Počnite štednju u zlatu sa samo 30 evra - male poluge donose veliku sigurnost

U nedostatku šireg izbora valjanih investicionih prilika na berzi i van nje, mali ulagači u Srbiji se primarno okreću dvema stvarima: nekretninama i zlatu. Zbog rastuće cene i večne popularnosti, plemeniti metal sve više ima tendenciju da, u određenoj meri, povuče ljude sa viškom kapitala sa tržišta nekretnina, koje su i dalje broj jedan u pogledu investiranja. 

Cena zlata je prošle nedelje dostigla  novi istorijski maksimum od 3.790 dolara za uncu, a rezerve Narodne banke Srbije (NBS) porasle su na 51,5 tona i vrede 5,2 milijarde evra. I dok NBS godinama zlato smatra ključnim instrumentom zaštite finansijske stabilnosti - usled inflacije, valutnih fluktuacija i geopolitičkih turbulencija - mali investitori u zlatu takođe traže spas u kriznim vremenima, zbog precenjenih akcija i visokih cena nekretnina. Ipak, postoje i suprotna mišljenja. Čuveni investitor Warren Buffett nazvao je zlato "sterilnim" kapitalom i u pismu iz 2011. objasnio akcionarima Berkshire Hathawaya da će, "ako poseduju jednu uncu zlata kroz celu večnost - na kraju i dalje posedovati samo jednu uncu".

Stoga je važno da razumemo kada, kako i koliko ulagati u zlato da bi se ono isplatilo - pre svega dugoročno.

Georgi Hristov, direktor grupe Tavex zlato & srebro, objašnjava za Bloomberg Adriju da se zlato u Srbiji polako oslobađa stereotipa luksuznog nakita dostupnog samo bogatima. Posebno je važna dostupnost proizvoda malih gramaža - već od 0,25 grama, što je oko 3.900 dinara. Zlato je, tako, postalo finansijski prihvatljivo širem delu populacije.

"Upoznavanje sa investicionim zlatom pomaže ljudima da promene percepciju, to jest da ne doživljavaju zlato samo kao luksuz, već i kao praktičan način zaštite kapitala", ističe Hristov.

Analitičari BBA koji ističu važnost diverzifikacije portfolija u ovako nestabilnim vremenima, zlato i bakar svrstavaju u klasične izbore zaštite od inflacije.

Bloomberg

 

Na šta obratiti pažnju

Kod poluga i kovanica fizičke karakteristike - težina, dimenzije, debljina i detalji - pomažu u proveri autentičnosti. Za one koji često kupuju od fizičkih lica preporučuje se nabavka spektrometra za plemenite metale, koji na osnovu talasne dužine određuje sastav metala.

Za svakodnevnog investitora praktičnost je ključna. Male zlatne poluge omogućavaju brzu i jednostavnu likvidaciju, bez komplikovanih bankarskih procedura. "Ako vam je potrebno, recimo, 1.000 evra, logičnije je prodati polugu od 10 grama nego veću polugu od 20 grama. Likvidnost manjih proizvoda je velika prednost, naročito u hitnim situacijama", objašnjava Hristov. Veće poluge, iako pogodne za dugoročnije čuvanje većeg kapitala, zahtevaju transfer novca preko banke i prodaja traje duže.

 

 

Nakit kao poklon, poluga za štednju

Poluge imaju prednost nad zlatnicima ili nakitom. Dok je proizvodnja poluga bilo koje veličine standardizovana (nema dodatne obrade, seku se laserski ili presom iz velikih ploča), što dobro balansira troškove, zlatnici i nakit uključuju dodatnu izradu i, često, PDV.

Bloomberg

 

"U poređenju sa svetski poznatim zlatnicima, poput austrijskih dukata ili kovanica Filharmonije, ne može se reći da je 'bolje' kupovati poluge, jer su i cene kovanica vrlo blizu berzanske cene zlata, iako imaju nešto veće marže zbog izrade. Zlatni nakit je pak znatno skuplji od poluga i kovanica jer cena rada zlatara značajno povećava cenu po gramu čistog zlata. Ako je krajnja cena proizvoda viša od berzanske cene zlata za više od 80 odsto, prodavac mora da obračuna PDV. Pri preprodaji, ti troškovi se ne uračunavaju, pa se povraćaj investicije znatno umanjuje", napominje Hristov.

Kad ako ne sad

Inflacija je jedan od vodećih faktora koji utiču na odluke građana. Prognozirana inflacija u Srbiji od četiri odsto u 2025. i očekivani pad na 3,3 odsto naredne godine - čine zlato atraktivnim za očuvanje kupovne moći. U kriznim vremenima, stručnjaci savetuju tri ključna koraka za očuvanje imovine: ne paničiti, imati rezervu gotovine i angažovati finansijskog savetnika.

 

 

"Bez obzira na kratkoročna kretanja, cilj ulaganja u zlato je zaštita od dugoročne inflacije. Cena zlata na globalnom tržištu zavisi od više faktora, a inflacija je samo jedan od njih", dodaje Hristov, napominjući da se zlatom može upravljati racionalno, uz pravovremene odluke.

 

 

 

"Zlato možete kupiti u Indoneziji, a prodati u Švedskoj po ceni vrlo bliskoj berzanskoj. Fizičko zlato se može prodati kod ovlašćenih trgovaca ili čak u zalagaonicama koje rade 24/7", objašnjava direktor Tavex zlato & srebro.

Za prosečnog građanina, preporučuje se kombinacija štednje: deo u zlatu, deo u stabilnim valutama i likvidnim sredstvima, kako bi portfolio bio što otporniji na inflaciju i finansijske krize. A za one koji žele da provere autentičnost zlata, najpouzdaniji način je kupovina od registrovanih dilera koji sarađuju sa svetskim rafinerijama, uz moguće korišćenje spektrometra za analizu metala.

 

"Preporučuje se da jedan deo štednje bude u zlatu, a drugi deo treba držati u stabilnim svetskim valutama sa niskom inflacijom i visokom investicionom reputacijom, poput švajcarskog franka čija je dugoročna inflacija oko 2,4 odsto (1960–2024). Štednja bi u svakom slučaju trebalo da bude u visokolikvidnoj formi: plemeniti metali ili valuta. Za hitne situacije preporučuje se da imate oko 1.000 evra u domaćoj valuti", zaključuje Hristov.

Pored tržišnih razloga, posedovanje zlata је duboko usađeno u kulturama Indije i Kine, dva najveća svetska tržišta zlata, gde se nakit, poluge i zlato u drugim oblicima prenose kroz generacije kao simbol napretka i sigurnosti. Indijska domaćinstva poseduju oko 25.000 metričkih tona zlata, što pet puta nadmašuje količinu zlata deponovanog u SAD, u Fort Noksu, prema pisanju Bloomberga.

Fizički kupci su osetljivi na cene, ali kada privlačnost zlata krene da opada među finansijskim investitorima, kupci nakita i poluga često iskoriste priliku povoljne kupovine, čime doprinose stabilizaciji cena tokom tog procesa.

Zašto raste cena zlata

Zlato je tradicionalno raslo u trenucima tržišne nestabilnosti. Ono se takođе smatra zaštitom od inflacije, kada kupovna moć valuta slabi. Zabrinutost zbog inflacije je centralna tema, jer bi Trumpove carine na uvoz u SAD mogle da dovedu do skoka cena širom sveta.

Investitori su se okrenuli zlatnim polugama kao sigurnom utočištu tokom zaoštravanja trgovinskih sukoba predsednika Donalda Trumpa, usled rekordno visokog američkog javnog duga, koji podstiče strah od fiskalne stabilnosti zemlje, kao i usled narušavanja autonomije Federalnih rezervi. Investitori su ove godine masovno ulagali u fondove bazirane na zlatu i ostvarili ukupno učešće, koje je sredinom septembra dostiglo rekordni nivo od 2022. naovamo, po podacima Bloomberga.

Povećana tražnja za zlatom dovela je do dostizanja rekordnih cena u 2025, čime je nastavljen rast koji je počeo lani. Zlato je sredinom septembra probilo granicu od 3.700 dolara po unci, i dostiglo rekordnu cenu, nakon što je američka centralna banka snizila kamatne stope. Zlato, bez kamatnog prinosa, postaje privlačnije, budući da je oportunitetni trošak držanja zlata niži u poređenju sa sredstvima koja ostvaruju kamatu. 

Porast cene zlata od početka 2024. godine delimično је podstaknut intenzivnim kupovinama centralnih banaka, posebno u ekonomijama u razvoju koje nastoje da smanje zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute. Zlato doprinosi diverzifikaciji deviznih rezervi zemlje i pruža zaštitu od deprecijacije valute.

Centralne banke su tokom 2024. kupile preko 1.000 tona poluga zlata po treći put zaredom, po navodima Svetskog saveta za zlato, i kontrolišu oko petinu celokupnog zlata ikada proizvedenog.

 

 

 

Svoje znanje o poreskom tretmanu, ali i drugim aspektima finansijskih tržišta možete proveriti i unaprediti uz kurs u okviru Bloomberg Adria Expert edukacija.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar