Šta nova hidroelektrana 'Bistrica' donosi Srbiji

U Zapadnoj Srbiji, na obalama reka Lim i Uvac, počele su pripreme za izgradnju najvećeg energetskog projekta poslednjih decenija - Reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Bistrica", čija se vrednost procenjuje na skoro milijardu evra. Budžetom za 2026. planirano je zaduženje od 1,5 milijardi evra od Francuske. Projekat će finansirati i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, ali ukupna cena nije poznata.

Nova hidroelektrana, snage 650 megavati (MW), predstavlja glavni adut u energetskoj tranziciji Srbije, koja je krajem prošle godine postavila ambiciozan cilj da se do 2050. potpuno odrekne dobijanja struje iz uglja. 

"Reverzibilna HE Bistrica je najveći energetski objekat koji gradimo u Srbiji i projekat koji treba da omogući sigurnije priključenje velikog broja obnovljivih izvora energije", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Prema podacima globalnog istraživačkog centra Ember, Srbija je u 2024. više od 62 odsto energije proizvela iz uglja, po čemu spada u top pet zemalja u svetu po proizvodnji energije iz fosilnih goriva. Oko 30 odsto energije u Srbiji proizvodi se iz hidropotencijala, a nacionalnim klimatskim planom se predviđa da udeo hidroenergije pređe 45 odsto do 2035. Zemlja je prethodnih godina povećala udeo energije dobijene kroz vetar i solar, koji važe za zelene, ali promenljive izvore energije. 

RHE "Bistrica", čiji se završetak gradnje planira do 2032. godine, trebalo bi da ponudi pouzdan i stabilan izvor zelene energije. Trenutno je u fazi završnog projektovanja, a u toku je i postupak eksproprijacije zemljišta pred pripremne radove. Izgradnja podrazumeva i prateću infrastrukturu - nove saobraćajnice, brane i akumulacione kapacitete. 

"Za ovaj projekat još uvek ne postoji studija procene uticaja na životnu sredinu (EIA), nemamo detaljne informacije o njegovim mogućim ekološkom posledicama", kaže za Bloomberg Adriju Pippa Gallop iz Bankwatcha. Kako smatra, pre nego što se nastavi izgradnja, potrebno je analizirati različite opcije balansiranja solarne i vetroenergije i utvrditi "da li je Bistrica najbolja i najisplativija opcija".

Japan kao potencijalni glavni partner 

Srbija pregovara sa Japanom o mogućoj saradnji na izgradnji "Bistrice", a ta zemlja mogla bi da postane glavni inostrani partner na projektu, kako u finansijskom, tako i tehničkom pogledu. 

Japanska državna razvojna agencija (engl. Japan International Cooperation Agency - JICA), trenutno sprovodi detaljnu tehničku, finansijsku i ekološku procenu projekta, što je standardna procedura pre nego što japanska strana formalno odobri finansiranje. Timovi japanskih eksperata više puta su dolazili u Srbiju kako bi analizirali tehničku dokumentaciju, obilazili lokacije buduće elektrane i razgovarali sa EPS-om, Ministarstvom energetike i lokalnim samoupravama.  

Za Srbiju, japanska podrška je ključna zbog finansiranja - JICA važi za agenciju koja finansira velike infrastrukturne projekte kroz kredite sa nižim kamatama i dugim rokovima otplate, pa Vlada Srbije vidi Japan kao jednog od retkih partnera koji može pomoći realizaciju tako skupog energetskog projekta.  

Osim toga, Japan ima veliko tehnološko iskustvo u oblasti hidroenergetike i reverzibilnih hidroelektrana. Ministarka  Handanović više puta je naglasila da Srbija već ima iskustvo sa japanskom tehnologijom u energetskom sektoru, uključujući saradnju sa kompanijom Toshiba na revitalizaciji reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta".  

Ministarstvo rudarstva i energetike

JICA takođe insistira na visokim standardima zaštite životne sredine i društvenog uticaja projekta - "Bistrica" je kod JICA klasifikovana kao projekat  A kategorije, što znači da podleže najstrožim procedurama procene uticaja na životnu sredinu. To podrazumeva detaljne analize biodiverziteta, kvaliteta voda, uticaja na lokalne zajednice i procesa eksproprijacije zemljišta, navodi se na sajtu JICA.

Zašto je važna izgradnja "Bistrice"

Prema dokumentima objavljenim na sajtu JICA, cilj izgradnje "Bistrice" je stabilizacija elektroenergetske mreže i odgovor na fluktuacije ponude i potražnje za električnom energijom. 

Prema podacima istraživačkog centra Ember, Srbija je tokom 2024. godine proizvela oko 62,9 odsto električne energije iz uglja. Krajem prošle godine, srpska vlada postavila je cilj da se do 2050. eliminiše proizvodnja struje iz uglja, što je u skladu sa evropskom zelenom agendom. "Značaj projekta prevazilazi potrebu za proizvodnjom električne energije", kaže za Bloomberg Adriju Euan Graham, data analitičar istraživačkog centra Ember. 

Kako pojašnjava, reverzibilna hidroelektrana funkcioniše kao takozvani "pump storage" sistem. "Kada postoji višak energije iz obnovljivih izvora, voda se pumpa u gornju akumulaciju, a kada potrošnja poraste ili proizvodnja iz vetra i sunca padne, voda se vraća kroz turbine i proizvodi struju", navodi Graham. 

Aktivnosti na pripremi projekta poslednjih meseci znatno su intenzivirane. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, tehnička dokumentacija nalazi se u završnoj fazi, raspisan je prvi tender za pripremne infrastrukturne radove, dok država uporedo vodi proces eksproprijacije zemljišta na području Priboja i Nove Varoši.

Srbija planira značajno ubrzanje investicija. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom predviđa se da do 2030. godine obnovljivi izvori pokrivaju 45 procenata proizvodnje električne energije.

Energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini dodatno je promenila način na koji region posmatra energetsku bezbednost. Uporedo sa tim, zagađenje vazduha postaje sve ozbiljniji problem - Srbija je godinama među evropskim zemljama sa najvišim nivoima aerozagađenja, dok su termoelektrane na lignit među najvećim izvorima emisija sumpor-dioksida i čestica PM2.5 u regionu.

EPS

Ekološke dileme

Iako bi izgradnja "Bistrice" doprinela smanjivanju korišćenja fosilnih goriva u Srbiji, pa samim tim i problema povezanih sa zagađenjem, pojedine ekološke organizacije upozoravaju da bi gradnja u slivu Lima i Uvca mogla da ima i negativne posledice. 

Na tom potezu već postoji nekoliko hidroelektrana duž granice Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, i to s obe strane: HE "Uvac", HE "Kokin Brod", HE "Potpeć", HE "Mrsovo", kao i HE "Bistrica", izgrađena šezdesetih godina prošlog veka kod Foče u BiH. 

"Reka Uvac je već svakako pod uticajem brana izgrađenih uzvodno, u Bosni i Hercegovini", podseća Gallop iz Bankwatcha. Kako dodaje, deo područja koje je planirano za plavljenje akumulacijom za reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica" i dalje je nominovani kandidat za Emerald područje u okviru Bernske konvencije. "Zbog velikog ekološkog značaja ovog područja, ključno je donositi odluke na osnovu trenutnog ekološkog stanja i potencijala za oporavak, a ne zaključivati unapred da je to područje već uništeno", dodaje Gallop.

Ekološke organizacije takođe upozoravaju da bi dodatna intervencija u slivu Lima i Uvca mogla imati dugoročne posledice po biodiverzitet i kvalitet vode. Iz Bankwatcha kažu da zemlje Zapadnog Balkana često predstavljaju velike hidroenergetske projekte kao deo zelene tranzicije, iako oni mogu nositi značajne ekološke i društvene posledice.

"Srbija bi takođe trebalo da sprovede procenu uticaja projekta na status reke Uvac, u skladu sa EU direktivom o vodama", ističe Gallop. "U okviru toga, procenjuje se da li je opravdano odstupanje od ekoloških ciljeva u slučajevima kada se sprovode aktivnosti koje mogu da utiču na kvalitet voda", kaže Gallop. Međutim, kako dodaje, ova EU regulativa još uvek nije uvrštena u srpsko zakonodavstvo.

"U tom smislu, Bistrica nije samo hidroelektrana", zaključuje Gallop. "Izgradnja nove hidroelektrane je svojevrsni test da li Srbija može efikasno da ulaže u klimatski tranziciju, poštujući EU standarde."