plata, bonusi, organizovani odmori i rekreativne aktivnosti.

Međutim, situacija na srpskom tržištu rada, pa i u samom EPS-u, promenila se u poslednjih nekoliko godina i stav radnika o sigurnom i najplaćenijem poslu u državnom preduzeću, utemeljen još u vreme socijalizma, polako se briše. Pa i sam EPS priznaje da mu radnici odlaze, da ima problema da zadrži kvalitetan kadar i da više nije atraktivan poslodavac na tržištu.

Bloomberg

Do ove promene je došlo nakon što su se plate u privatnim kompanijama približile državnim, pa čak ih premašile. Osim toga, Srbija, kao i gotovo sve države regiona, ima problema sa nedostakom radne snage zbog migracije u zemlje Zapadne Evrope. Još jedan problem EPS-a jeste što su mu potrebni kadrovi koji više nisu popularni i traženi među mlađim generacijama koje danas više preferiraju IT sektor.

U finansijskom izveštaju za prvu polovinu ove godine, EPS je očekivao da će 30. juna kompanija imati 20.808 zaposlenih, ali ih je ipak bilo 19.208, što je za 1.600 manje radnika od plana.

EPS je obrazložio da je do pada broja zaposlenih došlo zbog:

• neobavljenog planiranog prijema i većeg odliva zaposlenih u 2023. godini, što je dovelo do odstupanja stvarnog broja zaposlenih od planiranog već prvog januara 2024. za 680 radnika;

• manjeg prijema zaposlenih u prva dva kvartala 2024. u odnosu na plan (plan je bio 910, a zapošljeno je 170);

• većeg odliva zaposlenih u prva dva kvartala ove godine u odnosu na plan.

Ko najviše odlazi

Od ukupnog broja onih koji su u prvoj polovini ove godine napustili EPS, 68 odsto čine radnici sa srednjom stručnom spremom, 22 odsto sa višom i visokom stručnom spremom i 10 odsto sa nižom stručnom spremom.

Profili zaposlenih koji najviše odlaze u okviru srednje stručne spreme su elektro, mašinske i rudarske struke i to bravari, rukovaoci postrojenjima, rukovaoci mašinama, poslovođe, nadzornici i KV radnici. Sa visokom i višom stručnom spremom radni odnos najviše raskidaju mašinski, rudarski i elektro inženjeri.

Po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa i otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog kao kategorije tzv. dobrovoljnog napuštanja kompanije u prva dva kvartala radni odnos je raskinulo 24 radnika i to 18 sa visokom i višom stručnom spremom (osam inženjera, šest ekonomista i četiri ostala zanimanja) i šest radnika sa srednjom stručnom spremom.

Iz EPS-a navode da se nedostatak u broju zaposlenih može uočiti u svakom delu organizacije, svakom postrojenju i rudniku, na poslovima koji su direktno u funkciji obavljanja osnovne delatnosti.

EPS prinuđen da angažuje radnike iz drugih preduzeća

Zbog toga je EPS prinuđen da angažuje radnike iz drugih preduzeća, a u prvoj polovini godine taj broj je iznosio čak 9.512.

Radnici angažovani iz uslužnih preduzeća pružaju usluge u proizvodnom procesu, tekućem i investicionom održavanju proizvodnih postrojenja, usluge pravnih, ekonomsko-finansijskih, administrativno-tehničkih i opštih poslova, ugostiteljske usluge, pružanje usluga na poslovima u sistemu protivpožarne zaštite i bezbednosti i zdravlja na radu, pružanje usluga na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata, usluge u sistemu železničkog transporta uglja, i ostalo.

 

Kako bi privukao više radnika, EPS je odlučio da kreira programe privlačenja i zadržavanja stručnjaka svih struka, a posebno elektro i mašinske. "Započećemo sa stipendiranjem najboljih studenata ciljanih fakulteta, već od ove školske godine. Radićemo na povećanju zarada i povećanju zadovoljstva zaposlenih radom u EPS, radi zadržavanja stručnjaka i prijema novih.

Restrukturiranje ili radnici sami odlaze?

Postavlja se pitanje da li je odlazak radnika deo plana restrukturiranja EPS-a ili dobrovoljna odluka radnika.

Fiskalni savet je u izveštaju "Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: uzroci, troškovi i moguća rešenja" iz jula 2022. godine, kada je EPS pretpreo velike gubitke ne toliko zbog energetske krize koliko zbog nedovoljno ulaganja u nove kopove i energetsku infrastrukturu, naveo da "ozdravljenje EPS-a nije moguće bez kontrole zarada i suštinske reforme zaposlenosti u preduzeću koja se uporno izbegava".

Članovi Fiskalnog saveta su tada tvrdili da EPS ima višak zaposlenih od barem 10 odsto, da struktura radnika ne odgovara potrebama preduzeća, da su ukupna izdvajanja za zaposlene prevelika, da je sistem zarada loše postavljen jer su plate naročito visoke za radnike s niskim i opštim kvalifikacijama, a destimulativno niske za najodgovornija radna mesta.

Ukazali su i da su Vlada Srbije i EPS dosad samo simulirali sprovođenje reformi uporno izbegavajući suštinsko uređenje sistema zaposlenosti i zarada u EPS-u.

EPS

"Na primer, problem prevelikog broja zaposlenih u prošlosti je umesto ciljanog otpuštanja jasno prepoznatih viškova stihijski rešavan dobrovoljnim odlascima radnika iz preduzeća uz velikodušne otpremnine koje su u proseku iznosile oko 20.000 evra. Tako su uglavnom odlazili radnici koji su ispunjavali jedan od uslova za penziju ili najstručniji radnici koji su lako mogli da pronađu drugo zaposlenje, zbog čega problem neproduktivnih viškova i dalje postoji, a struktura zaposlenih u preduzeću je u međuvremenu pogoršana", naveo je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022.

Naveli su da je prosečna neto plata u tom trenutku u EPS-u iznosila 103.000 dinara i bila je za oko 70 odsto viša od republikog proseka. Fiskalni savet je istakao da je ta plata za EPS "predimenzionirana". 

'Da li bi ijedan rudar došao da radi za osnovnu platu od oko 60.000 dinara?'

Međutim, predstavnik dela Sindikata radnika u EPS-u Milan Đorđević rekao je za Bloomberg Adriju da se u procesu restrukturiranja EPS nije bavio viškovima radne snage, jer ima problem sa manjkom radne snage i dodaje da nijedan rudar ne želi da radi za platu koja je nešto veća od minimalne zarade u Srbiji.

"Svi kažu da EPS ima najveće plate, a naša zarada je nešto malo veća od minimalne zarade u Srbiji. Naša osnovna i ukupna zarada moraju da se razdvoje. Nama je 50 odsto osnovna zarada, dok su ostalih 50 odsto dodaci na zaradu - smenski rad, noćni rad, rad nedeljom, rad na praznik, prekovremeni rad, minuli rad, interventni poslovi. I mi sa svim tim dodacima imamo oko 120.000 dinara zaradu, što znači da nemamo više od 62.000-63.000 dinara osnovnu zaradu. Da li je to normalno za jednog rudara u Kolubari i Kostolcu?", izjavio je Đorđević.

EPS

Ističe da radnici iz EPS-a odlaze jer u drugim kompanijama imaju i veće plate i bolje uslove. Đorđević kaže da najviše odlaze inženjeri.

"Svaka nemačka firma, ili bilo čija strana firma, koja dođe da radi remont na našim bagerima odmah prepozna kvalitetnog našeg inženjera, ponudu mu dobru platu i uslove i odvede ga. Pogledajte koliko ima IT firmi u Srbiji -Microsoft, Siemens, znam nekoliko inženjera iz Kolubare koji su tamo otišli. Oni ponude dobre uslove, dobre plate i zato ljudi odlaze", ispričao je Đorđević.

Ponovio je da viškova radne snage u EPS-u nikada nije bilo i da na svakom radnom mestu fali jedan ili dva izvršioca. Tvrdi da nema više viškova ni u administraciji.

Trenutna prosečna plata u EPS-u prema podacima od prošlog meseca iznosi oko 120.000 dinara, kaže Đorđević.

Prosečan zaposleni u EPS-u ima srednju stručnu spremu i više od 50 godina

Od ukupnog broja zaposlenih u EPS-u najviše je onih sa srednjom stručnom spremom (71,7 odsto), zatim sa visokom i višom stručnom spremom (24,7 odsto), a najmanje sa nižom stručnom spremom (3,6 odsto).

Kada je reč o starosti, najveći broj zaposlenih ima između 51 i 60 godina i više od 60 godina (43,7 odsto). Zaposleni koji imaju od 40 do 51 godinu čine 31 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a najmlađi koji imaju između 31 i 40 godina života čine 21,2 odsto. Do 30 godina života zaposleno je samo 4,1 odsto.

To znači da prosečan zaposleni u EPS-u ima više od 50 godina i srednju stručnu spremu, a ovi podaci govore i o tome da su mladi sve manje zainteresovani da rade u najvećoj energetskoj kompaniji u zemlji. I sam EPS priznaje da "strukture zaposlenih po godinama života i po godinama staža nisu zadovoljavajuće".

Najveći procenat zaposlenih čine muškarci, njih 78 odsto, dok žene čine samo 22 odsto.