Srpska pšenica - prinosi možda rekordni, ali stari problemi ostaju

Ukoliko ne dođe do prekomernih padavina ili preterane suše, u Srbiji, ali i globalno, očekuje se rekordna žetva pšenice, pokazala su dosadašnja predviđanja. Međutim, stare boljke, uključujući klimatske izazove i spoljne i unutrašnje cenovne pritiske, i dalje su pretnja po profit domaćih poljoprivrednika.

Jesenas je ovom kulturom posejano oko 600.000 hektara, a očekivani prinos je između 5,5 i šest tona po hektaru, što je znatno iznad dugogodišnjeg proseka u zemlji. Ukupan rod trebalo bi da bude između 3,3 i 3,5 miliona tona. Istovremeno, u svetu se procenjuje da će proizvodnja pšenice u ovoj sezoni dostići nivo od 800 do 808 miliona tona, uglavnom zahvaljujući povećanom rodu u Evropskoj uniji (EU) i Indiji.

Dok žetva, koja je još u toku, diktira cene hrane, u Srbiji se nade polažu na to da se neće ponoviti rekordno sušna sezona iz prošle godine, kada su cene hrane podigle inflaciju. "Dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane", istakla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, tokom prezentacije majskog izveštaja o inflaciji.

Ipak, kako je Bloomberg Adria već pisala, centralna banka uradila je i procene rasta cena u slučaju suše, kao i pada cena u slučaju natprosečno dobre poljoprivredne sezone. U prvom scenariju loši vremenski uslovi doprineli bi porastu prosečne inflacije u 2025. za 0,3 procentna poena (p. p.) koja bi tako iznosila četiri odsto, dok bi u drugom scenariju inflacija bila niža za 0,2 p. p. i svela se na 3,5 odsto.

U optimističnom scenariju, rast bruto domaćeg proizvodaa bio bi viši za 0,3 p. p. u odnosu na osnovni scenario, čemu bi doprineo i veći neto izvoz, budući da je Srbija neto izvoznik žitarica.

U izveštaju centralne banke podseća se da su se nepovoljne vremenske prilike u glavnim proizvodnim regijama severne i južne hemisfere odrazile na rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda (pšenice, kukuruza i soje) tokom januara i februara. Nasuprot tome, one su smanjene u martu i aprilu, pre svega zbog pojačane neizvesnosti u vezi s jačanjem protekcionizma na svetskom nivou i po tom osnovu izgleda za globalni privredni rast.

"Prema našoj projekciji, koja je zasnovana na tržišnim fjučersima, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda nastaviće da se blago povećavaju u narednom periodu, tako da bi krajem 2025. trebalo da budu za tri odsto više nego na kraju 2024, dok bi krajem 2026. trebalo da budu više za 4,1 odsto nego krajem 2025. godine" naveli su iz NBS. 

Galetin: Možemo očekivati i više od šest tona po hektaru

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da se 2025. dosad pokazala kao jedna vrlo turbulentna ekonomska godina.

"Najpre smo se suočili sa jako lošim vremenskim uslovima što se tiče voćarske proizvodnje, ozbiljnim podbačajima kod voćarskih kultura. Povrtasta proizvodnja, koja se manje-više gaji u kontrolisanim uslovima, to je nešto bolje podnela. Ono što je uobičajeno po principu vruće-hladno: posle relativno loših voćarskih prinosa, imaćemo izuzetno dobar rod pšenice koja će popraviti opšti utisak poljoprivredne proizvodnje. Imaćemo jedan rekordan rezultat hektorskog prinosa", kazao je on u izjavi za Bloomberg Adria TV.

Žarko Galetin; Foto: Bloomberg Adria TV

Kako je dodao, može se očekivati oko šest tona po hektaru. "Čak možda i nešto više - što bi bio apsolutni rekord sa aspekta te proizvodnje pojedinca. Pri čemu bi se mi potpuno približili, ako ne i prevazišli, prosečan hektarski prinos u EU."

Galetin je podsetio da su poljoprivrednici sada vrlo privrženi pšenici, koja je godinama percipirana kao kultura koja se koristi za čišćenje parcela i nije joj se pristupalo sa odgovarajućom tehnikom. Taj zaokret ukazuje na to da će ovo biti "jedan veoma bitan prinos".

"Može se desiti da imamo preko 3,5 miliona tona, što bi bio apsolutni rekord kada je pšenica na našim prostorima u pitanju", prognozira.

Analitičari Bloomberg Adrije ranije ove godine već su skrenuli pažnju na to da se prinos od oko šest tona po hektaru smatra solidnim za proizvodnju pšenice, kao i je Hrvatska u proteklih pet godina bila blizu ovog standarda.

"Crničko tlo je posebno pogodno za uzgoj žitarica, što doprinosi snažnim prinosima u Hrvatskoj, posebno u poljoprivrednoj regiji Slavonije. Nasuprot tome, Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija tek treba da dostignu prosek EU, uglavnom zbog geografskih razlika kao što su različit kvalitet zemljišta i prisustvo planinskog terena u BiH", navodi se u njihovoj analizi iz februara.

Zavisnost od svetskih tržišta

Analitičar je dodao da bi za izvoz pšenice trebalo da se oslobodi izvozni potencijal od možda i dva miliona tona. "Pri čemu ćemo posle dugo vremena imati situaciju da je izvozni potencijal pšenice veći od i uvoznog potencijala kukuruza. Pšenice će biti dovoljno za izvoz, čak i više nego koliko mi koristimo za domaće potrebe, koje su negde oko 1,6 miliona tona."

Govoreći o cenama, Galetin je napomenuo da je Srbija tek delić tržišnog mozaika, što znači da se svetske cene na berzama prelivaju na domaće.

 

"Upodobićemo se sa međunarodnim tržištem. Tokom žetve pritisak ponude je najveći, a lokalni karakter ima viši uticaj, proizvođaći koriste svoju poziciju i prinuđeni su da pšenicu prodaju. Dolazi do ucene od strane otkupljivača, tako da je pre par nedelja krenula pšenica sa 16, 17 dinara od strane otkupljivača, što je apsolutno nedopustivo. Trenutna cena je negde od 20,5 do 21 dinar", rekao je sagovornik.

Poljoprivrednicima koji ne moraju da unovče pšenicu odmah, preporučio je da sačekaju jer postoje ciklični sezonski pikovi, pa će pšenica kasnije dostizati veće vrednosti.

Klimatski uslovi

Klimatski faktor ostaje jedan od najuticajnijih na tržištu poljoprivrednih proizvode, ističe Galetin. Prema njegovim rečima, Srbija u 21. veku zasad na svakih 10 godina statistički ima svaku drugu sušnu godinu. "U 20. veku je na svakih 10 godina bila samo jedna sušna godina. I sada možete da zamislite šta se dešava kada naš poljoprivredni proizvođač tri godine zaredom ima jedan loš prinos i u kojoj meri padaju njegovi investicioni i ekonomski kapaciteti za neki naredni period. Ove okolnosti bitno utiču na prinoise i proizvodnju."

Prema procenama koje je izneo, Srbija je u ovom veku izgubila oko sedam milijardi dolara zbog klimatskih uslova.

"Nije nam uteha što je na globalnom nivou taj broj oko četiri milijardi dolara. Ovo je jedan globalni problem kojim se pristupa sa manje ili više odgovornosti. Ono što može da se uradi je da se investira u opremu. Mi ulažemo u zalivne sisteme, međutim, ne može da se utiče na visoku temparaturu, gde smo potpuno nemoćni", dodao je Galetin, ocenjujući da jedan poljoprivrednik teško može da profitira u takvim okolnostima.

Despositphotos

Podsetimo, o tim temama govorilo se i na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, kada je ukazano na potencijal tehnologije za rešavanje izazova u poljoprivredi.

Izvršni direktor kompanije Al Dahra Serbia Dušan Radičević tada je rekao da su nove tehnologije tu da bi se prevazišli razni rizici u sektoru. Prva stvar u tom pogledu je precizna poljoprivreda, što znači da se na bazi adekvatnih podataka iz senzora koristi manje hemije, đubriva i vode, uz predviđanja da bi svih tih resursa na taj način moglo da se uštedi otprilike 30 odsto.

"Sve velike kompanije u Srbiji, kao i u svetu, prilično se ozbiljno bave time", naglasio je čelnik Al Dahra Serbia.

Naveo je da ni autonomna mehanizacija ne deluje kao daleka budućnost. "Ja lično mislim da ćemo za deset godina to već videti na poljima. Šta nam to omogućava? To nam omogućava da u relativno kratkom roku, u istom kvalitetu obrađujemo zemlju. To nije pitanje samo toga da li ćemo imati radne snage, to je pitanje prostora u kojem mi operišemo. Jer zbog klimatskih promena, pre 20 godina, vi ste jednu operaciju u poljoprivredi mogli da obavljate tri, četiri nedelje, a danas nekada imamo sedam do 10 dana da obavimo operacije."

Savez ekonomista Srbije

Dodao je da će svoj značaj imati i nova semena, kako bi biljke bile otpornije na suše, oluje i druge vanredne okolnosti koje sve više postaju redovne. A tu je i pitanje logistike, gde je važna optimizacija korišćenja goriva. Kako je Radičević zaključio, mada poljoprivredna može delovati kao neka konzervativna industrija, ogromna su ulaganja u njen razvoj.

Istom prilikom, predsednik izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja Zoran Blagojević ukazao je na to da mnogi i ne znaju za neke linije posla kojima se osiguravači bave. Naveo je više primera iz svoje kompanije, uključujući osiguranje u slučaju suše - za koje je istakao da nije dovoljno zastupljeno, kao i osiguranje od odgovornosti, što uključuje i pokriće za osiguranje odgovornosti za štete pričinjene trećim licima zbog nedostataka u proizvodima, te osiguranje za slučaj povrata proizvoda.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar