Skupi OIE projekti teraju na zaduživanje: Novih 100 miliona evra za EPS

Italijanski fond Cassa Depositi e Prestiti (CDP) odobrio je Elektroprivredi Srbije (EPS) kredit od 100 miliona evra, a ovaj novac biće uložen u projekte koji se tiču, pre svega, dekarbonizacije.

EPS će, kako je saopšteno, u skladu sa razvojnim planovima, biti posvećen značajnom povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora (posebno vetra i sunca), kao i dekarbonizaciji portfelja do 2050. godine i usvajanju politika inkluzije i rodne ravnopravnosti.

EPS

Ugovor o kreditiranju EPS-a potpisan je prošle nedelje tokom drugog Poslovnog foruma Italija - Srbija, koji je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije sa agencijom ICE, a u februaru ove godine u Beogradu svečano je otvorena prva CDP kancelarija van Evropske unije.

Ovo je drugi kredit odobren EPS-u za nešto više od godinu. Podsetimo, u martu prošle godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je EPS-u kredit od 300 miliona evra, a sredstva će, kako je tada bilo saopšteno iz Ministarstva finansija, biti namenjena poboljšanju likvidnosti ove kompanije. Ministar finansija Siniša Mali rekao je tada da je ta kreditna linija deo podrške međunarodnih organizacija u nastojanju Srbije da dekarbonizuje sektor električne energije i ukine upotrebu uglja do 2050. godine.

EPS-u treba novac jer je pokrenuo skupe OIE projekte

EPS je već zagazio u projekte koji koriste obnovljive izvore. Pre svega, u toku je izgradnja prvog EPS-ovog vetroparka "Kostolac" i solarne elektrane "Petka", na mestima nekadašnjih površinskih kopova.

Izgradnja vetroparka "Kostolac" procenjena je na 144 miliona evra, a finansiraće se kreditom nemačke razvojne banke KfW od 80 miliona evra i grantom od 1,8 miliona evra, kao i grantom od 30 miliona evra od Evropske unije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Preostalih 32,2 miliona evra obezbediće EPS. Očekuje se da će ovaj vetropark početi da radi u prvoj polovini 2025. godine.

EPS

Procenjena vrednost solarne elektrane "Petka" iznosi 11,5 miliona evra i finansiraće se sredstvima EPS-a.

Takođe, nedavno je Vlada Srbije odabrala zajedničku ponudu kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables kao najboljeg ponuđača za izgradnju solarnih elektrana kapaciteta jedan gigavat koje će biti u vlasništvu EPS-a. Projekat je procenjen na 1,4 milijarde evra.

U pripremi je i izgradnja Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", a koju je Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) odlučila da kreditira. Procenjena vrednost "Bistrice" je više od milijardu evra, a trenutno se pregovara o iznosu koji će kreditirati JICA, dok će preostali deo finansirati EPS.

Prošla godina bila uspešna za EPS, ali ne i za ulaganja

Nakon gubitaške 2022. godine, EPS je prošle godine uspeo ne samo da se oporavi već da ostvari jedan od rekordnih profita u istoriji poslovanja.

Finansijski izvešta EPS-a za prošlu godinu pokazao je da je ova kompanija ostvarila profit od čak 114,6 milijardi dinara, što je blizu milijardu evra (966 miliona evra). Rezultat je bio dva puta bolji od planiranog, jer se očekivao profit od 53,8 milijardi dinara.

Međutim, uprkos dobrom rezultatu, izveštaj je pokazao da su prošle godine investicije izostale. Prošle godine planirana su ulaganja u iznosu od 115,4 milijarde dinara, dok je na kraju uloženo manje od polovine od tog novca, odnosno 51,9 milijardi dinara. Investicije su bile čak i ispod nivoa iz 2022. godine.

"Svakako, uzevši u obzir generisani keš iz poslovanja od 74 milijardi dinara, jasno je da bi finansiranje inicijalno planiranog nivoa investicija išlo uz dodatno zaduživanje, što pak nije realizovano", rekla je ranije analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović.

Istakla je da su realizovane investicije bile na 45 odsto plana, kao i da je njihovo finansiranje realizovano iz generisanog keša, kao i za smanjenje zaduženosti od oko ukupno dve milijarde dinara pa je zabeležena i pozitivna promena na poziciji gotovine na kraju 2023, u odnosu na kraj 2022. godine.

I u prvom kvartalu ove godine investicije EPS-a su bile slabe. Ostvarena planirana ulaganja su iznosila samo 23 odsto. Planirana su ulaganja od 41,3 milijarde dinara, dok je na kraju uloženo 9,5 milijardi dinara ili samo 23 odsto od plana. Sopstvena sredstva EPS iznosila su 8,1 milijardu dinara.

I ministarka rudarstva i energetike i predstavnik osnivača u Skupštini EPS AD Dubravka Đedović Handanović ukazala je da su potrebna veća ulaganja. "Moramo dodatno da ubrzamo rad na polju investicija, da budu efikasnije i realno planirane. Neophodno je da realizacija investicija bude bolja, jer sada nije na zadovoljavajućem nivou."

Investicije jačaju EPS 

Pojedini energetski stručnjaci ukazuju da su za opstanak i uspešno poslovanje EPS-a investicije od velike važnosti i navode da su upravo nedovoljne investicije u sisteme EPS-a dovele do njegovog kolapsa tokom 2022. godine.

Pozdravljaju sva ulaganja EPS-a u obnovljive izvore energije, jer, kako kažu, vode ka jačanju tog preduzeća.

Zaključak je da su zaduženja EPS-a opravdana ukoliko se taj novac ulaže u projekte koji ga odvajaju od uglja i jačaju njegov elektroenergetski sistem, ali ne i kada se taj novac pretežno koristi za poboljšanje likvidnosti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar