.webp){kind=icon}
Nakon dobrih rezultata koje je poljoprivredni sektor ostvario u 2022. godini, brojke za 2023. pokazaće da je tokom nje profitabilnost pala, najviše zbog viših cena sirovina, kažu analitičari Bloomberg Adrije u svom poslednjem izveštaju.
To će se posebno videti u Srbiji, gde su zalihe veće zbog zabrane izvoza iz 2022. godine.
Što se tiče stočarstva, stvar je nešto drugačija, pa će se profitabilnost videti i u podacima o poslovanju godine koja je na izmaku. Iako su cene inputa bile više, zatvaranje farmi širom Evrope je dovelo do rasta cena mesa, što je uvećalo i profite, rekli su analitičari u svojoj analizi koju u celosti možete pročitati OVDE.
Opširnije
Ekstremne vremenske prilike pojačavaju ulaganje u poljoprivredu
Sve nestabilnija svetska klima sada je jedan od ključnih rizika za upravljanje kada su u pitanju dugoročna ulaganja u poljoprivredu.
17.09.2023
Umesto filma i filozofije odabrao polje. Sad je najbolji ekopoljoprivrednik u EU
Dok mladi sve više beže od poljoprivrede i sa sela David Pejić je krenuo sasvim drugim putem.
03.09.2023
Italijanski ministar: 'Nearshoring' može da pomogne srpskoj poljoprivredi
Prema podacima za 2022, Srbija je iz Italije uvezla robe i usluga u vrednosti od 2,59 milijardi evra, dok je u Italiju izvezla oko dve milijarde evra.
20.05.2023
U pogledu cena poljoprivrednih sirovina na berzama, analitičari očekuju dalje popuštanje cenovnih pritisaka kom smo svedočili i u 2023. godini.
“Dobra žetva iz 2023. godine i pozitivan uticaj klimatskog fenomena El Ninjo na neke useve uvećaće zalihe i sprečiće dalji rast cena. Dodatni faktor su i niske projekcije privrednog rasta u svetu u 2024. godini. Ovo će dovesti do samo umerenog oporavka potrošnje, pa će time ograničiti i rast tražnje”, navode analitičari.
Oni u Adria regionu očekuju izraženiju konsolidaciju tržišta, za koju kažu da je prekopotrebna kako bi poljoprivredna proizvodnja bila održiva.
Tržišta Adria regiona su veoma fragmentirana, a najveći deo zemljišta poseduju mala poljoprivredna domaćinstva. Profitabilnost je niska i zbog toga što su njive male i udaljene.
Pored toga, možemo očekivati i da će se veći udeo poljoprivrednog zemljišta koristiti za organsku proizvodnju, kako zbog promena navika potrošača, tako i zbog sredstava namenjena za takozvanu Zelenu agendu, dodaju analitičari.
Kompleksna pozadina i struktura
Čak i pre početka rata u Ukrajini, troškovi inputa za poljoprivrednu proizvodnju su rasli. Više cene energenata su podigle cene đubriva i drugih ulaznih troškova koji su se brzo prelili i na cene poljoprivrednih proizvoda do sredine 2022. Rast prihoda poljoprivrednih kompanija u direktnoj je korelaciji sa višim cenama njihovih proizvoda. Prosečni ponderisani rast prodaje iznosio je 23 odsto u 2021. godini i 25 odsto u 2022. godini, kažu analitičari.
Što se profitabilnosti tiče, pozitivan uticaj viših prodajnih cena uspeo je da pobedi rast troškova inputa, što je poljoprivrednim firmama omogućilo da povećaju marže. Prosečna EBIT marža je porasla sa 4,8 odsto u 2019. na sedam odsto 2021. i 6,1 odsto u 2022 (ne računajući kompanije za koje ne postoje podaci za 2019. godinu - zbog vanrednih stavki neke kompanije veliku distorziju u marginama poput MK Group), što je dokaz da su tržišne okolnosti bile na strani velikih poljoprivrednih sistema.
Hrvatski i slovenački proizvođači dobijaju velike subvencije kao članice EU. Belje je u 2022. godini dobilo najviše subvencija, a one su činile osam odsto njihovih prihoda od prodaje i u dobroj meri su doprinele poboljšanju njihove profitabilnosti.
Uticaj subvencija na profitabilnost preduzeća može biti značajan, što najbolje pokazuje razlika u EBIT marži sa ovim prihodom i bez njega. Prosečna EBIT marža odabranih sličnih kompanija bila je veća za tri odsto u 2021. godini i za 2,4 odsto u 2022. zahvaljujući upravo subvencijama.
Materijali dominiraju troškovima
U strukturi troškova najveće učešće imaju troškovi materijala, u proseku 81 odsto. Ovo uključuje troškove sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje (seme, đubriva, energenti, stočna hrana, usevi) i troškove robe koja se prodaje u trgovinskim delatnostima.
“Naravno, trgovačka preduzeća, poput Konzula ili Žitnog terminala, imaju veći udeo u materijalnim troškovima, jer su im drugi troškovi, kao što su amortizacija ili naknade zaposlenima, niži”, kažu analitičari.
Što se tiče zaposlenih, stočarstvo je u većem problemu od ratarstva, jer zahteva više ljudskog rada. Ratarstvo je danas više mehanizovano, a mašine se koriste za setvu, navodnjavanje i žetvu. Upotreba mašina značajno smanjuje potražnju za radnom snagom, što je posebno važno imajući u vidu sezonski karakter radova i hronični problem nedostatka radne snage.
Uopšteno posmatrano, poljoprivredna preduzeća imaju veći nivo zaduženosti. Iako banke radije podržavaju oblasti privrede sa bržim obrtom kapitala, poljoprivrednici i dalje imaju dobar pristup finansiranju. Poljoprivredno zemljište je kao kolateral pokazalo da je lako utrživo, naročito tokom ekonomske krize, navode analitičari.
U prethodne dve godine kapitalni izdaci su činili manji udeo u prodaji poljoprivrednih proizvođača (samo 3,3 odsto u proseku).
“Ako ovo uporedimo sa srednjim i velikim kompanijama iz sveta koje su listirane na berzi, ulaganja u Adria regionu su manja. Najveći globalni igrači su najmanje u poslednjih 10 godina ulagali oko pet odsto svoje prodaje (u proseku)”, zaključuju iz BBA analitičkog tima.
