Tabaković - inflacija tri odsto do kraja godine, rast BDP-a 3,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će inflacija iznositi oko četiri odsto do polovine ove godine, posle toga bi trebalo da nastavi da usporava, a krajem godine da se približi centralnoj vrednosti cilja NBS od oko tri odsto, navela je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je na današnjoj prezentaciji majskog izveštaja o inflaciji istakla da je NBS smanjila procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu sa 4,5 na 3,5 odsto usled dešavanja na globalnom tržištu, ali i u zemlji.

Guverner je navela da će smirivanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija, kao i tržišni fjučersi. Inflacija je u aprilu usporila na četiri odsto, naveli su u NBS.

 

"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane", istakla je ona.

Pored toga, kako dodaje, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji. "Nova projekcija inflacije za ovu godinu blago je niža od februarske, prvenstveno zbog nižih cena naftnih derivata, na šta se, pored pada svetske cene nafte, odražava i jačanje evra prema dolaru, a delom i zbog manjeg rasta eksterne i domaće tražnje od prethodno očekivanog."

 

Guverner je naglasila da je NBS odgovornim vođenjem monetarne politike obezbedila povratak inflacije u granice cilja, a da su pritom zadržani povoljni izgledi privrednog rasta.

"Ipak, u odnosu na naša očekivanja iz februarske projekcije, rast u prvom tromesečju je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je dva odsto međugodišnje."

Pad lične potrošnje i zbog protesta

Kako objašnjava, na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz.

 

"Pored toga, i protesti i blokade u našoj zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da, posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima."

Takođe, prema procenama NBS, sektor građevinarstva zabeležio je pad aktivnosti, delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine.

"Na korekciju projekcije u velikoj meri je uticao ostvaren manji privredni rast u prvom tromesečju u odnosu na očekivani, ali se njegovo ubrzanje očekuje u nastavku godine. Bržem rastu u narednim tromesečjima treba da doprinesu pozitivni efekti faktora na strani ponude, tj. rast proizvodnje u automobilskoj industriji i energetici usled povećanih kapaciteta, kao i planirana realizacija infrastrukturnih projekata u okviru programa EXPO 2027."

Beta/Milan Ilić

 

Prema rečima guvernera, posmatrano na nivou godine, pozitivan doprinos rastu BDP-a daće uslužni i proizvodni sektori, pod pretpostavkom da će, nakon prošlogodišnje suše, ovogodišnja poljoprivredna sezona biti prosečna.

"Za naredne dve godine projektujemo da će rast BDP-a biti u rasponu od četiri do pet odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027 očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona."

 

Tabaković ističe da će na rast tražnje i dalje uticati pozitivni trendovi na tržištu rada, kao i očekivani rast investicija do kraja godine. "Kao rezultat početka serijske proizvodnje u automobilskoj industriji i novih kapaciteta u energetici, a od naredne godine i usled očekivanog ubrzanja privrednog rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera, pozitivan doprinos očekuje se i od izvoza."

Ako ne bude carina SAD, rast privrede veći

Ipak, ona dodaje da će zbog planiranih investicija i rasta domaće potrošnje, ove i naredne godine uvoz rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza, ali će se on smanjivati.

"Ubrzanje privrednog rasta Srbije u srednjem roku po osnovu zadržanih povoljnih fundamenata, zatim planiranog rasta investicija i produktivnosti treba da doprinese i rastu proizvodnog potencijala i ubrzanju procesa realne konvergencije Srbije ka razvijenim zemljama, kao i da privredni rast bude dugoročno održiv", naglasila je Tabaković.

Zanimljiv je i uticaj najavljenih američkih carina na rast privrede Srbije. Naime, projekcija rasta BDP-a centralne banke bazirana je na tome da će carine SAD početi da se primenjuju nakon odloženog perioda od 90 dana. "Ukoliko se ove carine ni nakon odlaganja od 90 dana ne budu primenjivale, privredni rast zone evra, a prema našim procenama i Srbije, u ovoj godini bi mogao da bude veći za oko 0,2 procentna poena od projektovanog", istakla je guverner NBS.

Strane investicije prepolovljene

Priliv po osnovu stranih direktnih investicija znatno je opao u prvom tromesečju ove godine. Iznosio je 704 miliona evra, što je bilo upola manje nego u istom periodu 2024. godine. NBS to objašnjava delom kao posledicu "natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja, globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija na domaćem tržištu zbog protesta i blokada".

 

"S obzirom na to da je početkom godine sezonski uobičajen povećan uvoz energenata, navedena kretanja, zajedno posmatrano, uticala su na jačanje deprecijacijskih pritisaka, tako da je NBS radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru na deviznom tržištu u prvom tromesečju bila neto prodavac deviza u iznosu od 955 miliona evra."

Guverner navodi da su i pored toga devizne rezerve i dalje na visokom nivou. Na kraju marta su iznosile 28,5 milijardi evra. "To je znatno iznad kriterijuma kojima se utvrđuje njihova adekvatnost i njihov nivo predstavlja važan stub odbrane od eksternih rizika."