Energetski zemljotres budi EPS iz hibernacije

Energetska nestabilnost probudila je Elektroprivredu Srbije (EPS) da posle više od tri decenije neulaganja u hidroenergetski sektor iz fioke izvuče projekat Hidroelektrane "Bistrica" i počne sa izradom njegove tehničke dokumentacije.

O izgradnji ove hidroelektrane govori se skoro pet decenija, a nije izgrađena do sada jer – nije bilo para.

Ranije procene su bile da izgradnja takve hidroelektrane košta oko 500 miliona evra, a zbog poskupljenja koja su u međuvremenu nastala usled korone i rata u Ukrajini, njena cena je između 600 i 700 miliona evra.

To je otprilike suma koju su od decembra do danas poreski obveznici platili za uvoz struje. Naime, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da je od 12. decembra do 20. aprila iz budžeta potrošeno 530 miliona evra na uvoz struje.

Srbija je zbog uvoza struje za samo šest meseci "pojela" jednu "Bistricu". Sada je odlučila da je ipak izgradi, jer je njen termoenergetski sektor u krizi zbog lošeg kvaliteta uglja i loše organizacije bivšeg rukovodstva EPS-a da na vreme spremi nove kopove za eksploataciju.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Nikola Rajaković rekao je za Bloomberg Adriju da će se uvoz struje nastaviti sve dok se EPS dovoljno ne oporavi. To bi, prema njegovim rečima, moglo da potraje i do dve godine.

Ističe da je situacija u EPS-u teška i da se ne može rešiti preko noći, jer, dodaje, otklanjanje jalovine od nekoliko hiljada tona i remonti predstavljaju dugotrajan proces. Međutim, ocenjujee da ima znakova poboljšanja i uveren je da novi menadžment ide u dobrom pravcu oporavka tog energetskog preduzeća.

Oporavak EPS-a zavisiće i od nove cene struje, dodaje on, i očekuje da će ona biti osetno skuplja. Nije želeo da licitra koliko bi to povećanje moglo biti, dodajući da će na kraju o tome odlučiti politika, a da se najsiromašniji moraju zaštititi.

Profesor pozdravlja i sva ulaganja EPS-a u obnovljive izvore energije, jer vode ka jačanju tog preduzeća, pa tako i izgradnju HE "Bistrica" koju vidi kao prioritet prioriteta. Procenjuje da bi njena izgradnja mogla da počne za godinu i po, a da bi prvi megavat-sati iz nje potekli 2029. godine, najkasnije 2030.

"O ovoj hidroelektrani se govori skoro 50 godina, ali smo prve ozbiljne projekte imali pre oko 20 godina. Sada je ponovo aktuelizovana njena izgradnja i nadam se da će biti realizovana", rekao je Rajaković.

Kada je reč o tome koliko bi koštala izgradnja jednog takvog elektroenergetskog objekta, Rajaković kaže da se ranije procenjivalo na oko 500 miliona evra, a da je poslednja cena, zbog svih poskupljenja, između 650 i 700 miliona evra.

Poslednja veća izgrađena hidroelektrana u Srbiji bila je HE "Zavoj" kod Pirota i puštena je u rad 1990. godine. Od tada nije bilo većih ulaganja u hidroenergetski sektor. Na pitanje zašto se na izgradnju nove čekalo toliko dugo, Rajaković kaže zbog nedostatka novca, ali i nerazumevanja donosioca odluka o značaju tog projekta.

EPS, Hidroelektrana "Zavoj"

Hidroelektrana, pa vetroelektrana...

Da je EPS ozbiljno počeo da radi na obezbeđivanju dodatnih kilovata i to iz obnovljivih izvora energije govore i nedavno započeti radovi na izgradnji prve vetroelektrane kod Kostolca, snage 73 megavata.

Plan je da bude izgrađena za nešto više od dve godine. Prva EPS-ova vetroelektrana prostiraće se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik. Ukupna vrednost projekta iznosiće oko 114 miliona evra, od kojih se 80 miliona evra finansira iz kredita Nemačke razvojne banke KfW.

Prema ranijim procenama, vetropark u Kostolcu proizvodiće oko 115 miliona kilovat-časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.

Za solarnu elektranu trenutno nema para

Ono što je sledeće neophodno EPS-u, kaže Rajaković, jeste solarna elektrana. Naglašava da je tom javnom preduzeću potrebno da što više ulaže u obnovljive izvore energije i da ide ka dekarbonizaciji.

Međutim, EPS je nedavno odustao od izgradnje solarne elektrane Petka u blizini puta Požarevac - Kostolac. Tender za izvođenje radova na izgradnji Solarne elektrane - Prostorna celina "Odlagalište Petka" objavljen je 1. januara ove godine. Sada, međutim, dokumenti na Portalu javnih nabavki, govore da do ispunjenja planova ipak neće doći.

U zvaničnom dokumentu kao razlog je navedeno nedovoljno raspoloživih sredstava, kao i da će ona biti usmerena na održavanje proizvodnje, odnosno za nabavku dobara, usluga i radova neophodnih za proizvodnju energije i eksploataciju uglja.

"Nadam se da ćemo krenuti u investicije i u solaru. Strateški pravac elektroprivrede je izgraditi sve što nije do sada u hidrosektoru, a druga tačka tog pravca su obnovljivi izvori, pre svega solar i vetar", kaže Rajaković.

EPS stvara gubitak u isplati naknada za OIE

Iz EPS-a je nedavno saopšteno i da raste broj kupaca-proizvođača (prozjumera) koji iz obnovljivih izvora proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe. Istaknuto je i da im to preduzeće pruža punu podršku jer to donosi uštede i rasterćuje energetski sistem.

Međutim, savetnik direktora EPS za poslovni sistem Vladimir Šiljkut rekao je da EPS već duže stvara gubitak po isplati naknada za OIE, jer se od kupaca prikupi manje novca nego što se plati povlašćenim proizvođačima. Ukazao je i da su cene koje plaćaju domaćinstva za električnu energiju u Srbiji niže od cene proizvodnje kilovat-sata u EPS-u.

"S obzirom na to da je proizvodna cena viša od prodajne, i da pri tome više od polovine prodajne cene odlazi EMS-u i Elektrodistribuciji Srbije, za mrežarinu, jasno je da EPS i po ovom osnovu ostvaruje gubitak u poslovanju", rekao je Šiljkut.

Plan je da do 2040. najmanje 40 odsto energije u našoj državi dolazi iz obnovljivih izvora. Trenutno je u našem energetskom miksu učešće proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, ne računajući velike hidroelektrane, ispod pet odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar