'Đerdap 3' prvi veliki test američkog povratka u energetiku Srbije

Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa sve pažljivije posmatra zapadni Balkan kroz prizmu ekonomije, što je vratilo u fokus energetski projekat koji Srbija planira već pola veka - izgradnju reverzibilne elektrane "Đerdap 3" na severoistoku zemlje.

Uz RHE "Bistrica", izgradnja "Đerdapa 3" je "od ključnog značaja za dekarbonizaciju Srbije, razvoj sektora obnovljivih izvora energije (OIE) i stabilnost energetskog sistema", izjavio je sredinom juna Dušan Živković, generalni direktor EPS AD. Nova RHE, potencijalne snage 2.400 MW, označena je kao projekat od strateškog značaja za Srbiju.

Međutim, u očima Vašingtona, "Đerdap 3" nije samo energetski projekat. Planirana RHE mogla bi da postane prvi veliki test ambicije Sjedinjenih Američkih Država da povećaju prisustvo u energetskom sektoru Srbije i uđu na tržište kojim već  dominiraju kineski investitori. Oni su već gradili velike energetske infrastrukturne projekte poput novog bloka u Termoelektrani Kostolac, dok se kineske investicije u srpski OIE u sektor procenjuju na više milijardi evra. Iako su u 2025. usporile, očekuje se nastavak ulaganja u narednom investicionom ciklusu.

"Đerdap 3" nije prvi kapitalni projekat u oblasti OIE koji proističe iz aranžmana sa Amerikom. Konzorcijum koji čine Hyundai Engineering i američka kompanija UGT Renewables potpisao je ugovor sa Vladom Srbije za izgradnju solarnih elektrana ukupne snage od jedan GW. Projektom je obuhvaćena izgradnja solarnih parkova instalisane snage 1.200 MW (priključne snage 1.000 MW) i baterijskih sistema snage 200 MW, a planirano je da se grade u Negotinu, Zaječaru, Odžacima, Leskovcu, Lebanu i Bujanovcu. 

"Očigledno je da SAD kroz ovaj projekat žele da osiguraju dugoročno strateško prisustvo u regionu. Ko kontroliše 'Đerdap 3', taj suštinski kontroliše glavni stabilizator za balansiranje elektroenergetske mreže celog zapadnog Balkana i delova Centralne Evrope", kaže za Bloomberg Adriju Mirko Popović, programski direktor Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE). Kako pojašnjava, "to je ekvivalent kontroli nad velikim gasovodima ili naftovodima". 

Srbija i Amerika su još u septembru 2024. godine potpisale međudržavni Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji treba da otvori vrata za američke investicije u srpski energetski sektor. Prvi konkretan korak učinjen je prošlog meseca, kroz javni poziv američkim kompanijama za iskazivanje interesovanja da učestvuju u izgradnji "Đerdapa 3" u okviru pomenutog međudržavnog sporazuma. U pozivu se navodi da studije izvodljivosti tek predstoje.  

"Nesumnjivo je da američke energetske i infrastrukture kompanije uživaju podršku administracije u Vašingtonu", kaže za Bloomberg Adriju Strahinja Obrenović, docent doktor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (FPN). Kako podseća, američka administracija "ostaje zainteresovana i za projekte u oblasti gasne infrastrukture i isporuke tečnog prirodnog gasa u region zapadnog Balkana, čime bi se otvorile nove mogućnosti za američke privredne subjekte". 

Nakon što je 25. juna istekao rok za podnošenje prijava, resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da se za projekat prijavilo ukupno šest američkih kompanija, ali ih nije imenovala. Bloomberg Adria se obratila Ministarstvu energetike sa pitanjem o tome kojih je to šest kompanija, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja teksta.

Podsećamo da je američka kompanija Bechtel, jedan od najvećih svetskih firmi za izgradnju i upravljanje projektima, već godinama zainteresovana da učestvuje u izgradnji "Đerdapa 3". Bechtel je još 2022. godine pokazao interesovanje za izgradnju ove hidroelektrane, a prethodno je o svom trošku finansirao studiju opravdanosti za ovaj projekat. Bloomberg Adria se obratila Bechtelu u vezi sa njihovim potencijalnim učešćem na projektu, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta. 

 

 

Mnoga otvorena pitanja 

Pred projektom je čitav niz otvorenih pitanja - studije izvodljivosti i procene uticaja na životnu sredinu tek predstoje. Susedna Rumunija, na koju bi RHE "Đerdap 3" mogla da ima neposredan uticaj s obzirom na zajedničku granicu, još uvek nije dala saglasnost za izgradnju projekata koji bi mogao da utiče na ekosisteme s druge strane Dunava. Njihov stav biće izuzetno važan kada je reč "o prihvatljivosti pomenutog projekta i njegovoj usklađenosti sa zakonodavnim i regulatornim okvirom u obe zemlje", podseća Obrenović. 

Nakon što je 2024. završena studija opravdanosti, rumunski zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi "Đerdap 3" mogao da ugrozi proizvodnju struje iz "Đerdapa 1" i "Đerdapa 2". Izgradnja "Đerdapa 3" planirana je nizvodno od prve dve hidroelektrane.

Projektom je predviđeno formiranje dve nove gornje akumulacije u koje bi se pumpala voda iz već postojećeg Đerdapskog jezera. "S obzirom na to da se realizuje u pograničnom pojasu i na međunarodnom plovnom putu, Rumunija je takođe stavila do znanja da izgradnja ne sme da ugrozi rečni saobraćaj", kaže Popović. 

Nije razrešeno ni pitanje finansiranja - investicija u "Đerdap 3" je procenjena na oko tri milijarde evra, a Srbija bi je finansirala delimično iz državnog budžeta, a delimično is stranih kredita, dok učešće američkih kompanija u izgradnji svakako ne garantuje da će Amerika učestvovati u finansiranju. Moguće je da će se u projekat uključiti i treće zemlje.  Obrenović smatra da je "još uvek je rano govoriti o tome postoje li kompanije iz trećih zemalja koje bi bile zainteresovane da rade na projektu ili koje bi eventualno dostavile konkurentske ponude za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane". 

Međutim, klimatske promene mogle bi da pomute ove planove. "'Đerdap 3' je projektovan kao sistem za skladištenje energije potencijalnog kapaciteta do 2,4 GW, što je ujedno najoptimističnija najava maksimalnih kapaciteta ovog postrojenja", kaže Popović. "Stvarni kapacitet i stepen iskorišćenja direktno će zavisiti od tehničko-finansijskih rešenja, ali i od odgovora na sve izraženije efekte klimatskih promena na vodostaj i protok Dunava", naglašava. 
 

 

Bloomberg

Zašto je važna izgradnja RHE "Đerdap 3" 

Nova hidroelektrana bi funkcionisala kao "svojevrsni prekidač za balansiranje mreže zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope", kaže Popović.  "To ga čini strateški značajnim projektom za ostvarivanje ciljeva neutralnosti evropskog kontinenta, ali istovremeno nosi rizik od uspostavljanja monopola nad kritičnom infrastrukturom, kao u slučaju regionalnih gasovoda i naftovoda", ističe stručnjak. 

Uz RHE "Bistrica", "Đerdap 3" bio bi od ključnog značaja na planu napora Srbije da smanji udeo uglja u proizvodnji struje.
Prema podacima globalnog istraživačkog centra Ember, Srbija je u 2024. više od 62 odsto energije proizvela iz uglja, po čemu spada u top pet zemalja u svetu po proizvodnji energije iz fosilnih goriva. Oko 30 odsto energije u Srbiji proizvodi se iz hidropotencijala, a nacionalnim klimatskim planom se predviđa da udeo hidroenergije pređe 45 odsto do 2035. 

Verovatno najveći značaj reverzibilne hidroelektrane leži u mogućnosti skladištenja električne energije, čime se doprinosi fleksibilnosti i stabilnosti elektroenergetskog sistema. 

Pored toga, "Đerdap 3" mogao bi da privuče nove investicije američkih kompanija, pre svega investitore u oblasti tehnologije, koji su u potrazi za novim količinama čiste energije. "Podrška Vašingtona izgradnji reverzibilne elektrane na Đerdapu znači da se može očekivati i ulazak drugih kompanija iz ove zemlje u energetski sektor Srbije, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije", smatra Obrenović. 

Srbija ima dugoročni cilj da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine, što je definisano kroz Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), usvojen prošle godine."

"Đerdap 3" nesumnjivo nosi ogroman potencijal i predstavlja projekat od regionalnog značaja koji može postati stub dekarbonizacije. Međutim, da li će on zaista služiti javnom interesu, zavisi isključivo od toga da li će biti planiran i sproveden u transparentnom okviru koji garantuje vladavinu prava, zaštitu javnog interesa i strogu, nezavisnu stručnu kontrolu", zaključuje Popović.