Broj svinja 20 odsto manji za godinu, cene mesa za toliko veće

Cena svinjskog mesa u Srbiji prošle godine beležila je gotovo konstantan rast, prkoseći načelno padajućoj tendenciji inflacije mesa posmatranog u celosti, ali i ukupne inflacije u zemlji. Svinjetina je poskupela, dok je broj grla drastično opao, pri čemu je slabljenju tog dela stočnog fonda ovog puta doprinela i afrička kuga.

Sa izuzetkom u avgustu, godišnja inflacija mesa tokom svih meseci 2023. bila je viša od ukupne godišnje inflacije. Januar je otvorio godinu skokom cene mesa od skoro 20 odsto u odnosu na isti mesec godinu pre, da bi do decembra taj rast usporio na oko 10 procenata. S druge strane, ukupna inflacija je na početku 2023. bila skoro 16 odsto, da bi poslednjeg meseca iznosila 7,6 odsto, prema zvaničnim podacima.

Ako se posmatra samo svinjsko meso, sem blagog pojeftinjenja u februaru i novembru (pri čemu treba imati u vidu da podaci Republičkog zavoda za statistiku za decembar još nisu javno dostupni), svi ostali meseci doneli su rast cene svinjetine. Gledano na nivou republičkog proseka, sa približno 630 dinara u januaru, u novembru se došlo na 745 dinara za kilogram svinjskog mesa sa kostima. Drugim rečima, posle nepunu godinu, cena je porasla za oko 18 odsto.

U istom periodu poskupela su i suva svinjska rebra (sa 680 na gotovo 750 dinara), te suva svinjska slanina (sa oko 990 na 1.170 dinara) i domaća svinjska mast (sa 390 na 480 dinara).

Za tih 11 meseci, cena junećeg mesa sa kostima prešla je put sa nešto više od 950 dinara u januaru na oko 970 dinara u novembru (skok od približno dva odsto). Cena svežeg pilećeg mesa (celo pile) sa januarskih skoro 325 dinara je čak pala na 316 dinara u novembru. Stoga je više nego jasno koliko kretanje vrednosti svinjetine odudara od tendencija drugih popularnih vrsta mesa u Srbiji.

Za godinu dana za pola miliona manje svinja

Podsetimo, popis poljoprivrede objavljen krajem januara pokazao je drastičan pad grla svinja - ali i ovaca (u oba slučaja za više od 30 odsto), u odnosu na stanje od pre pet godina.

"Rezultati popisa poljoprivrede pokazuju sliku propasti stočarstva, kao noseće grane, kao i propast ljudi koji se bave tim zanimanjem", rekao je tada za Betu agroekonomista Milan Prostran. On je dodao da je u Evropskoj uniji stočarstvo nosilac poljoprivredne proizvodnje i da u njoj učestvuje sa nešto više od 72 procenta, a da u Srbiji učestvuje sa oko 25 odsto.

 

Da se svinjogojstvo nalazi u ozbiljnoj krizi, potvrdio je i najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. "Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj goveda (za 9,3 odsto), svinja (za 19,7 odsto), ovaca (za 0,2 odsto) i živine (za 3,6 odsto)", saopštili su oni u sredu.

Najnoviji presek tako pokazuje da trenutno imamo oko 2,14 miliona svinja (u odnosu na 2,67 miliona, koliko ih je bilo godinu pre).

Afrička kuga

Mada statistika jasno pokazuje da opadanje broja svinja nije problem od juče (poteškoće su postojale još devedesetih godina, sa ratnim dešavanjima, sankcijama, jako visokom inflacijom...), treba reći da je prošla godina donela dodatni pritisak - afričku kugu.

Evidentiranje zaraženih i ugroženih područja na lovištima (kod divljih svinja) počelo je još početkom 2023, ali je sredina godine donela i prve slučajeve kod domaćih svinja, koje su nastavile da obolevaju od ove vrste kuge i u 2024.

Bloomberg

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednji put se oglasilo javnim saopštenjem o ovoj temi u septembru, kada je rečeno da je zaraženim gazdinstvima izvršena eutanazija 54.243 svinje. Tada su podsetili i da je rebalansom budžeta tog ministarstva obezbeđeno dodatnih 500 miliona dinara koji će služiti za sprečavanje te bolesti i nadoknadu štete vlasnicima.

Ova epidemija ne bi trebalo značajnije da utiče na tržište mesa u narednom periodu, poručili su skoro iz resornog ministarstva za Euronews, precizirajući da je od početka 2023. do 1. februara ove godine ukupno eutanazirano 79.266 svinja, to jest oko dva odsto celokupnog stočnog fonda.

Uvoz u 2023. verovatno neće preći onaj iz 2022. po količini, ali već jeste po ceni

Zvanični podaci o uvozu svinjskog mesa donekle potvrđuju iznetu ocenu zvaničnika o stabilnosti tržišta mesa, makar po pitanju uvoza. Iako i ovde nedostaju podaci za decembar 2023, malo je verovatno da će uvoz smrznute svinjetine po količini nadmašiti onaj iz 2022. i verovatno će u odnosu na njega biti nešto niži. Drugim rečima, pomor izazvan kugom nije doveo do povećanja uvoza mesa i time direktno povećao cenu u maloprodaji.

Međutim, to što ne uvozimo veće količine mesa, ne znači da ne ih plaćamo više. Vrednost oko 38.540 tona, koliko smo uvezli 2022. godine, bila je 102,7 miliona dolara, dok se za približno 32.430 tona, koliko je uvezeno u prvih 11 meseci 2023, vrednost već procenjuje na 119,3 miliona dolara, makar ako je suditi po zvaničnoj statistici.

Inflacija koja i dalje ostaje iznad ciljanih nivoa širom sveta i zategnuti geopolitički odnosi zasigurno su bili među faktorima koji su uticali na rast tog parametra. U tom pogledu, valja podsetiti i da je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno izjavila da je inflacija u našoj zemlji u januaru pala na 6,4 odsto, te da će u februaru ona iznositi 5,5 procenata. Mada istorijski podaci govore da je rast cena mesa po pravilu viši od ukupnog rasta potrošačkih cena, određen stepen korelacije između ova dva indeksa ipak postoji, te ne bi bilo preveliko iznenađenje ukoliko bi u narednom periodu i rast cena svinjetine usporio ili čak otišao u negativne vrednosti.