Globalni rast cena energenata u prethodnim godinama povećao je troškovni teret preduzećima. Električna energija je neizostavljiv input i rast cena pogađa i manje potrošače, budući da oni plaćaju više cene električne energije, i najveće potrošače prosto zbog količine koju troše.
Međutim, cene sa tržišta se nisu potpuno preslikale na cene za korisnike, budući da su uvođene mere koje bi ograničile prelivanje cena na krajnjeg korisnika (u ovom slučaju privredu), što je olakšalo teret privredi, ali i krajnjoj instanci smanjilo troškovni pritisak na inflaciju.
U Srbiji je cena električne energije bila ograničena, ali kako su berzanske cene smanjene, nakon što je odluka prestala da važi, cene za privredu su zapravo snižene. EPS je u septembru doneo i novu metodologiju o formiranju cena, od koje se očekuje bolja fleksibilnost kupcima energije u odnosu na njihove potrebe za potrošnjom.
Opširnije
Cene gasa i struje daleko ispod prosečnih u prethodnih pet godina
Kako se zima približava, raspoloživost i cene gasa i struje dobijaju više pažnje, pogotovo ako imamo u vidu da je segment energetike dobio na dinamičnosti usled diverzifikacije izvora gasa i sve veće uloge održivih izvora finansiranja.
23.10.2024
Potpisan ugovor o izgradnji solara koji će uštedeti Srbiji 120 miliona evra godišnje
Sporazum o izgradnji šest solarnih megaelektrana ukupne jačine jedan gigavat i baterija za skladištenje energije snage 200 megavata potpisan je u sredu u Beogradu.
16.10.2024
Amerikanci i Korejci za EPS grade solarne megaelektrane, šta to znači za Srbiju?
Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac dobiće solarne elektrane čija će ukupna jačina iznositi gigavat i biće u vlasništvu Elektroprivrede Srbije.
16.10.2024
Srbija bi do 2030. mogla da dobija 1,8 GW energije iz vetra
U Srbiji je trenutno instalisano 512 megavata energije iz vetra, a ovu struju daje desetak vetroparkova koji su izgrađeni u zemlji.
17.10.2024
Telefonski razgovor sa Putinom obezbedio Srbiji dodatni gas za ovu zimu
Novi gasni aranžman bio je tema nedavnog telefonskog razgovora Vučića i Putina, i mada tom prilikom predsednik nije ispregovarao nabavku gasa na duži rok, uspeo je da dogovori dodatne količine gasa za ovu zimu.
24.10.2024
Slično je i sa cenom gasa, koja je snižena od prestanka regulacije, i ne očekuju se povećanja budući da se nabavka gasa i dalje oslanja na Rusiju, ali i da su skladišta puna u susret zimskoj sezoni. Slovenija je subvencijama zaštitila kompanije od skoka rasta cena struje i gasa u 2022. i 2023. godini po više modaliteta.
Cena SME segmentu privrede ograničene su 2023. godine. Slovenija je utvrdila novi sistem obračuna troškova za korišćenje mreže, koji se primenjuje od 1. oktobra ove godine. Kako se očekuje dinamičnija potrošnja usled elektrifikacije saobraćaja i predstojeće zime, novi sistem definiše pet vremenskih perioda, a troškovi se menjaju u zavisnosti od potrošnje.
Kompleksniji sistem je izazov za industrijske potrošače, budući da će neće moći vremenski da prilagode proizvodnju kako bi se uskladili s novom dinamikom obračuna troškova. Prema obračunima Agencije za energetiku, veliki industrijski potrošači tek između četiri i pet odsto troškova električne energije izdvajaju za troškove mreže, ali će se njima ta stavka više nego duplirati prema novom sistemu. U Hrvatskoj je država uz obimne pakete pomoći subvencionisala cene struje i gasa, ali ih postepeno ukida.
Privreda plaća tržišne cene od septembra 2023, kada je istekao jedan od paketa pomoći, nakon čega su mere za stanovništvo ostale na snazi. Cene energije za privredu su među najvišim u širem regionu i često nailaze na negodovanje privrede u kontekstu ugrožavanja konkurentnosti.
U Severnoj Makedoniji cene struje za privredu su pratile situaciju na tržištu, pa su u drugoj polovini 2022. preduzeća plaćala u proseku dvostruko skuplje električnu energiju u odnosu na isti period prethodne godine. Kako bi uticala na smanjenje pritisaka sa cena hrane, određeni proizvođači hrane imali su pravo na subvencije cene struje krajem 2022 i početkom 2023.
Nakon tog perioda cene su nastavile da padaju, pa su preduzeća u prvoj polovini 2024 plaćala jednu od najnižih cena struje u regionu, ali i dalje značajno veću (20-46 odsto, u zavisnosti od nivoa potrošnje) u odnosu na period pre pet godina. Cene struje u BiH su na najnižem nivou u regionu. U federaciji BiH rast struje za privredu je ograničen na 20 odsto godišnje, što je sprečilo nagla poskupljenja, pogotovo u periodu 2022. i 2023. Za 2024. proglašeno je stanje ugroženosti snabdevanja i produžena je mera ograničenog porasta cena. U Republici Srpskoj struja je za privredu poskupela nešto iznad 20 odsto u 2023.
Ukoliko uzmemo u obzir da se sve više prelazi na održive i jeftinije izvore finansiranja, očekujemo veću sigurnost ponude i nizak pritisak na cene električne energije. U kontekstu cena električne energije privredi, u dugom roku očekujemo da se nastavi deregulacija cena kod zemalja kod kojih i dalje postoje mere. To bi značilo i veću izloženost preduzeća tržišnim cenama, a samim tim i njihovim varijacijama.
Koliko će biti daljih mogućnosti za regulaciju cena u slučaju ponovnog strmog rasta, zavisi od toga koliko će državni budžeti to dopuštati. Generalno, cene energenata imaju visok prenos ("pass-through" efekat) na inflaciju, pa iako regulacija cena nosi svoj trošak, ima i benefite gledano kroz ograničavanje troškova (pogotovo kod energetski intenzivnih industrija), a onda i ograničavanje efekata na inflaciju.
