Šta za energetiku znači to što ChatGPT troši više struje nego Srbija

Sektor energetike trenutno je u ekspanziji na svetskom nivou, a do toga je dovela i povećana potrošnja električne energije koja je generisana razvojem veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) i data centara. Ovo je bila jedna od poruka koja se mogla čuti na Kopaonik biznis forumu, gde je zelena tranzicija među centralnim temama.

Generalni direktor za Srbiju u Siemens Energyju Petar Šainović rekao je da je samo za prelazak ChatGPT-ja sa jedne na drugu, unapređenu verziju, bilo potrebno preko 20 gigavata struje. "To je četiri potrošnje Srbije, to je neverovatan podatak i nešto što gura tržište napred."

Kako je dodao, među faktorima koji utiču na razvoj energetskog sektora su i dekarbonizacija i borba protiv klimatskih promena. "Volim da kažem da je energetika danas kao IT sektor pre 10 godina, to je toliko dinamičan razvoj da na dnevnom nivou gledamo promene. Procene su da u svetu nedostaje preko 20 miliona inženjera u energetici samo za najavljene projekte do 2030. godine."

Kao evidentnu svetsku tendenciju Šainović je naveo potražnju za gasnim turbinama - fabrički kapaciteti za proizvodnju gasnih turbina su popunjeni, investitori za izgradnju gasnih elektrana se takmiče da unapred rezervišu slotove i daju mnogo novca samo za rezervaciju, što, prema njegovoj oceni, pokazuje da prirodni gas ne da nije na zalasku, nego je u potpunoj ekspanziji.

Savez ekonomista Srbije

"Sve fabrike su potpune pune - i naše i fabrike konkurencije. Tačno je da tu nema puno proizvođača, ali ovo niko nije očekivao i niko to nije mogao da predvidi", kazao je on u utorak i dodao da potražnju u značajnoj meri pokreće prelazak zemalja sa uglja na gas. "I to je posebno interesantno u zemljama koje su visokozavisne od uglja, kao što je i Srbija. Na primer, meni je fascinantan podatak da Poljaci grade ili planiraju da grade 10 gigavata gasnih elektrana. Česi planiraju nekih četiri gigavata, Rumuni 3,5... Gradi se i u Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, bukvalno u svakoj zemlji u regionu. Zanimljivo je da gasne elektrane grade i zemlje koje nemaju gas kao sopstveni izvor."

Prema Šainovićevom mišljenju, Srbija bi takođe trebalo da prati trend prelaska na gas.

Do 2030. u Srbiji 3,5 gigavata iz OIE

U međuvremenu, savetnik ministra rudarstva i energetike Rade Mrdak naveo je da će Srbija do 2030. godine imati 3,5 gigavata iz obnovljivih izvora energije (OIE) i da je do 2040. cilj je da ima 11 gigavata, a do 2050. oko 18 gigavata. U poslednje dve godine zemlje je stvorila uslove za razvoj 2,5 gigavata zelene energije i pomenuti cilj od 3,5 gigavata do 2030. je realan, ocenio je.

Savez ekonomista Srbije

Deo tih megavata dolazi iz dve aukcije pomoću kojih investitori grade vetroparkove i solarne elektrane od ukupno 1.200 megavata, a Elektroprivreda Srbije (EPS) takođe doprinosi potpisanim ugovorom sa kompanijama UGT i Hyundai o izgradnji solarnih elektrana ukupne jačine jedan gigavat, rekao je Mrdak. Uz to, EPS gradi i jedan vetropark i jednu solarnu elektranu u Kostolcu.

Viša savetnica za energetiku u kompaniji Hyundai Engineering u Srbiji Neda Lazendić na forumu na Kopaoniku govorila je o izgradnji solarnih elektrana ukupne jačine oko jedan gigavat koje ova firma u saradnji sa američkim UGT-jem po principu "ključ u ruke" gradi za EPS. Najavila je da će ta solarna elektrana biti završena do 2028. godine i da će Hyundai u projekat uključiti i strane i domaće projektante, inženjere i izvođače.

Savez ekonomista Srbije

Savetnik ministra skrenuo je pažnju na to da trenutno u Srbiji 90 megavata proizvode kupci-proizvođači (takozvani prozjumeri), kao i da još 600 megavata kapaciteta dolazi iz fid-in tarifa. "To je skoro oko 3.000 megavata, ako se oslonimo da dalji rast prozjumera mi ćemo biti blizu 3,5 gigavata, a sa trećim aukcijama ćemo to prevazići."

Najavio je da će posle 2040. težište biti na izgradnji reverzibilnih hidroelektrana, a dva prioritetna projekta u tom pogledu su RHE Bistrica i RHE Đerdap 3.

Kada je reč o pomenutim aukcijama za dobijanje premija, osnivač i izvršni direktor New Energy Solutiona Miloš Colić izjavio je da su u Srbiji stvoreni bolji uslovi za investitore u OIE, a ponajviše kroz te aukcije.

Savez ekonomista Srbije

Naglasio je da je njegova kompanija učestvovala na prvim aukcijama za vetropark Pupin i dodao da su za samo 10 meseci uspeli da sagrade vetropark jačine 100 megavata.

Energetika vodilja rasta bruto domaćeg proizvoda

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković ocenio je da će energetika biti vodilja rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i naglasio je da je EPS spreman da bude nosilac energetske tranzicije u Srbiji. Prema njegovim rečima, to preduzeće ima oko 3.000 MW hidrokapaciteta, ali kroz predstojeće projekte kao što je RHE "Bistrica", a spremni su i da se bave i vodonikom i biomasom i svim drugim vrstama zelene energije.

 

"Želimo da stvorimo uslove energetike sigurnosti i preko potrebnog energetskog mira - ne samo u Srbiji, već da kao najveća energetska kompanija doprinesemo i energetskom miru u regionu", kazao je on.

Živković je takođe ukazao na činjenicu da se svet i potreba za energentima drastično menja, s obzirom na to da 55 odsto BDP-a danas u svetu počiva na eksploataciji resursa. Zaključio je da će energetika biti delatnost koja će obeležiti ovaj vek, to jest da će 21. vek biti, kako je rekao, "vek kilovat-sata".

Savez ekonomista Srbije

Podsetio je da Srbija već ima oko 1.000 megavata od nezavisnih proizvođača električne energije iz OIE. "Imamo oko 800 MW nezavisnih proizvođača električne energije u OIE i imamo još jednu elektranu bezmalo 200 MW u Pančevu." Drugim rečima, energetska slika zemlje se menja, sa prozjumerima i raznovrsnim proizvođačima električne energije.

On je kao jedan od ključnih izazova procesa dekarbonizacije naveo finansiranje projekata zelene energije.

"Energetske kompanije biće pod dodatnim pritiskom privrede zbog uvođenja CBAM i CO2 otiska i suočiće se sa izazovom finansiranja novih OIE projekata. Potreban nam je dugoročan mehanizam finansiranja procesa dekarbonizacije i očekujemo da Energetska zajednica i Evropska unija nađu rešenja", izjavio je prvi čovek EPS-a.