Potrošnja struje povećana, ali je energetski sistem za sada stabilan

Dok se talasi tropskih temperatura prelivaju preko Balkana, energetski sistem Srbije pokazuje stabilnost uprkos sve većoj potrošnji i opterećenju infrastrukture koja radi pod punim kapacitetom. I pored skoka potrošnje električne energije koji je u pojedinim letnjim danima bio veći i za 20 odsto, sistem funkcioniše bez većih problema.

Iz Elektroprivrede Srbije poručuju da proizvodnja uglja i električne energije sigurna i stabilna.

"Na deponijama termoelektrana zalihe uglja su veće od 1,7 miliona tona, a zalihe u akumulacijama su oko 444 GWh, što daje značajnu sigurnost za stabilan rad elektroenergetskog sistema. U skladu sa planom, najveći broj remontа u elektranama je završen tokom proleća, kako bi sistem bio spreman za sve veće zahteve potrošnje tokom leta", navode iz EPS-a.

EPS beleži rast potrošnje do 20 odsto usled pojačanog korišćenja klima uređaja, što je i očekivano s obzirom na visoke temperature ovih dana.

Iz Elektromreže Srbije (EMS) potvrđuju da je došlo do povećanja opterećenja usled upotrebe rashladnih uređaja, navodeći da je maksimum potrošnje registrovan 26. juna, sa nešto manje od 100 GWh potrošnje u jednom danu.

EMS ističe da sistem funkcioniše u skladu sa standardnim procedurama i normama bez dodatnih vanrednih mera. Održavanje i unapređenje prenosne mreže odvija se neprekidno tokom cele godine, a u letnjem periodu ekipe su angažovane u skladu sa bezbednosno-zdravstvenim pravilima za rad na visokim temperaturama.

Vojvodina i Beograd prednjače po potrošnji

I podaci Elektrodistribucije Srbije (EDS), pokazuju da je najviše struje potrošeno 26. jun, kada je ukupna potrošnja na teritoriji Srbije dostigla 83,48 miliona kWh – što je za 15,77 odsto više nego istog dana prošle godine.

EPS

 

"Najveća potrošnja zabeležena je u Distribitivnom području Novi Sad (koje obuhvata Vojvodinu) od 24,94 miliona kilovat časova, što je za oko 19,5 odsto više u odnosu na isti datum prošle godine, dok je na teritoriji Distribitivnog područja Beograd (koji obuhvata gradske i prigradske opštine Beograda) zabeležena potrošnja od 23,68 miliona kilovat časova što je za 25,63 odsto više u odnosu na isti datum 2024. godine," navode iz EDS-a.

Naravno sa blažim padom temperature, pala je i potrošnja pa je dva dana kasnije, 28. juna, ona bila ispod prošlogodišnjeg nivoa – ukupno 66,84 miliona kWh,  što je za 4,2 odsto manje. I Novi Sad i Beograd beleže padove potrošnje u odnosu na isti dan prethodne godine.

Kada u regionu "padne mrak"

Iako je domaći sistem za sada stabilan, iskustva iz regiona pokazuju koliko situacija može brzo da eskalira. Prošle godine, krajem juna, veliki deo Balkana ostao je bez struje usled lančanog prekida u prenosnoj mreži. Albanija, BiH, Crna Gora i Hrvatska zabeležile su masovni kolaps.

U konačnom izveštaju Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO), koji je objavljen u februaru ove godine, kao glavni uzrok navodi se visoka vegetacija u blizini dalekovoda koja je izazvala dva početna kratka spoja. "Nakon toga su usledili naknadni prekidi koji su pogodili više operatera, bez opšteg pregleda situacije. Kada je napon pao, raspoložive mere nisu bile dovoljne da spreče kolaps", piše u izveštaju.

 

 

Energetski kolaps je nedavno doživela i Severna Makedonija. Masovni nestanak struje dogodio se 18. maja, kada je skoro polovina države ostala bez struje. Struje je nestala u ranim jutarnjim satima nakon kvara i kratkotrajnog ispadanja 110-kilovoltne prenosne mreže. Uzrok ovog nestanka, operater sistema za prenos električne energije MEPSO pripisao je "visokim naponima na 400-kilovoltnoj mreži u celom regionu, što je uticalo na sistem i izazvalo kratkotrajni nestanak".

Objašnjavajući masovni nestanak struje u Makedoniji, MEPSO je tada rekao da je "ovo regionalni i evropski problem sa kojim se suočavaju skoro svi operateri sistema za prenos zbog niskog tranzita i potrošnje električne energije tokom noćnih sati i vikenda u ovo doba godine".

Evropski region veoma ranjiv

Klimatske promene i visoke temperature pogađaju ceo svet, a elektroenergetske mreže izlažu rizicima. Srbija, sa velikim delom i dalje oslanja na ugalj i hidroenergiju, i zato trenutno poseduje fleksibilniji sistem od nekih evropskih zemalja koje su značajno smanjile termokapacitete.

Nakon masovnog nestanka struje koji je krajem aprila ostavio 50 miliona ljudi u Španiji i Portugalu bez struje, Energetski institut Jugoistočne Evrope (IENE) sa sedištem u Grčkoj upozorio je da je region veoma ranjiv, a sistemi koji se u velikoj meri oslanjaju na obnovljive izvore energije su najranjiviji.

"Elektromreže u jugoistočnoj Evropi, posebno one u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, sve više su međusobno povezane, a osim toga povezane su i sa širim evropskim elektroenergetskim sistemom. Ova integracija donosi prednosti, kao što su poboljšana stabilnost mreže i mogućnost uvoza električne energije u vremenima nestašice. Ali ona takođe stvara zajedničke ranjivosti. Značajan prekid u jednom delu regiona, bilo zbog tehničkog kvara ili nestabilnosti u protoku električne energije, može pokrenuti lančanu reakciju preko granica, posebno u vremenima velike potražnje ili neuravnotežene ponude", navodi se u analizi Instituta.

Rast obnovljivih izvora energije je ključan za dekarbonizaciju i dugoročnu održivost, ali visok udeo varijabilnih izvora poput vetra i sunca mogao bi da ugrozi stabilnost mreže ako nije praćen dovoljnim kapacitetom skladištenja, fleksibilnom proizvodnjom iz velikih termoelektrana (gas, ugalj, nuklearna energija) i upravljanjem u realnom vremenu, navodi se u analizi IENE.

"Događaj na Iberijskom poluostrvu može poslužiti kao upozorenje šta se može dogoditi kada mreže rade blizu svojih granica izdržljivosti, bez dovoljnog rezervnog kapaciteta i sa nedovoljnom kontrolom fluktuacija u obnovljivim izvorima", upozorava Institut.

-U pisanju pomogla Nataša Hadžispirkoska Stefanova

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar