Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala je odluku o učešću u izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Bistrica", saopštio je kabinet ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović.
"Danas smo dobili zvaničnu potvrdu da je japanska vlada, sa Ministarstvom spoljnih poslova na čelu, nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije, formalizovala odluku o učešću JICA u izgradnji RHE "Bistrica", prve reverzibilne hidroelektrane koju ćemo graditi posle više od tri decenije", rekla je Đedović Handanović.
Ona je navela da je ova hidroelektrana, kapaciteta 628 megavati, važna za balansiranje i skladištenje energije, posebno zbog obezbeđivanja dovoljno električne energije u narednom periodu, dodavši da će do kraja godine biti završena priprema tehničke dokumentacije, kako bi sledeće godine počeli izvođenje pripremnih radova.
Opširnije
'Bistricu' spremni da finansiraju Japanci, koštaće više od milijardu evra
Vrednost izgradnje Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" procenjena je na više od milijardu evra, a Japanci su zainteresovani da finansiraju ovaj projekat.
23.01.2024
Ideja o izgradnji RHE 'Đerdap 3' postoji, ali da li je moguća
I dok je izgradnja Bistrice u pravnom, tehničkom i ekološkom smislu izvodljivija, ali i jeftinija, to se ne može reći za "Đerdap 3", pred kojim stoje mnoge prepreke.
31.10.2023
Energetski sistem ne računa na RHE 'Bistrica' pre 2032.
Posle skoro pola veka od pojavljivanja prvog plana izgradnje Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", trenutna vlada je nikad odlučnija da se ideja sa papira konačno prenese na teren.
12.10.2023
Japance u Srbiji najviše zanimaju energetika i zelena tehnologija
Direktne investicije iz Japana u Srbiju dostigle su ukupno 200 miliona evra, od čega je više od polovine u protekle dve godine.
11.10.2023
Vrednost izgradnje RHE "Bistrica" procenjena je na više od milijardu evra, o čemu je Bloomberg Adria ranije pisala.
Ambasador Japana Akiro Imamura je u januaru iskazao zadovoljstvo što postoji zainteresovanost obe strane za saradnju u izgradnji i finansiranju RHE "Bistrica", kao i drugim energetskim projektima i da je tehnologija skladištenja energije veoma razvijena u Japanu.
"Japanske kompanije su spremne da podele znanje i iskustvo sa srpskim energetskim kompanijama u izgradnji novih kapaciteta iz OIE, balansiranju i skladištenju energije, što je danas od velike važnosti za energetski sistem", rekao je tada Imamura.
Važno je istaći i da je u budžetu za 2024. godinu navedeno da država planira da se zaduži 900 miliona evra za izgradnju RHE "Bistrica", ali nije navedeno od koje tačno institucije, već se zaduženje nalazi u delu pod nazivom "Strane vlade i fondovi".
Energetski sistem ne računa na RHE 'Bistrica' pre 2032.
Posle skoro pola veka od pojavljivanja prvog plana izgradnje RHE "Bistrica", trenutna vlast deluje odlučno da se ideja sa papira konačno prenese na teren, a novi elektroenergetski objekat doneo bi više električne energije iz obnovljivih izvora i bolje balansiranje sistema.
Do toga da RHE "Bistrica" postane projekat od nacionalnog značaja dovela je energetska kriza koja je pokazala da se srpski energetski sistem više ne može u velikoj meri oslanjati na ugalj (jer je sve lošijeg kvaliteta), ali ni na stare ključne hidroelektrane (jer su potrebe za strujom postale sve veće) od kojih nijedna nije mlađa od 30 godina. Upravo toliko dugo nije izgrađena nijedna nova veća hidroelektrana u Srbiji.
RHE "Bistrica" bi trebalo da bude prva koja će prekinuti taj niz. Međutim, iako Elektroprivreda Srbije (EPS) gazi krupnim koracima kada je reč o prikupljanju potrebne dokumentacije za izgradnju "Bistrice", procene pokazuju da ona neće ući u energetski sistem pre 2032. godine.
Kako je za Bloomberg Adriju ranije rekao Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidroelektrane i OIE u EPS-u, sva potrebna dokumentacija trebalo bi da bude prikupljena do kraja 2024. godine, te je zasad najrealnije potencijalno vreme za početak izgradnje 2025. godina.
Prema njegovim rečima, pojedine analize pokazuju da bi izgradnja ove hidroelektrane mogla da traje oko sedam godina, a to bi značilo da bi u energetski sistem mogla ući u najoptimističnijem scenariju tek od 2032.