Subvencije značajno utiču na finansijski rezultat poljoprivrednih kompanija u regionu, naročito u Hrvatskoj i Sloveniji. U 2022. godini, najveći iznos primljenih subvencija zabeležile su kompanije iz Hrvatske, Belje Plus i Žito, obe kompanije po 14 miliona evra. Kada poredimo sa kompanijama iz Slovenije, s obzirom na razliku u veličini kompanija i obimu aktivnosti, razlika u subvencijama nas nije iznanadila. Međutim, u poređenju sa kompanijama slične veličine iz Srbije poput Delta Agrara, MK Grupe ili Almexa, vidimo da su davanja u Hrvatskoj višestruko veća, čak sedam do osam puta u odnosu na Srbiju.
Hrvatska i Slovenija kao članice Evropske unije imaju pristup evropskim fondovima, čime su i davanja poljoprivredi znatno veća u odnosu na druge zemlje. Suočeni sa visokom cenom zemljišta, većim troškovima radne snage, trgovačkim barijerama, visokom volatilnošću cena (zbog globalne konkurencije kao neto uvozni region), i drugim elementima, evropski proizvođači teško mogu da ostvare tržišne cene koje bi im omogućile pokriće operativnih troškova, odnosno profitabilno poslovanje. Ovo nam najbolje mogu pokazati primeri kompanija iz Hrvatske i Slovenije, poput Belje Plus, Panvite i Farmi Ihan.
Kada poredimo učešće subvencija u ukupnim prihodima po kompanijama, vidimo i direktnu vezu koju primljene subvencije imaju na ostvarenje profitabilnosti. U slučaju kompanije Belje Plus, odobrene subvencije u 2022. godini iznose osam odsto ostvarenih prihoda od prodaje, u slučaju Panvite ili Farmi Ihan između četiri i pet odsto, dok u slučaju kompanija iz Srbije, odobrene subvencije učestvuju sa blizu jedan odsto ostvarenih prihoda. Razlog nižeg učešća subvencija u ostvarenim prihodima se delom duguje visokom učešću trgovine merkantilnom robom i đubrivima kod pojedinih kompanija. Međutim, poredeći apsolutne iznose, jasno je da su subvencije u zemljama van Evropske unije značajno manja.
Opširnije
Izvršni direktor Delta Agrara: 'Nove velike investicije od 2025, kada kamate padnu'
U prethodne dve godine, Capex je imao manji udeo u prodaji poljoprivrednih proizvođača.
18.12.2023
Analiza BBA: Pada profitabilnost poljoprivrede u 2023, stočarstvu išlo najbolje
Tržišta Adria regiona su veoma fragmentirana, a najveći deo zemljišta poseduju mala poljoprivredna domaćinstva.
18.12.2023
Na uzorku od 10 najvećih poljoprivrednih proizvodnih kompanija Adria regiona (ne uzimajući u obzir kompanije koje se dominantno bave trgovinom), subvencije povećavaju EBIT marginu za tri postotna boda u proseku i to do nivoa margina od šest odsto. U slučaju Belje plus ovaj efekat je najizraženiji. Razlika u EBIT margini iznosi 9pp u 2021. godini (bez kojih bi EBIT % bila negativna) i oko 7pp u 2022. godini. Kada su u pitanju slovenačke kompanije, bez odobrenih subvencija u obe godine bi bila generisana negativna EBIT margina. Međutim, i pored odobrenih subvencija, i činjenice da su 2021. i 2022. godina bile plodonosne, prosečna EBIT margina najvećih poljoprivrednih kompanija u Adria regiji od oko šest odsto ukazuje na generalno nisku profitabilnost sektora.
Svake godine se 40 odsto ukupnog budžeta EU, odnosno 50 milijardi evra, izdvaja kao podrška poljoprivrednoj proizvodnji, a u cilju obezbeđenja njene dugoročne održivosti. Pod zajedničkom agrarnom politikom (CAP), evropski poljoprivredni proizvodjači dobijaju finansijsku podršku, kako putem direktnih podsticaja tako i putem projekata ruralnog razvoja.
Probleme oko isplate subvencija su do sada najviše imale kompanije u Srbiji, medjutim sve više čujemo o poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja poput Francuske koji se žale na kašnjenja u plaćanju. Kao deo zelene agende, Nemačka planira ukidanje subvencija na dizel za poljoprivrednike, zbog čega se najavljuju protesti kako bi vlada povukla ove planove.
Imajući u vidu visoku zavisnost poljoprivrednih kompanija od ovih davanja, verujemo da se postojeća agrarna politika mora nastaviti u cilju dugoročne stabilnosti proizvođača i veće nezavisnosti regiona od uvoza. Primera radi, u Srbiji, za 2024. godinu su najavljena za oko 30 odsto veća davanja za poljoprivredu (subvencije) u odnosu na prethodnu godinu.