Potrošači nisu u zakonskoj obavezi da sami očitavaju brojila za struju

Elektrodistribucija Srbije (EDS) najavila je da od juna prelazi sa mesečnog na tromesečno očitavanje brojila, a potrošači mogu sami da očitaju brojilo i dostave podatke. Stručnjaci smatraju da je ovaj potez isplativiji za EDS, ali i da nekim domaćinstvima može biti od koristi. Međutim, samostalno očitavanje brojila nije zakonska dužnost, a zaštitnici prava potrošača upozoravaju na opasnost od diskriminacije.

Informacija da se od 1. juna prelazi na novi sistem iznenadila je potrošače. Mnogi se pitaju kako će to sada funkcionisati, a neki su zabrinuti i da li će im računi za struju biti uvećani. EDS je saopštio da je ovaj potez u skladu sa Zakonom o energetici. Kako su naveli, evropska praksa predviđa očitavanje brojila najmanje jednom godišnje, ali je EDS, na osnovu iskustva, doneo odluku da se taj rok skrati.

Kako su naveli iz ovog preduzeća, jednom u tri meseca radnici EDS očitaće brojila na terenu, a u periodu između dva čitanja, ukoliko korisnik ne prijavi stanje "u kombinaciji sa istorijskim podacima o potrošnji korisnika i uz primenu algoritma i softverskih modela radiće se procena potrošnje". Mesečno očitavanje ostaje za one koji imaju pametna brojila jer se ona čitaju daljinski.

Potrošači ne moraju da čekaju da im se očita brojilo, već stanje mogu da šalju aplikacijom za mobilni telefon, mejlom, na sajtu EDS, telefonom, kao i na šalterima lokalnih elektrodistribucija.

Računi će i dalje stizati svakog meseca

Naravno, računi će i dalje stizati svakog meseca. Oni koji ne budu slali stanje svakog meseca, a račun budu plaćali na osnovu neke prethodne potrošnje, nakon očitavanja posle tri meseca, mogu da budu u pretplati, ili će morati da doplate određeni iznos.

Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji znatno niža od prosečne cene u Evropi i prosečna potrošnja po domaćinstvu je relativno mala.

"Takva situacija ne opravdava relativno velike troškove očitavanja brojila, obrade podataka i izdavanja računa svakog meseca. Novo rešenje se može videti kao jedan korak u pravcu pojednostavljenja i pojeftinjenja ovog procesa. Ne bi trebalo biti značajnijeg uticaja na troškove domaćinstava, a nekim domaćinstvima bi moglo biti od koristi", smatra Kovačević.

Mesečno očitavanje ostaje za one koji imaju pametna brojila/Depositphotos

 

Međutim, samostalno očitavanje brojila nije dužnost potrošača. Prema rečima Jovana Ristića, pravnika u Udruženju Efektiva, u Zakonu o zaštiti potrošača takva dužnost ne postoji. U članu 90 ova zakon nalaže trgovcu takvom uslugom, konkretno Elektroprivredi Srbije (EPS), da račune sa obračunom potrošnje koji je dobijen merenjem šalje potrošačima jednom mesečno, pri čemu je obračunski period najviše mesec dana.

"Ideja samoočitavanja se pojavila u nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o energetici. Pridodatim članom 197a koji se odnosi na obračunski period, smanjene su obaveze operatora prema krajnjim kupcima u pogledu godišnjeg broja očitavanja brojila, a uvedeno rešenje, zavijeno u oblandu pomenute korisnosti za krajnje kupce (što uključuje i potrošače), može se posmatrati i kao diskriminacija kupaca u zavisnosti od toga imaju li ili nemaju pametna brojila koja se očitavaju daljinski. Naposletku, delovi člana 197a u otvorenoj su suprotnosti sa članom 90 Zakona o zaštiti potrošača koji reguliše račun i obračunski period", tvrdi Ristić.

 

Diskriminacija potrošača koji nemaju pametna brojila

Kako navodi Ristić, prava iz člana 90 Zakona o zaštiti potrošača garantuju se samo onom potrošaču koji ima pametno brojilo. 

"U izjavama zakonodavca ali i stručnjaka za energetiku pominje se da je ova promena "po ugledu na Evropu". Tačno je, međutim, da razne zemlje imaju razne modele, ali te zemlje ne rade diskriminaciju po vrsti brojila, a to je upravo ono što se ovde dešava - potrošač sa pametnim brojilom uživa pravo na tačan račun na osnovu izmerene potrošnje u jednomesečnom obračunskom periodu, dok potrošač koji takvo brojilo nema zavisi od samog sebe da li će mu račun biti tačan, pod uslovom da ume ili je u mogućnosti da očita brojilo. Neki potrošači će, da bi mogli da očitaju brojilo, morati da se penju na bandere ili da nekako gledaju kroz zatvorene i zaključene metalne ormane. Šta će tek raditi potrošači koji su na putu po mesec dana i duže, a takve imamo u praksi", navodi on.

Ristić smatra i da je mogućnost da korisnik sam očita brojilo, "prebacivanje odgovornosti za očitavanje sa firme-profesionalca na potrošača", i da on uopšte ne treba i ne mora da zna kako se brojilo očitava.

 

Depositphotos

 

Pametna brojila u Srbiji trenutno ima oko 600.000 korisnika, a kako navode iz EDS-a, iz kredita EBRD i EIB biće postavljeno još 600.000 pametnih brojila. Cilj je da do kraja decenije bude 80 odsto pametnih brojila na mreži u Srbiji, što je i evropski standard.

 

 

Kovačević navodi da je u zemljama Evropske unije preko 60 odsto domaćinstava snabdeveno pametnim brojilima sa digitalnim prenosom podataka o potrošnji.

"To stavlja na raspolaganje čitav niz različitih mogućnosti: različitih tarifa, načina plaćanja i tako dalje. U suštini, o naplati potrošnje električne energije će se u budućnosti razmišljati kao o korišćenju mobilnog telefona uz veći izbor tarifnih paketa i različitih digitalnih usluga", kaže on.

U Evropi postoje različiti sistemi očitavanja brojila, pa se tako na primer, ona na šest meseci očitavaju u Francuskoj, dok se jednom godišnje očitavaju u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Češkoj i Italiji. U Ujedinjenom Kraljevstvu, zakon predviđa da se brojilo očitava najmanje jednom svake dve godine. Međutim, mnogi dobavljači struje češće očitavaju potrošnju struje.