Može li Srbija da napaja data centre zelenom energijom

Data centri su postali važan deo poslovanja, čuvajući i procesuirajući ogromne količine podataka od kojih zavise banke, telekomunikacije, IT kompanije, ali i obični korisnici. Međutim, da bi oni funkcionisali neprekidno i pouzdano, potrebna je ogromna količina električne energije, a jedno od pitanja je i može li ta energija doći iz obnovljivih izvora. Srbija bi u budućnosti mogla da ima kapacitete da data centre napaja upravo na ovakav način.

Najveći data centar, onaj u Kragujevcu, troši oko 0,35 odsto ukupne nacionalne potrošnje električne energije, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike. Taj centar je izgrađen i pušten u rad u decembru 2020. godine, a od tada je postao ključna infrastruktura za čuvanje podataka i pružanje digitalnih usluga. Pored data centra u Kragujevcu, Srbija ima i državni data centar u Beogradu, a svoje data centre imaju i pojedine velike kompanije.

Kako navode iz ministarstva, tehnički je moguće napajati data centre isključivo iz obnovljivih izvora putem direktnih ugovora za snabdevanje (PPA) sa vetroparkovima i solarnim elektranama. "Zbog varijabilnosti proizvodnje OIE, potrebna su i fleksibilna rešenja poput skladištenja ili povezanog napajanja iz mreže. Kombinacija OIE i baterijskih sistema osigurava stabilnost i kontinuitet napajanja. Srbija već ima sa prozjumerima oko 840 MW vetro i solarnih projekata na mreži, prema podacima iz aprila ove godine i očekujemo da premašimo 1.000 MW do kraja godine, što je solidna baza za napajanje centara iz obnovljivih izvora."

Međutim, za sprovođenje ovog procesa ipak je potrebno prevazići određene prepreke.

"Zbog sezonskih oscilacija i povećanja potražnje, neophodna su dodatna ulaganja u mrežne interkonekcije i skladišta. Planovi za izgradnju 3,5 GW solarnih i vetrokapaciteta do 2030. najavljuju pozitivne perspektive", dodaju iz ministarstva.

U svetu koji se sve više digitalizuje, data centri su postali nevidljiva infrastruktura bez koje današnji život ne bi bio moguć. Obično se nalaze u industrijskim zonama, daleko od javnog pogleda, ali pokreću gotovo sve - od veštačke inteligencije i klaud sistema do svakodnevnih digitalnih usluga. Ali kako se digitalni svet širi, tako raste i apetit za električnom energijom.

AI i data centri imaju sve veći udeo u svetskoj potrošnji energije

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) upozorava da bi do kraja decenije potrošnja električne energije u data centrima mogla da dostigne 945 teravat-sati, skoro dvostruko više nego danas i više nego što trenutno troši ceo Japan. Globalna potrošnja električne energije za AI i data centre trenutno iznosi oko 1,5 odsto svetske potrošnje, prema podacima iz 2024, godina, uz očekivanje da se ova brojka udvostruči do 2030. godine.

Veštačka inteligencija je glavni pokretač ovog rasta, jer obuka modela i rad specijalizovanih veštačkih čipova zahtevaju ogromne količine energije. A to je samo početak. Naime, udeo data centara u globalnoj potrošnji električne energije mogao bi da poraste sa današnjih 1,5 odsto na tri odsto za manje od deset godina.

Uprkos alarmantnim brojevima, neki stručnjaci vide pozitivnu stranu rasta potrošnje.

"Mislim da je čak i poželjno da se potrošnja energije u klaud data centrima povećava jer to znači da sve više kompanija koristi klaud tehnologiju", rekao je za Bloomberg Adriju Dinko Fabrični, direktor infrastrukture i klauda u kompaniji Span.

"Ovo je jedini način da većina kompanija dobije najnoviju i najsloženiju tehnologiju po pristupačnoj ceni. A to uključuje i infrastrukturu samih data centara – od metoda napajanja i hlađenja do održavanja vlažnosti vazduha i korišćenja održivih izvora energije", napomenuo je sagovornik.

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Fabrični ističe da ona zahteva izuzetno velike količine energije, pre svega za obuku samih veštačkih modela.

"Ne postoji alternativa veštačkoj inteligenciji. Moramo je prihvatiti i naučiti kako da maksimiziramo njene prednosti u različitim životnim i poslovnim scenarijima. Kompanije koje kasne ili se opiru korišćenju veštačke inteligencije u svom poslovanju izgubiće tržišnu bitku", predviđa on.

Veliki globalni igrači već investiraju u zelene data centre

Pored pristupa naprednoj tehnologiji, prelazak na klaud ima i važnu održivu dimenziju. Tri najveća dobavljača usluga u klaudu, Microsoft, Google i Amazon, ulažu ogromna sredstva u obnovljive izvore energije i već sada mnogi njihovi centri podataka koriste energiju iz solarne, vetroenergije i hidroenergije.

Bloomberg

Solarna elektrana Googlea u Nevadi, kapaciteta 100 megavata, direktno snabdeva njihove data centre, a zajedno sa vetroelektranama i sistemima za skladištenje energije, kompanija je uspela da smanji svoj ugljenični otisak i približi se cilju da svoje objekte napaja isključivo zelenom energijom.

Sličan model koristi i Facebook (Meta), koji je u Novom Meksiku izgradio data centar sa hibridnim napajanjem koje kombinuje solarne panele i baterijske sisteme, čime je omogućena stabilna i održiva proizvodnja električne energije.

"Migracijom IT usluga u klaudu i primenom optimizacija moguće je smanjiti potrošnju električne energije i do četiri puta, a emisiju gasova staklene bašte i do 99 odsto", kaže Fabrični. To se, dodaje, postiže kombinacijom visokoefikasnog dizajna centara podataka i odabira regiona koji već koriste održive izvore energije.

Kompanije sve više same obezbeđuju energiju

ESG koordinatorka kompanije Span Sonja Tadić ističe da će sve više kompanija morati aktivno da učestvuje u obezbeđivanju sopstvene energije, bilo kroz solarne sisteme ili dugoročne PPA ugovore za kupovinu zelene energije.

"Postoje tri ključna razloga za to: propisi, ekonomska isplativost i društvena odgovornost", kaže ona. "Bez ovoga, ciljevi u okviru ESG-a neće biti ostvarivi."

Depositphotos

Pitanje je i koliko kupci uopšte razmišljaju o energiji. "Klijenti danas retko ili skoro nikada ne razmišljaju o izvoru energije za svoju infrastrukturu", iskreno priznaje Fabrični. "Zato redovno koristimo priliku da ih edukujemo o prednostima oblaka i energetski efikasnih rešenja."

Centri podataka već mogu da učestvuju u stabilizaciji mreže – tako što će potrošnju učiniti fleksibilnijom i koristiti baterije koje već postoje kao deo UPS sistema. Ali potencijal leži i u novim pristupima hlađenju.

Jedan od predloga je takozvano daljinsko hlađenje, to jest korišćenje prirodnih resursa kao što su reke, jezera ili more za sisteme hlađenja dislocirane iz samog centra podataka. Ovo otvara dodatnu energetsku efikasnost, ali i otpornost sistema.

- U pisanju pomogla Danijela Goreta