Nakon divljanja cena žitarica i uljarica u 2022. i u prvoj polovini 2023. zbog ograničenog izvoza preko Crnog mora i smanjene proizvodnje u Ukrajini, tržište se polako stabilizovalo. Prošlogodišnja žetva bila je dobra, a i ovogodišnja obećava, što znači da možemo očekivati dalji pad cena, ističu analitičari Bloomberg Adrije.
"Globalne cene žitarica i uljarica (bez soje) većinom su se vratile na nivoe iz 2020. zahvaljujući smirivanju napetosti u crnomorskoj regiji i povoljnim žetvama u Severnoj i Južnoj Americi 2023. Dodatno, postoje vrlo obećavajuća, čak i rekordna očekivanja u 2024. za žetvu žitarica u Brazilu i Argentini. Još jedan važan faktor je da su strukturni gubici od ukrajinskih žitarica već uračunati u trenutne tržišne cene", naglašavaju naši analitičari.
Celu analizu možete preuzeti OVDE.
Opširnije
Analiza BBA: Dok maloprodaja u Srbiji pada, u BiH nastavlja da buja
U Srbiji je prošle godine promet u maloprodaji pao za dva odsto u odnosu na 2022.
05.02.2024
Šta analitičari BBA kažu o rastu BDP-a Srbije i mogućim izazovima
Rast zarada od 6,9 odsto u novembru doprineo je rastu.
31.01.2024
Popis srpske poljoprivrede pokazao drastične padove u sektoru
Poljoprivreda u Srbiji znatno je oslabila u prethodnih pet godina, dok država u 2024. planira da izdvoji rekordnu sumu za subvencije.
30.01.2024
Hrvatsko poljoprivredno zemljište najjeftinije u EU
Najnoviji brojevi se odnose na 2022. i dostupni su za 21 članicu EU, a pokazuju da je prosečna cena jednog hektara u Hrvatskoj tada bila 3.700 evra.
04.02.2024
Analiza BBA: Nakon pandemijskog procvata, industrija uređenja domova usporava
Ukupna prodaja sektora dostigla je 1,2 milijarde evra u 2022. godini.
29.01.2024
Analiza BBA: Srbija pri dnu regiona po korporativnim ESG obveznicama
Kada se pogledaju drugi pokazatelji, na primer, udeo izdanja u BDP-u, naš region ne zaostaje previše za svojim parnjacima.
22.01.2024
Što se stočnog fonda u regionu tiče, Srbija prednjači po broju svih vrsta analiziranih grla. Valja napomenuti da je trend uzgoja stoke (posebno goveda i svinja) u opadanju zadnjih 10 godina kako u Adria regionu tako i u EU zbog nekonkurentnosti (skuplja radna snaga, stroža regulativa i manje poljoprivredne površine) u poređenju sa poljoprivrednicima iz Južne Amerike i Azije.
Raste samo živina
Jedini segment koji je uspeo da održi rast je živina, koja je u Sloveniji rasla za 48 odsto, u Hrvatskoj 7,5 odsto i EU za 15 odsto.
Dok su cene poljoprivrednih proizvoda pale i vratile se na nivo iz 2020, cene stočne hrane još nisu sledile taj primer. Glavni razlog za to može se pripisati činjenici da se drugi inputi, posebno rastući troškovi rada, nisu vratili na niže prethodne nivoe.
"Promatrajući proizvođačke cene pripremljene hrane za životinje u četiri glavne privrede Evrope, primećujemo da je vrhunac (1. polovina 2022) prošao, a proizvođačke cene padaju, ali i dalje ostaju više u proseku za 30 odsto u odnosu na 2020. Stoga, pad cena poljoprivrednih proizvoda još se nije u potpunosti odrazio na cene proizvođača stočne hrane", stoji u analizi.
Cene stočne hrane u Adria regionu u proseku su 40 odsto više u odnosu na 2020. godinu. Osim rasta troškova zaposlenih, ulazni troškovi poput žitarica i uljarica, kao i cene energije, smanjuju se u odnosu na vrhunac u poslednje dve godine, a trebalo bi da se ta sniženja s vremenom prenesu na konačne cene stočne hrane.
Regionalno tržište je prilično koncentrisano, čemu doprinose i veliki poljoprivredno-prehrambeni subjekti sa značajnim kapacitetima koji koriste za sopstvene potrebe (Peradarstvo, Belje, Žito). U regionu takođe postoji velik broj malih poljoprivrednih gazdinstava koja nisu registrovana kao firme, a proizvode stočnu hranu za lične potrebe, čime se smanjuje potencijalna baza kupaca za odabrane konkurente u industriji.
Pogled na ključne finansijske pokazatelje pokazuje da proizvođači stočne hrane u regionu posluju sasvim solidno.
"Prosečni ponderisani rast prodaje iznosio je 24 odsto u 2021. i 29 odsto u 2022, no u većini slučajeva prvenstveno je podstaknut povećanjem cena. Zbog pritisaka na troškove inputa u 2022, ponajpre zbog povećanja cena žitarica, prosečna ponderisana EBITDA marža firmi iz branše neznatno se poboljšala na 7,2 odsto, što ukazuje da su proizvođači uspeli uspešnije da kompenzuju povećane troškove", ustanovili su analitičari BBA.
Ističu kako su proizvođači stočne hrane dosta zaduženi, mereno prosečnim ponderisanim odnosom neto duga/EBITDA od oko 4x. "Gledajući druge pokazatelje duga kao što je odnos duga i prodaje, uočavamo da ukupni dug u proseku iznosi 23 odsto ukupne prodaje, dok prosečni odnos pokrivenosti kamata iznosi 6,7x, što se smatra prihvatljivim. Međutim, unutar ovih proseka, vrednosti osciliraju", naglašavaju naši analitičari.
Prognoza poslovanja
Očekuje se nastavak pada cena žitarica i uljarica u 2024. godini, što će se odraziti i na krajnje cene.
"Kretanje tržišta fjučersa za 2025. takođe je vredno pažnje, budući da predviđa rast u odnosu na 2024, što je normalno s obzirom na to da tržište utiče na potencijalne katastrofe (npr. u američkom kukuruznom pojasu - kritičnom području za proizvodnju kukuruza). Važan trend u industriji stočne hrane su promene preferencija potrošača u EU, koja ide prema povećanju potrošnje peradi i smanjenju potrošnje svinjskog mesa. Stoga bi firme koje se bave stočnom hranom trebalo da razmisle o tome da se više usredsrede na proizvodnju hrane za perad", stoji u zaključku analize Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
