Popis srpske poljoprivrede pokazao drastične padove u sektoru

Poljoprivreda u Srbiji znatno je oslabila u prethodnih pet godina, dok država u 2024. planira da izdvoji rekordnu sumu novca za subvencije u tom sektoru.

Prvi rezultati popisa poljoprivrede u 2023. pokazali su da je u našoj zemlji registrovano nešto više od 508.000 poljoprivrednih gazdinstava, objavio je u utorak Republički zavod za statistiku (RZS). Kako se navodi u njihovom izveštaju, to je za 10 odsto manje u odnosu na anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine (prethodni popis poljoprivrede obavljen je 2012. godine, ali izveštaj ne poredi aktuelne podatke sa onima iz 2012). U istom periodu je broj pravnih lica i preduzetnika skočio za 24 odsto, na preko 2.000.

Brojni pokazatelji ukazuju na opšti pad sektora. Tako je lane bilo raspoloživo oko 4.074.000 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego pre pet godina, a od toga na korišćeno poljoprivredno zemljište otpada oko 3.257.000 hektara, što je za 6,3 odsto manje u poređenju sa 2018. Nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta je drastično manje (za 57,8 odsto u odnosu na 2018) - oko 122.000 hektara. Dalje, pod šumom je približno 504.000 hektara, što je pad od 48,2 odsto, a ostalog zemljišta ima oko 190.000 hektara, to jest manje za 56,8 procenata. 

"Rezultati popisa poljoprivrede iz prošle godine pokazuju sliku propasti stočarstva, kao noseće grane, kao i propast ljudi koji se bave tim zanimanjem", rekao je agroekonomista Milan Prostran za Betu.

On je dodao da podaci pokazuju da je stočarska proizvodnja u ozbiljnoj krizi. "U Evropskoj uniji stočarstvo je nosilac poljoprivredne proizvodnje i u njoj učestvuje sa nešto više od 72 procenta, a u Srbiji sa oko 25 odsto", naveo je Prostran i naglasio da mnogi poljoprivrednici u Srbiji napuštaju tu delatnost.

U Srbiji se, prema zvaničnim podacima, stočarstvom prošle godine bavilo šest od 10 gazdinstava, dok se 2018. time bavilo osam od 10 njih. Kada je u pitanju stočni fond, rast je evidentiran jedino u domenu košnica pčela.

Prostran je kazao da rezultati govore da je u Srbiji poljoprivredna proizvodnja ekstenzivna i da se negativne tendencije nisu zaustavile i pored subvencija. 

Podsetimo, predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić je prošlog meseca poljoprivrednicima predstavila budžet za 2024, koji će iznositi, kako je tada rekla, "rekordnih 119 milijardi dinara". Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su budžetom za ovu godinu povećana davanja za proizvođače mleka, pčelare, uzgajivače ovaca, koza, kokošaka...

Kako je nedavno navela analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović, subvencije znatno utiču na i finansijske rezultate velikih poljoprivrednih kompanija u regionu, naročito u Hrvatskoj i Sloveniji. U 2022. godini, najveći iznos primljenih subvencija zabeležile su kompanije iz Hrvatske, Belje Plus i Žito - obe kompanije po 14 miliona evra. "U poređenju sa kompanijama slične veličine iz Srbije poput Delta Agrara, MK Grupe ili Almexa, vidimo da su davanja u Hrvatskoj višestruko veća, čak sedam do osam puta u odnosu na Srbiju", istakla je ona.

Prostran je istakao da poljoprivredna gazdinstva u proseku obrađuju 6,4 hektara - dok taj prosek u Evropskoj uniji iznosi 22 hektara, istakavši da bi podaci o površinama zemljišta koju obrađuju tajkuni bili interesantni i dopunjavali sliku poljoprivrede.

 

Inače, ukupna poljoprivredna radna snaga je za 14 odsto manja nego 2018. (iznosi oko 1.151.000), dok su nosioci gazdinstava u 77,2 procenta muškarci. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, a svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi je od 40 godina.

Kada je reč o profitabilnosti poljoprivrede, zaključak izveštaja analitičkog tima Bloomberg Adrije s kraja prošle godine bio je da će, nakon dobrih rezultata koje je sektor ostvario u 2022, brojevi za 2023. pokazati da je tokom nje profitabilnost opala, najviše zbog skupljih sirovina. To će se, naveli su, posebno videti u Srbiji, gde su zalihe veće zbog zabrane izvoza iz 2022. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar