Srpska poljoprivreda vapi za jasnom strategijom i zadrugama

Poljoprivredna industrija se nalazi na prekretnici, sa ogromnim izazovima na svetskom nivou, a tehnološke inovacije mogle bi doprineti prevazilaženju izazova. Kada je reč o srpskoj poljoprivredi, sve se manje-više vrti oko izostanka dugoročne strategije, koja bi podrazumevala odgovarajući agrobudžet i koncept zadruživanja, a prostora za unapređenje ima i u pogledu edukacije i osiguravanja dobara. To bi, u najkraćem, mogao biti zaključak poznavalaca prilika u tom sektoru koji su učestvovali na panelu "Održivi razvoj - doprinos poljoprivrede i prehrambene industrije" u okviru Kopaonik biznis foruma.

Izvršni direktor kompanije Al Dahra Serbia Dušan Radičević upozorio je na to da u svetu ima 700 miliona ljudi koji gladuju, a da je cilj Ujedinjenih nacija do 2050. godine nulta glad. "S druge strane, procenjuje se da ćemo do 2050. imati 10 milijardi ljudi na planeti, što znači da ćemo morati da proizvodimo za 50 odsto više hrane nego što sada proizvodimo. Procena je da ćemo morati da uložimo na nivou sveta oko 260 milijardi dolara godišnje, svake godine do 2050. i to sve ide u nove tehnologije, kako bismo bili u stanju da zadovoljimo potrebe koje će se desiti te 2050."

On je skrenuo pažnju na pitanja održivosti, na to što poljoprivreda koristi 70 odsto slatke vode i što je samo 20 odsto poljoprivrednog zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. Uz to, 30 odsto potrošnje energije i 25 odsto emisije CO2 dolazi iz poljoprivrede, a očekuju se manji prinosi - od 10 do 20 odsto, u zavisnosti od kulture - zbog klimatskih promena, napomenuo je. "Od 1900. godine do danas smo uspeli da uništimo 75 odsto životinjskih vrsta koje vrše oprašivanje."

Nove tehnologije su, kako je rekao, tu da bi se prevazišli rizici, a prva stvar u tom pogledu je precizna poljoprivreda, što znači da se na bazi adekvatnih podataka iz senzora koristi manje hemije, đubriva i vode, uz predviđanja da bi svih tih resursa na taj način moglo da se uštedi otprilike 30 odsto. "Sve velike kompanije u Srbiji, kao i u svetu, prilično se ozbiljno bave time", naglasio je čelnik Al Dahra Serbia na panelu u utorak.

Naveo je da ni autonomna mehanizacija ne deluje kao daleka budućnost.

Savez ekonomista Srbije

"Ja lično mislim da ćemo za deset godina to već videti na poljima. Šta nam to omogućava? To nam omogućava da u relativno kratkom roku, u istom kvalitetu obrađujemo zemlju. To nije pitanje samo toga da li ćemo imati radne snage, to je pitanje prostora u kojem mi operišemo. Jer zbog klimatskih promena, pre 20 godina, vi ste jednu operaciju u poljoprivredi mogli da obavljate tri, četiri nedelje, a danas nekada imamo sedam do 10 dana da obavimo operacije", rekao je Radičević.

Dodao je da će svoj značaj imati i nova semena, kako bi biljke bile otpornije na suše, oluje i druge vanredne okolnosti koje sve više postaju redovne. A tu je i pitanje logistike, gde je važna optimizacija korišćenja goriva. Kako je Radičević zaključio, mada poljoprivredna može delovati kao neka konzervativna industrija, ogromna su ulaganja u njen razvoj.

Uticaj politike i značaj edukacije

Izvršni direktor Delta Agrara Luka Popović je rekao da, zahvaljujući novim tehnologijama, proizvođači mogu da kontrolišu proces od samog početka, od najbolje genetike do finalnog proizvoda.

Savez ekonomista Srbije

"Vidite šta se dešava sa novim izborima u Americi, kako se lako menjaju prioriteti ljudima. Meksiko je pre neki dan izjavio da neće više koristiti GMO (genetski modifikovan organizam, prim. aut.) semena, što vam je bilo sasvim u redu do pre godinu dana. To, dakle, nema nikakve veze s tim da li je hrana bolja ili lošija, zdravija ili ne, već geopolitičke stvari utiču na to", izjavio je on i istakao da Delta kao izvozna firma mora da vodi računa i o tome, a da je Srbija praktično jedna "non-GMO" baza u ovom delu sveta.

Naglasio je da su neke od ključnih stvari infrastruktura i edukacija poljoprivrednika. "Mi možemo da edukujemo, smatramo da je to neki naš deo društvene odgovornosti, imamo pristup celom svetu. Naša deca će lako da pitaju ChatGPT da im prepriča lekciju iz, ne znam, geografije, a onda ćemo se vratiti na to da je ipak neki naš deda radio to na neki tradicionalni način, da li je to dobro ili nije, mnogo možemo da koristimo stvari koje su nam dostupne. Edukacija je veoma bitna i mi pokušavamo sa našim partnerima da predstavimo to što radimo na našoj zemlji", kazao je Popović.

 

Kada je reč o edukaciji, predsednik izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja Zoran Blagojević ukazao je na to da mnogi i ne znaju za neke linije posla kojima se osiguravači bave.

Zoran Blagojević; Foto: Savez ekonomista Srbije

Naveo je više primera iz svoje kompanije, uključujući osiguranje u slučaju suše - za koje je istakao da nije dovoljno zastupljeno, kao i osiguranje od odgovornosti, što uključuje i pokriće za osiguranje odgovornosti za štete pričinjene trećim licima zbog nedostataka u proizvodima, te osiguranje za slučaj povrata proizvoda.

Direktorka sektora za hranu i agrobiznis u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (engl. European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) Natalija Žukova predstavila je programe i načine na koje ta banka finansira projekte u poljoprivredi.

Savez ekonomista Srbije

"Druga tačka u kojoj mi zapravo aktivno radimo sa vladama u svim zemljama u kojima poslujemo jeste politički dijalog, a Srbija nije izuzetak. Radili smo sa vladom na njenoj prvoj strategiji za navodnjavanje i petogodišnjem akcionom planu zajedno sa FAO (engl. Food and Agriculture Organization - Organizacija za hranu i poljoprivredu, prim. aut.)", rekla je ona.

Strategija i zadruživanje

Radičević je postavio pitanje koja je strategija Srbije kada su u pitanju stočarstvo i poljoprivreda. "Mislim da su poljopriveda i stočarstvo u poslednjih verovatno 40-50 godina - možda i duže - generalno bili prepoznati kao neka socijalna, ruralna kategorija i nismo odvojili to od onoga što je industrija. Onda smo slabo investirali u stočarstvo desetinama godina i došli smo u situaciju da se nama, pošto nemamo taj dobar fundament, sve više rupa otvara svake godine. Budžet ode za subvencije i krpljenje rupa, a sledeće godine će se još više rupa otvoriti."

On je rekao da u Srbiji ima farmera koji kažu da je, recimo, niska cena pšenice ili nečeg drugog i da zato idu na ulicu, onda se prosipa mleko i slično, a iz tog kola je teško izaći.

"Tu strategiju moraju svi da podrže, bez obzira na različitosti političkih partija. Da to bude kao ustav i da ne može da se menja, da guramo tu priču do kraja svi zajedno. Šta to znači? Ako nam je pet-šest hektara jedno gazdinstvo, to je jako malo i onaj ko očekuje da ima toliko hektara i da ima kukuruz tu i da će od toga da živi - to se neće desiti, to nigde ne postoji. Možda je to moglo pre 200 godina, sada je trend da se povećavaju gazdinstva, da kompanije rastu", ocenio je Radičević.

Depositphotos

Prema njegovom mišljenju, udruživanje poljoprivrednika takođe je važno jer zajedno mogu više. "Kad je stočarstvo u pitanju, slična je priča. I tu je za mene prava stvar udruživanje. Za mala gazdinstva, na način na koji ona sada funkcionišu - budućnosti nema."

Kao glavne prednosti udruživanja na panelu su istaknuti manji troškovi, razmena iskustava i postizanje bolje cene na tržištu.

"Imamo kooperative, to su suštinski zadruge, koje postoje u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj... Kooperative tih nekih primarnih proizvođača u vlasništvu imaju ogromne kompanije, ljudi nisu svesni toga. Jedan od najvećih proizvođača šećera u Evropi je u vlasništvu kooperative, to je jedna stvar koja je normalna, a nije normalno da se nastavi da se radi ovako", zaključio je Radičević.

Popović je dodao da tu postoji jedna bitna komponenta koju treba svi da razumeju. "Svi pričamo o tim italijanskim ili francuskim zadrugama, ali kod nas fali jedna komponenta koja se zove poverenje među tim malim poljoprivrednim proizvođačima, kao i među kompanijama. Mi ne možemo da zaboravimo situaciju posle Drugog svetskog rata, kada nemate kod poljoprivrednih proizvođača baš neke lepe konotacije o tim zadrugama i kako je to funkcionisalo. Imamo malo iskrivljenu verziju šta je kooperativa, kako to na Zapadu funkcioniše, kako se deli profit..."

Bloomberg

Rukovodilac Delta Agrara takođe smatra da fali strategija koja bi definisala i unapredila stvari u ovom sektoru, ali je rekao da se ovde ne može računati na nivoe subvencija koje postoje u Evropskoj uniji. "Jeste put u zadrugarstvu, međutim, baza je da napravimo plan gde želimo da budemo sa poljoprivredom za pet godina i kada ljudi to znaju, lakše je svima - i malima i velikima", kazao je on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar