Srbija korak bliže energetskom tržištu EU, ali spajanja neće biti pre 2027.

Srbija će tokom ovog leta ispuniti preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije. Međutim, proces konačnog spajanja je dugotrajan, a stručnjaci ne očekuju da će država biti deo ovog tržišta pre 2027. godine.

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Jovana Joksimović nedavno je izjavila da su zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o energetici u srpsko zakonodavstvo prenete ključne odredbe evropskog Paketa za čistu energiju, "dok usvajanjem podzakonskih akata i direktiva EU tokom leta ove godine ispunjavamo preduslove za spajanje sa tržištem EU, što je prepoznao i Sekretarijat Energetske zajednice u svom izveštaju rangiranjem Srbije kao vodeće zemlje", rekla je Joksimović.

Evropsko tržište električne energije jedno je od najsloženijih na svetu, sa ciljem da obezbedi sigurnu, održivu i pristupačnu energiju za sve članice. Pristupanje tržištu ne podrazumeva samo tehničku integraciju već i potpuno usklađivanje zakonodavnog i regulatornog okvira sa pravilima EU. Taj proces traje godinama i podrazumeva korenite reforme u institucijama, infrastrukturi i tržišnim mehanizmima.

Prema rečima Dejana Stojčevskog, tehničkog direktora SEEPEX-a, spajanje tržišta će doneti sigurnost snabdevanja, referentnu cenu energije, sigurnost investicija, kao i povećanje konkurencije i transparentnost.

"Cena električne energije će biti jednaka u celom regionu kad se spojimo. Nakon spajanja investitori će moći da ulažu koliko žele u obnovljive izvore energije (OIE), znajući da će sigurno prodati električnu energiju. Takođe, i država će kupovati električnu energiju po toj novoj regionalnoj ceni koja će se uspostaviti", navodi Stojčevski.

Proces dugotrajan i spor

Međutim, to što Srbija ispunjava preduslove za spajanje sa tržištem EU samo je prvi korak u ovom procesu.

"Nakon ispunjenja preduslova, čeka se potvrda Evropske komisije da je sve urađeno onako kako je traženo. Ukoliko jeste, Srbija onda postaje zvanični kandidat za početak projekta spajanja tržišta, a taj proces otprilike traje 18 meseci", objašnjava Stojčevski.

Depositphotos

 

 

 

On kaže da, kada država ispuni uslove i postane kandidat za spajanje, sledi potpisivanje ugovora, a taj proces može da potraje.

"Potpisivanje traje od šest do osam meseci, jer svi iz Evrope moraju da potpišu da možemo da pristupimo, potrebno je prikupiti nekih 60 potpisa, jednostavno takva je procedura,"

I energetski stručnjak Željko Marković navodi da je proces drugotrajan i spor.

"Po planu je već trebalo da ove godine budemo spojeni, uslove smo ispunili odavno, međutim dosta je tih administrativnih prepreka koje treba prevazići", kaže on.

Srbija od 2017. godine ima funkcionalno uređeno tržište električne energije za "dan unapred", a od 2023. "intradnevno tržište" električne energije. Pristup širem tržištu EU daće i mogućnost fleksibilnijeg uvoza i izvoza struje, naročito u periodima veće potrošnje ili u slučaju havarija i nestašica. Država će imati i lakši pristup evropskim fondovima i finansijskim instrumentima namenjenim energetskoj tranziciji.

Sekretarijat Energetske zajednice ipak ima zamerke

Iako je, prema rečima pomoćnice ministarke rudarstva i energetike Jovane Joksimović, Sekretarijat Energetske zajednice u svom izveštaju dobro rangirao Srbiju, oni ipak imaju i određene zamerke.

Depositphotos

 

Jedna od njih je da emisije sumpora i prašine iz termolektrana u Srbiji još nisu usklađene sa odgovarajućim normama Energetske zajednice, koje su usvojene 2018. godine. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Artur Lorkowski izjavio je da je potrebno doneti odluku da se postepeno, planski zatvore ta postrojenja i zamene dekarbonizovanim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, prenela je Beta.

U Izveštaju Energetske zajednice koji je Lorkowski predstavio u maju, navedeno je da sva domaćinstva i mali kupci imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, što nije u skladu sa direktivom EU.

Lorkowski je naveo i da je veleprodajno tržište energenata u Srbiji jedno od "najmonopolizovanijih" tržišta u EZ i Evropi. Istakao je da je i maloprodajno tržište takođe "koncentrisano".

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar